ESPRESO RETROSPEKTIVA: IAEA stigla u Zaporožje, preminuo GORBAČEV, poznato gde će Vlaović biti SAHRANJEN!

Espreso vam ovog petka donosi novu retrospektivu šest ključnih događaja koji su se dogodili u svetu tokom protekle nedelje, a ovde možete videti o čemu smo pisali prošle sedmice.

Izdvojili smo zanimljiva dešavanja koja su zadesila svet u proteklih 7 dana, a evo koji događaji su se ove nedelje našli na listi:

1. TRENUTAK POKUŠAJA ATENTATA NA ARGENTINSKU POTPREDSEDNICU: Ova srećna okolnost SPASILA joj je život!

Potpredsednica Argentine Kristina Fernandez de Kiršner izbegla je atentat nakon što se zaglavio metak u cevi dok je muškarac držao pištolj uperen u nju, a atentator je uhapšen. Kristina Fernandes de Kiršner je pozdravljala pristalice ispred svoje kuće kada je muškarac izašao iz gomile i uperio joj pištolj u lice.

Predsednik Argentine Alberto Fernandez rekao je da je pištolj bio napunjen sa pet metaka, ali da se metak zaglavio u cevi kada je atentator pritisnuo okidač. Osumnjičenog je argentinska zvanična novinska agencija Telam identifikovala kao brazilskog državljanina Fernanda Andresa Zabaka. Njega je privela argentinska federalna policija.

Pokušaj atentata se dogodio tokom mitinga njenih pristalica. Mitinzi se održavaju ispred njene kuće već nekoliko dana, kao odgovor na suđenje koje je u toku u kojem je optužena za korupciju. Portparol policije izjavio je da je oružje nađeno nekoliko metara od mesta incidenta.

Ministar ekonomije Serhio Masa nazvao je incident "pokušajem atentata"."Kada mržnja i nasilje prevladaju nad debatom, društva su uništena i nastaju situacije poput ovih: pokušan je atentat", naveo je Masa na Tviteru. Kristina Fernandez de Kiršner je bila predsednica Argentine od 2007. do 2015. godine, pre nego što je preuzela dužnost potpredsednika 2019. godine.

Argentinske bezbednosne službe potvrdile su identitet muškarca koji je pokušao da upuca argentinsku potpredsednicu i bivšu predsednicu Kristinu Kiršner iz neposredne blizine. Reč je o Brazilcu Fernandu Andresu Sabagu Montielu, starom 35 godina.

Montiel je rođen u glavnom gradu Brazila Sao Paulu i sin je Čileanca i Argentinke, ali više od 20 godina živi u argentinskom naselju Villa del Parque. Ranije je radio kao taksista, međutim trenutno je nezaposlen, a već je poznat policiji i njegov rodni list kruži brazilskim medijima.

2. MISIJA IAEA STIGLA U GRAD ZAPOROŽJE! Evo šta će se dešavati sutra

Misija Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), koja se uputila ka nuklearnoj elektrani Zaporožje u Energodaru, stigla je u grad Zaporožje u Zaporoškoj oblasti, javio je AFP.

Članovi misije krenuli su iz Beča u ponedeljak, 29. avgusta, a juče su stigli u Kijev, gde su se sastali sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim.

Zvaničnici UN izjavili su 29. avgusta da će članovi misije stići u Zaporožje preko Kijeva i teritorije koju kontroliše Ukrajina.

Neimenovani zvaničnik UN upoznat sa detaljima rekao je juče agenciji TASS da su članovi misije predstavnici 10 zemalja - Srbije, Severne Makedonije, Albanije, Kine, Francuske, Italije, Jordana, Litvanije, Meksika i Poljske.

On je objasnio da predstavnici Rusije i Ukrajine nisu uključeni u misiju kako bi se osigurala njena neutralnost i neprostrasnost.

"Gardijan" piše da će tim IAEA posetiti nuklearnu elektranu u četvrtak.

Britanski list navodi da je izveštač agencije Rojters, koji putuje u konvoju sa timom IAEA, rekao da je verovatnije da će inspektori prenoćiti u obližnjem gradu Zaporožju, pre nego što u četvrtak posete elektranu.

Trenutno postoji i konfuzija oko toga koliko će trajati inspekcija, nakon što su ruski zvaničnici u toj oblasti sugerisali da bi poseta mogla da traje samo jedan dan, a zvaničnici IAEA i ukrajinski vlasti najavili da bi to moglo trajati nekoliko dana.

