JUTKINA ŽENA ŽRTVI KOJU JE ZLOSTAVLJAO PRETILA DA ĆE UZETI DECU! Marija je na lekovima, plaši se da izađe iz kuće!

Mariju Lukić Milutin Jeličić Jutka seksualno je uznemiravao dve godine. Ćutala je iz straha, trpela fizičko zlostavljanje, neprimerne poruke, tresla se svaki put kad ostane sama s njim. A onda je jedog dana rešila da okonča patnju.

Ekipa Espesa posetila je Brus i tom prilikom razgovarali smo s Marijom o svemu što je proživljavala i proživljava i dalje. Otkrila nam je čemu je sve pribegavao nasilni javni funkcioner, kako se sve vreme sama borila, ko joj je bio najveća podrška, ali i šta se dešava sad, kad je javno obelodanila da ju je predsednik opštine Brus, čija je sekretarica bila dve godine, seksualno napastvovao.

Nedavno je napravljena Fejsbuk grupa Pravda za Jutku, a Mariji su počele da stižu pretnje od "opasnih momaka".

- Namnožilo se bezbroj profila. Cilj im je da poludim i da odustanem. Nakon što je objavljeno da podnosi ostavku, osetila sam olakšanje. Međutim, sad kad se zna da će on tek za tri meseca sazvati skupštinu, na kojoj će se odlučivati o njegovoj ostavci, meni se tu ništa bitno nije promenilo. Ostaće ceo njegov aparat i Jutka će nastaviti kao i do sada, samo iz "daleka". Pritom, u njegovoj izjavi pri ostavci, za koju čisto sumnjam da je on pisao, navodi da se sve desilo pre nego što je on ušao u SNS, dakle, praktično je tu sve priznao, a ja sam toliko puta rekla da ovo nema veze s politikom - počinje priču naša sagovornica.

Marija navodi da su Jeličić i njegovi ljudi sad udareni i da ih to boli, te da su sa svojim bljuvotinama krenuli na nju.

- Pišu da mi je muž privođen, da je obijao prodavnice, da se drogiramo svi skupa. To su sve laži kojima pokušavaju da me prikažu u lošem svetlu, ne bi li sebe oprali. Moj suprug nikad nije privođen, niti se drogiramo. Pa mi imamo dvoje male dece. Dobrovoljno dajem krv godinama unazad. Takođe, govore da sam išla u Španiju, a ja nemam pasoš, nigde dalje od Crne Gore nisam otišla - kaže ona i dodaje:

- Montiraju mi neke fotografije. Više ne znam ko stoji iza tih profila koji služe da me blate. Da li je neko iz Brusa ili ne, ne znam. Boli me to što mnogi komentarišu kako se ne čuje druga strana. Ali, on neće da priča s novinarima. Zašto ćuti ako nisam u pravu? - pita se Marija.

- Našli su jednu sliku pre četiri godine iz stana. Naručila sam preko Kupinda neku haljinu, sećam se sestra je bila kod mene, i ona mi kaže "hajde da te slikam". Pošto mi je ta haljina bila uska i kratka, dala sam je njoj. Ne znam ko je to skinuo s mog Fejsbuka. Sinoć pokazujem mužu i kažem mu, "vidi kako su stavili da sam išla ovakva na posao", a on mi kaže, "šta se kome pravdaš". Svakog jutra kad krenem na posao, kad izađem iz kuće s mužem i decom, mlađe dete vodim u vrtić, starije kod roditelja i sestre, pa se nikad nije desilo da izađem iz kuće da ne vidi muž kako sam se obukla. Ako on ima primedbu, kaže mi... Drugo, na prvom sastanku kad me je napao ja sam nosila farmerke, ništa nisam provokativno, a i šta to znači - da on sme da pipa i napada? Ali, te predrasude, mala sredina, palanačka, a i on je ovde 15-20 godina, to su ljudi koje je mahom on zaposlio i taj sistem je on napravio, i pod njegovom direktivom oni moraju da pišu svašta.

