Ilustracija, Foto: Profimedia, AP

GORUĆA TEMA

EVROPLJANI SA NESTRPLJENJEM ČEKAJU RACIONALIZACIJU ENERGIJE: Još jedan problem na POMOLU, kako će se snabdevati?

Evropske zemlje u velikoj meri zavise od ruskih isporuka nafte i gasa

Objavljeno: 01.04.2022. 17:00h

Evropske zemlje se suočavaju sa mogućnošću racionalizacije snabdevanja energentima, jer traje spor između Moskve i Zapada oko plaćanja ruskog izvoza.

Evropske zemlje u velikoj meri zavise od ruskih isporuka nafte i gasa, ali je invazija Moskve na Ukrajinu krajem februara dovela do toga da su EU i Ujedinjeno Kraljevstvo uvele niz sankcija koje su uključivale smanjenje uvoza ruske energije.

Početkom marta EU je obećala da će smanjiti uvoz ruskog gasa za dve trećine pre kraja godine, dok je Britanija rekla da će postepeno ukinuti uvoz ruske nafte do kraja 2022.

Ali ti potezi nose rizike za region koji se već suočava sa energetskom krizom. Zbog ograničenih zaliha prirodnog gasa, veleprodajne cene su prošle godine porasle na rekordno visoke u Evropi, a domaćinstva u Britaniji su od 1. aprila povećala račune za energiju za više od 50 odsto.

FOTO: AP
FOTO: AP
FOTO: EPA/OLIVIER HOSLET
FOTO: EPA/OLIVIER HOSLET
FOTO: Zorana Jevtić
FOTO: EPA-EFE/PATRICK SEEGER
FOTO: EPA-EFE/PATRICK SEEGER

Racioniranje prirodnog gasa

Nemačka je u sredu upozorila da bi se uskoro mogla suočiti sa vanrednom situacijom u vezi sa prirodnim gasom koja bi mogla da zahteva racionalizaciju isporuke gasa. Nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je da mera "ranog upozorenja" još uvek ne znači da zemlja mora da pribegne racionalizaciji gasa, ali je pozvao potrošače i kompanije da smanje potrošnju energije.

U međuvremenu, vlada Austrije saopštila je u sredu da je aktivirala prvi korak plana za vanredne situacije u tri faze kojim će pažljivije pratiti tržište gasa u zemlji. Zvaničnici su naveli zahtev Rusije za isplatom u rubljama kao razlog za pokretanje plana za vanredne situacije, napominjući da bi, ukoliko dođe do treće faze plana, na snagu mogle da stupe vanredne mere kontrole, poput racionalizacije.

Prema Chi Kong Chiongu, direktoru Foruma za energetsku politiku Univerziteta Kembridž, Nemačka i Austrija možda nisu same u prinudnom sprovođenju ekstremnih hitnih mera ako zapadne zemlje nastave da se suprotstavljaju Rusiji.

Putin je prošle nedelje rekao da će Kremlj tražiti plaćanje u rubljama za prodaju gasa iz „neprijateljskih“ zemalja — zahtev koji su zemlje G-7 odbile.

Ruski lider je u četvrtak rekao da je potpisao dekret prema kojem strani kupci moraju da plaćaju ruski gas u rubljama od 1. aprila.

FOTO: EPA-EFE/ ALEXEI DRUZHININ / SPUTNIK / KRE
FOTO: EPA-EFE/ALEXEI DRUZHININ / SPUTNIK / KRE
FOTO: EPA-EFE/ ALEXEI DRUZHININ / SPUTNIK / KRE
FOTO: EPA-EFE/ ALEXEI DRUZHININ / SPUTNIK / KRE
FOTO: EPA-EFE/ALEXEI DRUZHININ / KREMLIN POOL
FOTO: EPA-EFE/ALEXEI DRUZHININ / SPUTNIK / KRE

„Ako ne mogu da se dogovore o uslovima plaćanja i dotok gasa iz Rusije bude zaustavljen, onda će i druge evropske zemlje morati da preduzmu hitne mere“, rekao je Čjong za CNBC.

„Uprkos ulasku u topliji period kada trošimo manje gasa, i dalje nam je potreban gas da teče u naša skladišta da bismo ga koristili u predstojećim zimskim mesecima kada temperature padaju i ponovo nam je potreban gas za grejanje.

„Ako prestane dotok ruskog gasa, sve evropske vlade — uključujući britansku — treba da počnu da aktiviraju planove za hitne slučajeve, uključujući javne kampanje „prednjeg punjenja“ kako bi pripremile naše građane da štede energiju u zimskim mesecima“, dodao je on.

Racioniranje dizela

U međuvremenu, Džim Votson, profesor energetske politike i direktor UCL instituta za održive resurse, rekao je da je „svakako moguće“ da bi Ujedinjeno Kraljevstvo moglo da vidi vladino racionisanje goriva za automobile.

Britanija se suočava sa većim poteškoćama da se udalji od ruske nafte nego da se udalji od ruskog prirodnog gasa jer se više oslanjala na uvoz nafte, rekao je Votson za CNBC preko telefona.

