BUDUĆNOST SRBIJE NIJE U EU, ALI NI U RUSIJI Nemačka nam uzima decu, a vraća migrante! Sergeju sam sve rekla u 4 oka

Potpredsednica pokreta Dosta je bilo (DJB) Hana Adrović bila je gost Espreso intervjua. S Hanom smo pričali o stavovima pokreta kada su u pitanju bitne teme, ali i o njenim ličnim impresijama. Pre svega, o vakcinama, migrantskoj politici, Evropskoj uniji.

Hana nam je rekla i zašto ne briše uvredljive komentare na njenom profilu na društvenim mrežama, i da li bi ponovila "škatljivi" nastup na MC Sajsi.

Takođe, otkrila nam je koga smatra najzgodnijim političarem kada je u pitanju politička scena u Srbiji, te kakav je njen odnos sa Sergejom Trifunovićem, liderom PSG.

Pogledajte intervju sa Hanom u videu:

Potpredsednica ste pokreta Dosta je bilo. Koji su vaši dugoročni ciljevi u politici i gde, po vašem mišljenju, Srbija treba da bude? Da li je to Evropska unija?

- Dobra kombinacija pitanja. Mislim da oba spadaju u dugoročne ciljeve. Što se tiče mog angažmana u politici, moram da kažem da me svi pitaju, otkad sam se aktivno angažovala u "Dosta je bilo", naročito ljudi mojih godina - šta mi to treba. Pošto je negde ustaljeno mišljenje u našoj generaciji da je politika mesto za neke loše ljude koji iskorišćavaju neke dobre ljude i na taj način se bogate. To je, na žalost, nešto što je u poslednjih 30 godina, otkad je u Srbiji uvedeno višestranačje, bila praksa. Međutim, ne mora tako da bude. Mislim da se i svet negde nalazi trenutno u jednoj fazi promena, jer ta neka podela u političkom svetu koja je do skoro bilo aktuelna, a to je podela na levicu i na desnicu, više nije aktuelna. Sve se više govori o podeli na suverenističke i globalističke opcije. A negde vidimo da je taj suverenizam trend, barem što se tiče Evrope. Mislim da rezultati najnovijih izbora u Velikoj Britaniji to pokazuju, i sam izlazak Velike Britanije iz Evropske unije, koji će se dogoditi do kraja januara. Što se tiče budućnosti Srbije, Dosta je bilo, samim tim i ja, mislimo da ona, na žalost, nije Evropska unija. Kažem na žalost, jer smo toliko vremena potrošili na slušanje raznih mantri o EU, kako je to jedina opcija. Kako vidimo, trend u poslednje vreme JE da, bogami i države koje su od samog početka u EU, više ne žele da budu tu. Pre svega mislim na Veliku Britaniju i porast popularnosti suverenističkih pokreta i stranaka u ostatku Evrope. Evo, recimo Nemačka ima takođe jednu suverenističku opciju, ona se zove "AfD", Alternativa za Nemačku, koja zastupa sve stavove koji su u suprotnosti sa onima koje zastupa aktuelna kancelarka Angela Merkel. Tako da, suverenizam je definitivno dalji put za Srbiju, a verujem i za ostatak Evrope.

Da li vam je poznat podatak da je Srbija u protekloj deceniji kroz razne programe od Evropske unije dobila nekoliko milijardi evra pomoći?