Očigledno je da je "fizički integritet" nuklearne elektrane Zaporožje "narušen nekoliko puta", saopštio je direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi nakon boravka u ukrajinskom postrojenju, prenosi BBC.

U obraćanju novinarima, nakon što se iz nuklearke Zaporožje, koju su u martu zauzele ruske trupe, vratio na ukrajinsku teritoriju, Grosi je rekao da je i dalje zabrinut "sve dok ne budemo imali stabilniju situaciju" u postrojenju i objasnio da "inspektori nisu utvrdili da li je uočena šteta namerna ili slučajna".

Rusija će garantovati bezbednost misiji Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u oblastima koje kontrolišu ruske snage oko nuklearne elektrane Zaporožje kod grada Energodar, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

- Verujemo i dalje da sve države treba da nastave da pritiskaju Ukrajinu da prekinu da ugrožavaju evropski kontinent tako što granatiraju teritoriju oko NE Zaporožje - naglasio je Peskov, prenosi TAS S.

3. ISPLIVAO SNIMAK NAKON LIKVIDACIJE ŠKALJARCA U HRVATSKOJ: Vlaović pao na beton, KRV NA SVE STRANE!

Upucan u glavu iz neposredne blizine Goran Vlaović za koga se sumnja da je bio povezan sa škaljarskim klanom izgubio je život ispred jedne diskoteke na hrvatskom ostrvu Pag.

Iako je pokušao da pobegne s mesta zločina ubica je ubrzo uhapšen i ispostavilo se da je u pitanju državljanin Srbije.Kako se sumnja najverovatnije se radi o naručenom – plaćenom ubistvu, kao nastavku obračuna između dva rivalska crnogorska klana. Rata u kome je ubijeno više od 50 ljudi.

Crnogorski državljanin Goran Vlaović nalazio se na letnjem odmoru na ostrvu Pag sa svojom devojkom poznatom manekenkom Draganom Banić.

Goran Vlaović zvani Goro (38), koga je 21. avgusta hicem u potiljak na ostrvu Pagu ubio Kragujevčanin Duško Tanasković (28), biće sahranjen na Novom bežanijskom groblju, u grobnici vrednoj 900.000 dinara, saznaje Objektiv. Telo ubijenog Crnogorca prebačeno je u mrtvačnicu na Bežanijskoj kosi.

– Porodica je angažovala jednu pogrebnu agenciju, koja je obavila sve procedure za transport ubijenog Vlaovića iz Hrvatske. Pošto na Novom groblju, gde je kremiran Vlaovićev ujak, bubnjar Dragoljub Đuričić, ne mogu da se kupe grobnice, oni su odlučili da sina sahrane na Bežaniji – kaže izvor Objektiva.

Grobnica u kojoj će biti pokopan ubijeni Vlaović već ima nadgrobni spomenik i ploču.

Podsetimo, navodni pripadnik škaljrskog klana Crnogorac Goran Vlaović (38) muškarac koji je brutalno likvidiran ispred kluba u Pagu u Hrvatskoj. Njega je, kako se veruje, hicem u vrat ubio mladić iz Srbije koji je nakon zločina uhapšen.

Identitet napadača javnosti još nije saopšten, ali sumnja se da je u pitanju profesionalni ubica unajmljen da Vlaovića, koji je od ranije poznat organima reda zbog učestvovanja u ubistvu vođe "delija", likvidira.

Pripadnik škaljarskog klana ubijen je ispred kluba u kom je bio do ranih jutarnjih sati. Upucan je u glavu pred devojkom, bivšom misicom Draganom Banić, ali i brojnim svedocima koji su odmah pokušali da ga reanimiraju i zaustave obilno krvarenje iz glave, međutim Vlaović je u kolima Hitne pomoći, na putu do bolnice, preminuo. Kako su objavili hrvatski mediji, taman kada su Vlaović i misica izašli iz kluba i odmakli 20ak metara, egzekutor mu je prišao s leđa, i u vrat mu uspalio hitac iz pištolja sa prigušivačem.

Na mestu zločina ostali su veliki tragovi krvi, a napadač, državljanin Srbije, ubrzo je uhapšen i nalazi se u pritvoru. Hrvatski MUP o njemu nije hteo da kaže ništa, sem da je istraga u toku.

Duško Tanasković (28) iz Kragujevca osumnjičen je za ubistvo Gorana Vlaovića (38) na Pagu u Hrvatskoj i trebalo bi da bude saslušan.