Obraćajući se britanskim poslanicima na sastanku Odbora za trezor britanskog parlamenta u martu, Amrita Sen, direktorka istraživanja u Energi Aspects, upozorila je da bi sankcije na ruski izvoz energije mogle imati ozbiljne posledice po Evropu.

Rusija ima mnogo drugih posrednika i drugih kompanija koje bi kupovale i prodavale njene sirove proizvode“, rekla je ona. „Posebno u pogledu proizvoda, bojimo se da bi dizel mogao da dođe do racionisanja već krajem ovog meseca u Nemačkoj. Apsolutno ste mogli da vidite posledice toga iu Velikoj Britaniji.“

U međuvremenu, Rasel Hardi, izvršni direktor švajcarskog trgovca naftom Vitol, rekao je prošlog meseca na samitu o sirovinama FT:

„Evropa uvozi oko polovinu svog dizela iz Rusije i oko polovinu svog dizela sa Bliskog istoka. Taj sistemski nedostatak dizela je tu.“

„Razmišljanje dizela je moguće“, dodao je on, prenosi The Times.

FOTO: Zorana Jevtić
FOTO: Zorana Jevtić
FOTO: Zorana Jevtić
FOTO: Zorana Jevtić
FOTO: Uprava carine

Smanjenje potražnje

Američka Uprava za energetske informacije procenjuje da je Rusija izvozila 4,7 miliona barela sirove nafte dnevno 2021. godine — od čega je skoro polovina otišla u evropske zemlje OECD-a. Najviše ruske nafte u regionu uvozile su Holandija, Nemačka i Poljska.

U međuvremenu, 74% ruskog izvoza prirodnog gasa je prošle godine otišlo u Evropu OECD-a, prema EIA.

Implementacija politika koje smanjuju javnu potražnju za naftom mogla bi pomoći vladi Ujedinjenog Kraljevstva da smanji svoje oslanjanje na uvezenu naftu, sugerisao je Votson, tvrdeći da je pritisak na korišćenje javnog prevoza i uvođenje drugih politika ponašanja „koje se tiču ljudi i njihovih izbora“ takođe takođe „svakako moguće“.

Prošle godine, panično kupovanje benzina u Britaniji dovelo je do ozbiljnih nestašica, zbog čega su mnoge benzinske pumpe presušile, a vojno osoblje je bilo raspoređeno da isporučuje gorivo. Ali Votson je primetio da je trenutna situacija drugačija i da je verovatniji ishod rizika oko snabdevanja energijom nastavak visokih cena u Velikoj Britaniji - zemlji koja se trenutno suočava sa najgorom krizom troškova života decenijama.

„Mislim da postoji mali izazov da se te [mere] postave kao politike odozgo prema dole sa vladom koja kaže da stanovništvo treba da vozi sporije, manje da vozi, manje leti, da se kreće na javni prevoz“, rekao je on.

FOTO: AP / Mikhail Klimentyev, Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

„Pravo i efikasno oružje protiv Putina“ Ranije ovog meseca, Međunarodna agencija za energetiku objavila je izveštaj u kojem je izneto 10 politika za koje je rekla da bi mogle pomoći da se brzo smanji globalna potražnja za naftom za 2,7 miliona barela dnevno. Politike, namenjene za implementaciju u „naprednim ekonomijama i šire“, uključivale su smanjenje ograničenja brzine na autoputevima za 10 kilometara (6,2 milje) na sat, pojeftinjenje javnog prevoza, uvođenje nedeljom bez automobila i naizmenično korišćenje privatnih automobila u velikim gradovima .

Rori Stjuart, bivši britanski ministar za međunarodni razvoj i viši saradnik na Jejlskom institutu Džekson, rekao je u tvitu ranije ovog meseca da je moguće smanjiti prihod koji Rusija dobija od izvoza nafte fokusiranjem na smanjenje tražnje.

„Biće potrebni vladini i civilni napori ekvivalentni odgovoru na Covid“, rekao je on.

Njegova predložena politika, za koju je rekao da bi trebalo da ostane na snazi tokom krize u Ukrajini, uključivala je smanjenje ograničenja brzine u Velikoj Britaniji na 50 milja na sat, omogućavanje besplatnog javnog prevoza i pozivanje kompanija poput Ubera da otvore tehnologiju koja bi omogućila besplatno civilne vožnje.

„Ovo bi smanjilo potražnju i cenu ruske nafte, [i] imalo katastrofalan uticaj na Putina“, rekao je Stjuart.

Čjong sa Univerziteta Kembridž rekao je za CNBC da je ključ za povredu Rusije energetskim sankcijama primena politike koja se fokusira na smanjenje potražnje.

FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: EPA/ ETIENNE LAURENT

„Ovo je pitanje pokušaja da se smanji potražnja za fosilnim gorivima — ovo je naše pravo i efikasno oružje protiv Vladimira Putina“, rekao je on.

„Eksponencijalna negativna veza između potražnje i cena [postoji] zato što se trenutno suočavamo sa veoma, veoma tesnim energetskim sistemom na globalnom nivou i svaka dodatna jedinica potražnje će prouzrokovati nesrazmerno visok rast cena. Druga strana ovog efekta je to što smanjenje našeg potražnja će imati nesrazmerno visoku graničnu korist – drastično smanjenje cena“.

(Espreso / Jutarnji)