- Ovo s njim ne traje od juče. Niti sam ga samo ja prijavila. Možda sam imala najviše dokaza i to u vidu priznanja krivičnog dela. Prijavilo ga je sedam žena, dve su odustale. Jedna je samohrana majka. Jeličićeva žena radi u Centru za socijalni rad, pa su vršili pritisak na nju da će joj oduzeti decu i onda je žena odustala. Za ovu drugu ne znam. Da li su joj platili ili šta, ali je odustala, ostalo je nas pet.

Marija naglašava da sve ovo loše utiče na nju i da su konstantno prisutni nemir i strah.

- Ja sam na lekovima za smirenje stalno. Plašim se da izađem iz kuće. Posle ispovesti na TV Prva, počele su da stižu pretnje. "Pazi šta radiš", "pazi kako se krećeš", "ne idi po mraku". Sve sam poslala inspektoru, a on mi je rekao da to nije direktna pretnja i da oni znaju na koji način da me uplaše, ali da ne odgovoraju. Rečeno mi je da mogu da prijavim, ali da ću kod njih opet izazvati bes - priča naša sagovornica.

Ona navodi da trenutno ne radi nigde i da ne postoje šanse da se u Brusu zaposli, nakon svega.

- Sve i da hoću, ovde ne mogu da nađem posao. Pokušavam muža da ubedim da se preselimo u Beograd. Dve rođene tetke mi žive u Beogradu, stric mi je tamo, rođena sestra mi je tamo. Ali, suprug to koči. Nije ni njemu lako. Sestra mu se pre nekoliko dana vratila s hemoterapije, ima kancer grudi, plus je imala cistu na mozgu. Potpuno smo rasejani svi. I njemu sad treba pomoć i njegovim roditeljima - kaže Marija i dodaje:

- Moram da zaštitim porodicu i sebe. Srećom, moja deca su mala, nemaju društvene mreže, ne prate medije i ja se trudim da pred njima budem pribrana i hladna. Ipak, osećaju oni moj nemir i stres. Nakon svega, ne vidim u ovom mestu potencijal, da ovde ostanemo i da se tu živi i radi.

Što se tiče grupe koja je napravljena kako bi se odbranio osvedočeni nasilnik, Marija sumnja da zna ko stoji iza tih profila.

- Kad sam videla da je napravljena ta grupa "Pravda za Jutku", pomislila da je ih je napravila upravo njegova žena. Ona na sve ovo ni ne reaguje, s njim je iz interesa i to znaju svi. Pa, oni terorišu ljude koju me podržavaju. Jedna žena odavde iz Brusa koja mi je pružila podršku, a njihova je prijateljica, pisala mi je da je Jutkina žena to videla i da joj je onda poslala poruku da treba da se stidi kome daje podršku, da je kod njih radila i da su je oni hlebom hranili. Ta žena nije mogla da veruje na šta su spremni. Rekla mi je da im je potpisivala fiktivne račune, čuvala švercovanu rakiju, pošto se u hladnjači bave proizvodnjom alkoholnih pića. To je samo dokaz dokle oni idu. Vrše pritisak na bilo koga ko meni pruži podršku javno.

Marija za Espreso.co.rs kaže da posle svega nema odustajanja.

- Nema nazad. Iako se osećam jako ugroženo. Konstantno se sva tresem. Poslala sam dete u školu i rekla mu da ne izlazi napolje na odmor, a on mi kaže: "Kako mama da ne izađem, pa lepo je vreme". I šta ja sad njemu da odgovorim, što da ne izlazi? To mi je krivo. Taj pritisak mi je težak. Iskreno, i te preteće poruke me plaše. Ali, policija kaže da to nisu direktne pretnje i šta da radim. Kad policija to gleda sa strane zakona i kaže mi da ne mogu da reaguju, jer ne piše da će me ubiti, ja stvarno ne znam šta bi trebalo da učinim.

Lukićeva navodi da postoji samo jedan razlog zbog kog napasnika Jeličića nije odmah prijavila. Strah.

- Plašila sam se. Rekla sam tad samo sestrama i nekim prijateljima. Suprugu sam rekla malo kasnije, jer samo se plašila njegove reakcije. Znala sam da, ako ja napustim posao ili ostanem da radim, a pritom znam da neću ništa da imam s ovim, ni njemu neće biti lako, da će da ljubomoriše i da mi stvara dodatni pritisak. Zato sam prolongirala. Kad sam mu rekla, razumeo je sve.