On je policiji rekao samo da zna da ga traži crnogorska policija jer ga sumnjiči da je pomagao egzekutoru istaknutog “zločinca” Milića Minji Šakovića.

Inače, jedan od razloga zašto nije mogao da iznese svoju odbranu je i to što navodno ima psihičkih problema. Sasvim je izvesno da će, ukoliko je to slučaj, njegov branilac predložiti tužilaštvu da pribavi medicinsku dokumentaciju kako bi se utvrdilo da li boluje od neke duševne bolesti koja bi isključivala njegovu krivičnu odgovornost, odnosno da bi se utvrdilo da li bio uračunljiv u vreme ubistva Vlaovića.

4. EVO KOLIKO JE ZEMALJA EVROPSKE UNIJE OSTALO BEZ RUSKOG GASA: Zabrinutost RASTE, rizik od prekida isporuka još VEĆI!

Trinaest država-članica EU sada je ili potpuno ili delimično "odsečeno" od isporuka ruskog gasa nakon obustave rada gasovoda Severni tok, navedeno je iz Evropske komisije.

- Rizik od prekida isporuka je visok i postaje još viši - upozorava zamenik predsednika Direktorata Evropske komisije za energetiku Metilda Versdorfer.

- Kao što znate, Severni tok od juče ne radi zbog remonta tako da sada nema isporuka gasa u Nemačku i susedne zemlje - navela je ona pred članovima Evropskog parlamenta.

"Gasprom" je saopštio da su isporuke gasa Severnim tokom potpuno prekinute, jer počinju planski radovi na agregatu za pumpanje gasa u kompresorskoj stanici "Portova". Prekid isporuka gasa trajaće, kako je najavljeno ranije, tri dana, odnosno do 3. septembra.

U međuvremenu, kompanija "Simens enerdži" saopštila je da ne učestvuje u tehničkim radovima na gasovodu Severni tok, koje je najavio "Gasprom".

Italijanski ministar za ekološku tranziciju Roberto Čingolani najavio je da će od 1. oktobra italijanski radijatori grejati za stepen manje nego prethodnih godina i biće uključeni sat manje dnevno. Dekret ministarstva se očekuje narednih dana kada će ga Čingolani i potpisati.

Od 1. oktobra će italijanski radijatori biti uključeni na maksimalno 19 stepeni (umesto na uobičajenih 20) i gasiće se sat ranije nego prethodnih godina.

To su prve mere koje italijanska Vlada planira da uvede radi smanjenja ogromne potrošnje električne energije i gasa.

U govoru ministar nije pomenuo javno osvetljenje kao ni ono u izlozima radnji i smart vorking.

I mada je bilo predloga da škole budu zatvorene subotom (U Italiji đaci pohađaju nastavu i subotom), ministar je rekao da Vlada tako nešto odlučno odbija.

Čingolani je takođe ponovio da je situacija u Evropi kritična i da polovina članica Unije rizikuje prekid dovoda gasa, pošto je 13 članica podložno kompletnom ukidanju dostave ruskog gasa.

To su i reči Mehtild Vursdorfer, zamenice generalnog direktora Direkcije za energiju Evropske komisije.

Možda je jedina dobra vest to da su skladišta gasa u Uniji uglavnom napunjena do 80 odsto kapaciteta, a samo u još nekoliko zemalja je između 60 i 70 odsto.

Nakon plana da se smanji potrošnja gasa za 15 odsto tokom jeseni i zime, Evropska unija bi narednih dana mogla da predloži slične mere i za električnu energiju, baš kako je to najavila Ursula fon der Lajen.

5. PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA LUKOIL-A PRONAĐEN MRTAV: Pao sa šestog sprata BOLNICE?

Predsednik Upravnog odbora Lukoil-a pronađen je mrtav u Moskvi.

Ravil Maganov je, prema nezvaničnim informacijama, pronađen mrtav u krugu kliničkog centra.

Prema nezvaničnim informacijama, Maganov je pao sa šestog sprata bolnice.

Nije poznato zbog čega je Maganov (67) bio u bolnici.

Ovo je još jedna u nizu misterioznih smrti ljudi koji su bliski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Na čelu Upravnog odbora je od 2020. godine, a prethodno je od 2006. bio na mestu potpredsednika kompanije.

Njegovo telo su pronašli zaposleni u bolnici.

- Maganov je pao sa prozora bolnice kliničkog centra i preminuo je od posledica povreda - rekao je izvor Interfaksa.