- Tako je. Ona jeste dobila nekoliko milijardi evra pomoći, taj podatak mi jeste poznat. Međutim, ona je mnogo toga i izgubila, paralelno s tim o čemu govorite. Izgubila je pre svega ljude. Verujem da je vama poznat podatak koliko mladih odlazi iz Srbije. Svako je danas svedok barem jedne takve priče u kojoj je ili dete nečije, unuk, unuka, brat, sestra, otišao iz Srbije i više ne živi ovde. Naravno, ljudi idu tamo gde im je bolje, i ne treba običnog čoveka kriviti za to. Međutim, trendovi su ti koji teraju naše mlade ljude da odlaze odavde jer ovde ne mogu da rade za pristojnu platu. I naravno da gledaju da pobegnu iz države. Populaciona politika naše države treba upravo da se fokusira na to kako da zadrži mlade, kako da ih stimuliše da ostanu u Srbiji i da ovde stvaraju svoje porodice. Tako se sprovodi jedna populaciona politika. Naši mladi uglavnom odlaze u Nemačku, i to nije tajna. Postoje razni programi u srednjim medicinskim školama, koji praktično već u školskim klupama deci, onima koji završe medicinske škole, predlažu programe preko kojih mogu da se zaposle u Nemačkoj, gde naravno mogu da rade za veću platu nego u Srbiji. Mislim da je to trend koji nije slučajan. Mislim da je Nemačkoj i ostalim zemljama EU, ali pre svega Nemačkoj, koja negde i vodi politiku EU danas, potrebna naša radna snaga, koja će da radi za manji novac od onog za koji rade građani Evropske unije.

A ako Srbija odustane od Evropske unije, da li treba u potpunosti da se okrenemo Rusiji?

- To je još jedna veoma interesantna stvar i govori u prilog opštoj polarizaciji svega što postoji, kad je politika u pitanju. I ne samo kad je politika u pitanju, nego i bilo koja društvena pojava. Dakle, ako govorimo o tome da EU nije dobra opcija, pa ne mora da znači da je s druge strane Rusija. Uvek govorimo da neko, ako nije za EU, drži Putinovu sliku pored kreveta, ili ako se neko zalaže za kontrolu vakcina, on je odmah antivakser ili ravnozemljaš. To su sad stvarno već neke stvari koje nemaju veze s realnošću. Istina je uglavnom negde između. Nije sve crno ili belo, postoji dosta sivog. Samim tim, odgovor na pitanje da li okretanje od EU znači okretanje ka Rusiji je - ne. Srbija treba da se okrene sebi i da posmatra svoje interese, da se bori za svoje interese, a ne za interese nekoga ko je kolonizuje, a to je u ovom slučaju Nemačka.

Mislite li da Srbija može da se izbori sama za sebe ako se ne prikloni nekoj većoj zajednici, sili, ako nema finansiranja?

- Na žalost, danas niko ne može da bude sam za sebe, naročito ne Srbija, koja se na karti Evrope nalazi u jednom jako zanimljivom geopolitičkom položaju. Upotrebiću sad jednu metaforu koja mene najviše podseća na to kako se Srbija ophodi prema velikim silama. Srbija je kao neka izmučena žena koja trpi nasilje od strane nasilnika, i onda se uvek tako nekako namešta da što bolje primi taj udarac ili da je što manje zaboli. Kao što žena koja trpi nasilje nije kriva za to nasilje, tako ni Srbija nije kriva i ne treba da prihvati ponašanje nasilnika, u ovom slučaju nekoga ko tu ima interese. Nije tajna da velike sile imaju različite interese na teritoriji Srbije. RTB Bor je kupljen od strane kineske kompanije, Amerikanci takođe kupuju kompanije, međutim, najveći kolonizator, neko ko ima najveće interese trenutno u Srbiji je Nemačka, i mislim da to niko ne može da ospori.

Politiku Dosta je bilo je u ovoj godini obeležio izuzetno negativan stav prema uplivu Nemačke u dešavanja na Balkanu, pogotovo u Srbiji, ali me zanima otkud takav zaokret, pošto je DJB u ne tako davnoj prošlosti bila okrenuta ka priključivanju Srbije EU.

- Pokret Dosta je bilo nikad nije bio ekstremno okrenut ka priključivanju Srbije Evropskoj uniji. Okolnosti u kojima postojimo trenutno na ovoj planeti se menjaju, pa samim tim nešto što se nekad nije dovodilo u pitanje dolazi u situaciju da se dovodi u pitanje. S popularnošću koju je Brexit imao i trendovima koji postoje u drugim zemljama EU, a odnose se prema tome da li treba da ostanu u EU ili ne, mislim da se otvara pitanje i za Srbiju, o tome da li uopšte treba da se priključi Evropskoj uniji.