Marija objašnjava da je sve vreme pokušavala sama da se izbori, da se odupre napadima i pritiscma, ali da je na kraju shvatila da ne može da dozvoli da jedan nasilnik odlučuje o njenoj sudbini. Tako je krenula u borbu, koja nije nimalo laka. Ali, hrabro je rešila da javno progovori o zlostavljanju, bez obzira na to što nije imala ama baš nikakvu podršku kolektiva i okoline.

- Prekipelo mi je. Kad sam shvatila da neće biti unapređenja bez seksa, pre svega to fizičko maltretiranje bilo je neizdrživo. Ajde, ja poruke mogu da ignorišem, stigne mi deset poruka od njega, ja vidim jednu, pa odgovorim, ali fizičko nasrtanje je bilo jezivo. Mogla sam da budem na poslu mirna samo ako je neko sa mnom. U jednom trenutku, više nisam imala koga da zovem. Kad treba da idem na posao, ja se tresem. Dovodila sam starije dete sa mnom, jer sam znala da tad neće moći ništa. A kad ga odvedem u školu, opet budem sama. I onda se tresem da li će Jutka doći. Ako sam sama s njim, znam da će da nasrće na mene i jednostavno, više nisam mogla da izdržim - priča Marija drhtavim glasom, dok se priseća pakla koji je doživljavala od strane predsednika opštine Brus.

Navodi da je muž sputavao u tome da prijavi Jeličića, zato što je znao kroz šta će sve morati da prođe.

- Govorio mi je da dam otkaz i da pustim sve to. Ali nisam mogla. On bi nastavio i ko zna koliko bi još žena prošlo kao ja, a ko zna koliko ih je i bilo. To je takva tortura, da se ne može opisati rečima.

Marija objašnjava da joj sada zameraju što je išla na proslave.

- Radila sam od oktobra 2015. do kraja 2017. Za to vreme imali smo tri proslave Nove godine, a ja sam otišla samo na jednu, i to sam bila od 19 do 22 časa. Među prvima sam otišla kući. Sad mi se to zamera, a ne znaju da mi se on na glavu popeo, jer na prvu proslavu nisam otišla, i on mi je zamerio. Rekao mi je: "To ne može tako. Mene svi moji saradnici poštuju, ti me ne poštuješ". Primoravao me je da dođem. Kad sam mu rekla da mi nije u opisu posla da idem na proslave, odgovorio mi je: "Daću ti ja i opis i popis".

Nakon toga sam mu rekla da od Nove godine može da oslobodi moje radno mesto. Bili su odmori, raspust, ceo februar nisam radila. Bila sam s mojima kod rođaka u Beogradu, da odmorim glavu, i malo se konsultovala s njima da li da sve prijavim ili ne. Kad sam im ispričala, nisu mogli da veruju šta doživljavam.

Marija se prisetila i šta je Jeličić govorio kada ga je prijavila. Ali i kako se "izvlačio" na druge ljude, pa i na politiku.

- Godinu dana nakon što sam sve obelodanila, pričao je da iza toga stoji lobi mini-hidroelektrana. Jedan čovek je neku hidroelektranu koja je bila u upotrebi preuzeo, pa je nešto radio, i trebalo je od opštine da dobije upotrebnu dozvolu. Onda je on smislio da iza svega stoji lobi za mini-hidroelektrane, jer se bunio protiv toga i rekao je da je taj čovek platio nama, svim ženama, da ga prijavimo, da bi njega smenili . Pošto je u međuvremenu taj čovek dobio dozvolu, ta priča je pala u vodu. Onda je okrenuo na Savez za Srbiju, da je to politika. A pritom je on (Jutka), svojevremeno na predsedničkim izborima podržavao i Vučića i Vuka Jeremića. Znam to, pošto sam bila sekretar tamo i mi smo tad radili u obe stranke, jer se nije znalo ko će da pobedi. Čak je išao i na skupove Vuka Jeremića koje je držao u Trsteniku i Kraljevu, izlazile su te fotografije javno.