Ruski energetski gigant Lukoil oglasio se nakon što je njegov predsednik Upravnog odbora pronađen mrtav.

Lukoil je rekao da je Ravil Maganov umro nakon "teške bolesti", prenosi AFP.

Tass je prvo objavio, pozivajući se na izvore, da je Maganov izvršio samoubistvo skokom sa 6. sprata zgrade bolnice. Naveli su da je Maganov bio hospitalizovan zbog srčanog udara, ali i da je uzimao antidepresive.

Istovreme, Baza Telegram kanal je javio da je Maganov vrlo verovatno slučajno pao sa 6. sprata dok je pušio cigaretu.

- Postoji balkon, ali nije namenjen za izlazak. Kraj prozora je pronađena paklica cigareta - naveli su.

Kako prenosi portal, biznismen je mogao da pogine tako što je pao sa dela zgrade gde se vrše radovi na fasadi, i gde sada nema nadzornih kamera.

Precizira se i da je potpredsednik Lukoila bio u bolnici na rutinskom pregledu zbog srčanih tegoba, a njegova supruga je bila u susednoj sobi.

Portal navodi i da nije ostavljena oproštajna poruka.

6. Umro je Mihail Gorbačov

Bivši politički vođa Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov je preminuo u 92. godini.Vest su objavili ruski mediji.

Gorbačov je rođen 2. marta 1931. godine u seljačkoj porodici u mestu Privoljnoje blizu Stavropolja u južnoj Rusiji. Odrastao je pod totalitarnim režimom Josifa Staljina; njegovi deda i baba su bili deportovani jer su bili bogatiji seljaci (kulaci). Uprkos nevoljama, bio je odličan u školi. Smatran je za najinteligentnijeg u razredu, sa posebnim interesovanjem za istoriju i matematiku.

Po završetku škole, pomogao je ocu da požanje rekordan prinos na kolhozu, za šta je odlikovan Ordenom Crvene radničke zastave. To je bilo retkost da neko u njegovim godinama dobije tako veliku počast. Skoro je sigurno da mu je ova nagrada, zajedno sa njegovom inteligencijom pomogla da osigura mesto na Moskovskom univerzitetu, gde je studirao pravo. Mora se takođe napomenuti da je za mesto na takom prestižnom univerzitetu, bilo vrlo često potrebno imati političke težnje, zajedno sa intelektualnim sposobnostima. Dok je studirao u Moskvi, upoznao je svoju buduću ženu Rajsu. Venčali su se septembra 1953. i preselili se u Gorbačovljev rodni kraj gde je diplomirao 1955.

Gorbačov je stupio u KPSS 1952. u svojoj 21. godini. 1966. je dobio dopisnu diplomu agronoma-ekonomiste od Poljoprivrednog instituta. NJegova karijera je napredovala brzo i 1970. je imenovan za Prvog sekretara za poljoprivredu i sledeće godine je postao član Centralnog komiteta. 1972. je bio na čelu sovjetske delegacije u Belgiji, a dve godine kasnije, 1974. je postao predstavnik u Vrhovnom sovjetu i predsednik stalne komisije za pitanja omladine.

Godine 1979, Gorbačov je unapređen u Politbiro. Tu je stekao naklonost Jurija Andropova, šefa KGB i takođe poreklom iz Stavropolja i dalje je unapređen tokom Andropovljevog kratkog vremena na čelu Partije pre svoje smrti 1984. Sa dužnostima nad kadrovima, radeći zajedno sa Andropovim, smenio je 20% najviših vladinih ministara i regionalnih guvernera, često mlađim ljudima. Tokom tog perioda, Grigorij Romanov, Nikolaj Riškov i Jegor Ligačev su unapređeni, a poslednja dvojica su radila blisko sa Gorbačovim, Riškov u ekonomiji, Ligačev sa kadrovima. Takođe je bio blizak Konstantinu Černjenku, Andropovljevom nasledniku, kome je služio kao drugi sekretar.

Njegove pozicije u novoj KPSS su stvorile više prilika da putuje van granica i to će čvrsto uticati na njegove političke i društvene poglede u budućnosti kada bude postao vođa zemlje. 1975. predvodio je delegaciju u Zapadnu Nemačku, a 1983. je predvodio sovjetsku delegaciju u Kanadu na sastanak sa premijerom Pjerom Trudoom i članovima kanadskog Doma komuna i Senata. 1984 je putovao u Ujedinjeno Kraljevstvo, gde se susreo sa premijerkom Margaret Tačer.