Dosta negativnih komentara na račun pokreta Dosta je bilo"kad je u pitanju farmaceutska industrija. Da li vaš pokret tvrdi i ima dokaza da se vakcine ili njihov kvalitet ne kontrolišu i šta onda radi Agencija za lekove i medicinska sredstva?

- Jako interesantno i važno pitanje. Pomenula sam pre da postoji ta opšta polarizacija i negde su u medijima namerno ili slučajno, ja bih rekla namerno, u poslednje vreme Dosta je bilo pojavljuje kao neka antivakserska opcija, što je apsolutna neistina. Ono što smo mi govorili jeste da je neophodna kontrola vakcina u Srbiji. Šta to znači? Znači da mora da postoji set stručnih kriterijuma. Treba kao država da utvrdimo šta jedna vakcina sme i mora da sadrži, šta je dozvoljeno, a šta je ono što nikako ne sme i ne bi trebalo da sadrži. To se zove kontrola kvaliteta.

Zar to ne postoji već?

- Ne. Ono što već postoji, to je jedna druga stvar. Postoji spisak dokumenata koje jedna vakcina treba da poseduje da bi mogla da se uveze u Srbiju. To su dve potpuno različite stvari. Ja bih to dodatno dovela u pitanje. Ako se setimo inicijative zemalja Višegradske grupe, koja je pre izvesnog vremena utvrdila da postoji razlika u kvaliteta namirnica koje isti proizvođač proizvodi za istočnu i zapadnu Evropu, odnosno za zapadnoevropsko tržište i ostatak Evrope. Dakle, ako se uzme u obzir da je Višegradska inicijativa došla do zaključka da ne dobijamo ovde namirnice istog kvaliteta, a to su bili pre svega konditorski proizvodi, kao oni koji stižu u Zapadnu Nemačku, mislim da je neophodno da se dovede u pitanje to da li su vakcine koje dobijamo istog kvaliteta kao one koje se plasiraju na zapadno tržište.

Da li biste vi u ovom trenutku s ovakvim vakcinama vakcinisali svoju decu ili sebe, da možete sada da birate da li ćete biti vakcinisani?

- Pokret Dosta je bilo tvrdi da je vakcinisanje veoma važan proces u sistemu zdravstvene zaštite pojedinca. Apsolutno nismo protiv vakcina, samo smo za bolju i revnosniju kontrolu vakcina koje ulaze u Srbiju.

Koji je vaš stav kad je u pitanju migrantska politika? Da li biste vi u Srbiji učinili nešto drugačije po pitanju migranata i njihovog kretanja. Kakav je vaš stav prema politici Mađarske i njenom ophođenju prema migrantima?