Marija navodi da ju je Jeličić optuživao da je sama sebi slala poruke. - Ko je onda slao poruke drugim ženama, isto ja?, pita se Marija.

- Svako drugi me pita: "je l' on stvarno ovako nepismen?". Rekao je da sam ja to sama sebi slala s njegovog telefona, pa sam u tužilaštvu dala saglasnost da se provere bazne stanice, jer to prosto nije tačno, a oni su to verovatno uradili jer je posle toga podignut optužni predlog. Neko je tad komentarisao "nema šanse, ovako samo Šojić piše".

Marija navodi da, "ako nema Jutkinog "blagoslova", nema ni zaposlenja".

- Kako je već zabranjeno zapošljavanje za stalno, ti ljudi su uglavnom zaposleni na ugovoru o delu koji traje dva-tri meseca. Ako nema njega, nema ugovora, nema plate, nema para. Kao što je neko isključio struju, kao moje fotografije koje se distribuiraju preko društvenih mreža, kao izbacivanje mog kartona s matičnim brojem, s adresom, s brojem telefona... Znaju da snose krivičnu odgovornost, i ništa.

Marija nam je otkrila i da joj se pre emisije "Život priča" javila Jeličićeva rođaka.

- Kad su videli ljudi da će biti ta emisija, zvala me je direktorka finansija iz bivše firme, inače njegova rođaka, ali ona zna kakav je, jer on je i njihovu snajku svojevremeno napadao, s tim što ga je sin te žene išamarao, i to se tako završilo. Ona mi kaže iz zezanja da me zove sad jer večeras verovatno neće biti struje. I u pet do 10, ja pustim najavu da vidim, međutim, deca me zovu i kažu: "Mama, nema kablovske, vidi kabl da li se pomerio". Ja proverim i vidim da su isključili kablovsku. Zovem moje i otac kaže da nemaju ni oni. Onda sam kliknula, pa su počeli ljudi masovno da izbacuju na društvenim mrežama, pa su se skupili u gradu, došla je policija, pa kablovski operateri da probaju da reše, ali je bilo zaključano, neko je isključio i otišao - objašnjava ona.

Naša sagovrnica kaže i da je Jeličićeva bahatost dotigla vrhunac kad je njenom suprugu srušen lokal. Ali i kada je govorio da je on bio napadnut od strane tih žena.

- On je rekao kako smo mi njega spopadale, što nema veze, i tad je advokat Borović njega pitao: "Pa dobro, što niste prijavili", a on kaže: "Bilo me sramota". Pritom, čovek nema nijedan dokazni materijal. A ja dan posle prijave dobijem otkaz, 10 dana nakon prijave on donosi odluku da se mužu ukloni salon, iako ima još pet privremenih objekata tu u gradu, a taj salon je njegov otac držao još od 1976. godine.

Navodi da u Brusu nema reakcija, uglavnom jer se ljudi plaše da kažu bilo šta. Još jednom napominje da njen slučaj nema veze s politikom.

- Nema u gradu neke reakcije. Ja sam i na protestu nekoliko puta rekla da nemam veze s politikom, a pojavila sam se jer me je zamolila Marinika Tepić, i ja sam pristala. Pričala sam samo o Jutki, nisam nikoga prozivala, ni ministre, ni predsednika.

Lukićeva navodi da ona i ostale žene prolaze goglotu, jer nisu želele da spavaju s Jeličićem.

- Mi smo krive jer smo ga prijavile, nismo htele da spavamo s njim, a masa onih koje su htele, one su sad na položaju, njega brane, u nekom su paktu. Od mog muža jedna školska drugarica je isto počela da me nacrnjuje i da priča kako sam ja podvodila rođenu sestru. To je katastrofa.

Ovo je prvi deo ispovesti Marije Lukić, žene koja je postala simbol hrabrosti. Sutra samo na Espreso.co.rs čitajte drugi deo ove jezive priče.

BONUS VIDEO: ISPOVEST JOŠ JEDNE JUTKINE ŽRTVE: Probao je da me obljubi, a njegova sestra je sve gledala!