Nakon smrti Konstantina Černjenka, Mihail Gorbačov je izabran za Generalnog sekretara KPSS 11. marta 1985. Postao je prvi lider Partije koji je rođen nakon Ruske revolucije 1917. Kao de facto vladar Sovjetskog Saveza, pokušao je da reformiše stagnirajuću Komunističku partiju i državnu ekonomiju uvođenjem glasnosti (“otvorenost”), perestrojke (“restrukturiranje”) i uskorenija (“ubrzanja ekonomskog razvoja”), koji su pokrenuti na 27. kongresu KPSS februara 1986.

U međunarodnoj politici Gorbačov je želeo da poboljša odnose i trgovinu sa Zapadom. Uspostavio je bliske odnose sa nekoliko zapadnih lidera, kao što je Margaret Tačer – koja je izjavila: Volim gospodina Gorbačova, možemo zajedno da radimo poslove – kancelarom Zapadne Nemačke Helmutom Kolom i američkim predsednikom Ronaldom Reganom. 11. oktobra 1986. Gorbačov i Regan su se sastali u Rejkjaviku da bi razgovarali o smanjenju nuklearnog oružja srednjeg dometa u Evropi. Ovo je dovelo do potpisivanja Sporazuma o nuklearnim raketama srednjeg dometa 1987.

Februara 1988, Gorbačov je objavio povlačenje sovjetskih snaga iz Avganistana. Povlačenje se završilo sledeće godine, iako se građanski rat nastavio pošto su Mudžahedini želeli da zbaci prosovjetski režima Mohameda Nadžibulaha. Procenjeno je da je 15.000 Sovjeta ubijeno u sukobu između 1979. i 1989.

Takođe tokom 1988, Gorbačov je objavio da će Sovjetski Savez napustiti Brežnjevljevu doktrinu i dozvoliti narodima Istočnog bloka da sami izaberu svoju unutrašnju politiku. Ovo se pokazalo kao najradikalnije dostignuće Gorbačovljeve reforme spoljašnje politike, koju je glasnogovornik njegovog ministra inostranih poslova nazvao Sinatrina doktrina. Napuštanje Brežnjevljeve doktrine je dovelo do niza revolucija u istočnoj Evropi tokom 1989, u kojima je srušen komunizam. Sa izuzetkom Rumunije, pobune protiv prosovjetskih režima su bile mirne.

Gorbačov je generalno dobro ocenjen na Zapadu nakon što je okončao Hladni rat. Ipak u Rusiji, njegov ugled je bio vrlo nizak jer je označen da je doveo do kolapsa države i da je odgovoran za ekonomsku bedu koja je sledila.

Sahrana poslednjeg predsednika Sovjetskog Saveza Mihaila Gorbačova biće održana u subotu 3. septembra na Novodevičjem groblju, izjavila je danas za Interfaks njegova ćerka Irina.

Pored neizbrisivog političkog traga, iza sebe je ostavio jedno dete - Irinu Mikailovna Virganskaja.

- Sahrana će se obaviti u subotu na Novodevičjem groblju. Oproštaj će se održati u Domu sindikata - rekla je ona.

Ćerka Gorbačova nije mogla da odgovori na pitanje da li će biti organizovana državna sahrana.

Mihail Gorbačov, poslednji predsednik Sovjetskog Saveza, preminuo je juče u 92. godini.

Ruski predsednik Vladimir Putin neće prisustvovati sahrani poslednjeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova u subotu zbog ranije isplaniranih obaveza, saopštio je Kremlj.

Portparol Kremlja Dmitri Peskov rekao je da je Putin odao poštu Gorbačovu tako što je posetio bolnicu u Moskvi i položio venac na mestu gde je bivši lider preminuo u utorak, u 92. godini, preneo je Rojters.

- Nažalost, predsednikov raspored je takav da mu ne dozvoljava da oda poštu Gorbačovu 3. septembra, tako da je odlučio da to uradi danas - rekao je Peskov.

On je dodao da će poslednji ispraćaj imati elemente državne sahrane, uključujući i počasnu gardu, ističući da država pomaže u organizaciji.

Brojni svetski zvaničnici uputili su izjave saučešća povodom smrti Mihaila Gorbačova, poslednjeg lidera SSSR.

Bajden: Čovek izuzetne vizije

Džonson: Neumorno predan

Fon der Lajen: Otvorio put slobodnoj Evropi

Gutereš: Jedinstveni državnik

Kišida: Važna uloga Gorbačova

(Espreso)