- Ne bih komentarisala Mađarsku, komentarisala bih Srbiju, jer ima dosta toga što se ovde dešava, a u vezi je s migrantima. Uzroke za to što se dešava, za migrantsku krizu, treba tražiti tamo gde je nastala. Dakle, ja ovde govorim o ratovima koji se vode na teritoriji konkretno Sirije i nekih drugih država. Neki jadni ljudi su bili prinuđeni da napuste svoje domove, svoje dotadašnje živote i da potraže azil u zemljama Evropske unije, konkretno. Ono što se zapravo dalje, od trenutka kada oni napuste svoje domove i krenu prema Evropi dešava, je to da oni preko Srbije pokušavaju da uđu u Evropsku uniju, jer im je to cilj. Naravno da svako u trenutku kada bira novu budućnost za sebe želi da nađe državu koja mu može dati najveće mogućnosti. Međutim, Evropska unija neće zadržati sve te migrante. Ona će deo njih vratiti iz Evropske unije. Ono što je interesantno, dolazimo do toga da migranti, kada uđu u Srbiju, dobiju jedan papir, bez kog ne mogu da idu dalje u zemlje Evropske unije. Na tom papiru piše da je Srbija takozvana "zemlja prvog ulaska" za njih. Odnosno, šta to u praksi znači: da kada ih iz Evropske unije budu vraćali, što će se sigurno i desiti, jer Evropska unija u ovom trenutku nije sposobna da primi toliki broj migranata, naročito pored krize koja se dešava sa Brexitom i idejama nekih drugih država da možda napuste EU, oni će morati da se vrate ili u zemlju porekla ili u zemlju prvog ulaska. Pošto i i dalje neće moći svi da se vrate u zemlju porekla, jer tamo i dalje traju ratovi, neka naša bojazan, a objasniću zašto bojazan, je da će doći u Srbiju i ovde se naseliti. E sad, ono što se paralelno s ovim dešava, a u vezi je s celom ovom pričom koju smo od početka pričali, je globalizacija, odnosno nemački imperijalizam i njegovo dejstvo u Srbiji. To je situacija u kojoj mi izvozimo našu radnu snagu, našu decu, iz Srbije, da rade u Nemačkoj, a mesta koja bi trebalo da popune naši ljudi u fabrikama koje se ovde otvaraju, naročito nemačkim fabrikama, popuniće upravo ti migranti koje će Evropska unija vratiti ovde, da rade kao jeftina radna snaga, upravo u njihovim fabrikama. Konkretan primer, predsednik Dosta je bilo Saša Radulović ima običaj da pomene jedan primer, fabrike za motanje kabla. Nedavno smo videli da je nemačka kompanija Autokabel ovde otvorila sedište i da je sa Vladom Srbije potpisala ugovor prema kome će Srbija da subvencioniše ovu fabriku za motanje kabla 4.200 evra po radnom mestu, a oni će ovde zaposliti radnike koji će raditi za 200 evra. Nekako, u kontekstu tog biznis modela i te migracije dobijaju neki smisao. Ne mislim da se bilo šta dešava slučajno.

Nedavno ste bili u Americi sa Sašom Radulovićem.

- Mi smo išli na neke sastanke. Međutim, neposredni povod za naš odlazak u Vašington bila je konferencija IDU (International Democrats Union). Mi smo tamo išli u svojstvu delegacije ECR grupe, koja je poslanička grupa reformista i konzervativaca u EU parlamentu. Najistaknutiji član te grupe, čiji je Dosta je bilo takođe član, je britanska Konzervativna partija, koja je pobedila na nedavnim izborima. Ima tu i drugih, recimo AfD, Alternativa za Nemačku. Išli smo u svojstvu delegacije ove grupe, ali smo iskoristili, naravno, prisustvo u Americi da se susretnemo i sa nekim našim ljudima, da održimo seriju tribina. Imali smo jednu jako posećenu tribinu u Vašington DC-u, gde smo sa našim ljudima iz dijaspore razgovarali o tome šta je to što njih zanima. Jako je interesantno da čak i onim ljudima koji su zainteresovani da glasaju, a recimo žive, konkretno, u Americi, što smo videli na primeru Vašington DC-ja i Njujorka, nije omogućeno da glasaju, jer nailaze na seriju opstrukcija od strane, recimo, čak i konzulata našeg u Americi, kad pokušavaju da otvore biračko mesto. Da biste mogli u dijaspori da otvorite biračko mesto, potrebno je da se sastane više od 100 ljudi, što su oni u više navrata i uspeli da urade, ali uvek su od konzulata dobijali odgovor da nije moguće da se organizuje to biračko mesto. Tako da, čini se nekako kao da je i našoj državi jasno da su ljudi koji su otišli odavde mahom otišli nezadovoljni. Čak i oni koji žele da glasaju, nažalost nema ih puno, koji su i dalje zainteresovani da učestvuju u političkom životu Republike Srbije, čak i oni koji žele da izađu na glasanje, to im je otežano.

Saša Radulović, kad ga već pominjemo, vaš šef i kolega, tvrdi da se Sloveni nisu doselili na Balkan u VI i VII veku, kako tvrdi istorija koja se uči u školama, nego da su tu od kamenog i ledenog doba. Kakvo je vaše lično mišljenje o toj problematici?

- Razgovarala sam sa Sašom, naravno, o svemu tome. On ima dosta toga zanimljivog da kaže na ovu temu. Ja bih volela da ga pozovete da s njim pričate o tome. Ja, na žalost, nemam toliko vremena da pričam o tim temama, ali svakako mi deluje interesantno. Verujem da i vašim gledaocima i čitaocima portala Espreso.co.rs ova tema može takođe da bude interesantna, pa ih pozivam da malo bace pogled na neke Sašine tvitove i neke klipove koje imamo na Youtube koji govore o svemu tome.

A vaše lično mišljenje je?

- Kažem, interesantno mi je, ali ne mogu da ga dam, budući da nisam imala toliko vremena da se pozabavim tom temom. Mogu da dam svoje mišljenje o nečem drugom, a to je konkretno Vinča, nalazište u Vinči, gde sam bila pre izvesnog vremena baš sa Sašom Radulovićem i Brankom Stamenković, koja je zamenica predsednika, i Vojinom Biljićem, koji je potpredsednik Dosta je bilo. Stvarno je tužno koliko država malo ulaže u jednu tako bitno nalazište, koje je zapravo centralno za celu tu podunavsku kulturu, to se zapravo zove Vinčanska kultura, koja je postojala na teritoriji današnje Vinče, još iz doba neolita. Ono što je još interesantnije je da Vinča nije mesto gde se živelo samo u neolitu, pa nije bilo naseobina. Tu je jedno 10.000 godina konstantnog života, konstantnih arheoloških slojeva koji treba da se istražuju. Mislim da je podatak da je od negde ukupno 30 hektara, koliko ukupno iznosi površina nalazišta u Vinči, do sada, za jedno 100 godina, kada je krenulo istraživanje, istraženo samo 5 ari. I to je zaista tragično, država treba mnogo više da ulaže u arheologiju.

Kad smo kod zanimljivih tema, naš portal je pre nekoliko meseci objavio vest da je jedan mladi naprednjak prešao preko stranačkih razmirica i prišao vam na ulici da vas pita nešto. Možete li da nam otkrijete šta je to bilo u pitanju?

- Vaš portal je tačno preneo šta se desilo. Naime, Saša Radulović i ja smo bili u Surčinu, gde smo imali organizovanu akciju podele flajera sa našim odborom iz Surčina. Želeli smo da prisustvujemo, nas dvoje, toj akciji koja se svake nedelje dešava u Surčinu. Kada su dobili informaciju da ćemo se Saša i ja pojaviti tamo, mi smo zatekli jedno četiri štanda SNS preko puta našeg štanda. Prišli smo da im se javimo. Saša i ja smo prvi prešli ulicu da im se javimo. Malo smo razgovarali s njima, oni su se čak fotografisali s nama, i ovako bila je jedna pozitivna atmosfera. Gomila ljudi okolo. Kada smo se vratili na našu stranu ulice, jedan od naprednjaka sa štanda je prišao da se fotografiše sa mnom, rekao mi je da prati moju emisiju, da je fan, da to što smo možda politički neistomišljenici ne treba da znači da ne možemo da se fotografišemo. To je sve što se desilo, ali nije usamljen slučaj, nije pojedinačan slučaj, takve stvari se dešavaju, meni barem se često dešavaju.

Šta mislite o politici Boška Obradovića?

- Politika Boška Obradovića, mislite politika Dveri?

Da.

- Dosta je bilo je bila u koaliciji s pokretom Dveri 2018. na gradskim izborima. Konkretno, ne bih komentarisala politiku Boška Obradovića, odnosno njegove stranke, jer mislim da možda sad imamo interesantnije zajedničke teme, gde se naše politike negde i slažu. Ono što je konkretno sada situacija, Dveri se nalaze u Savezu za Srbiju, gde na nivou Saveza ipak donose odluke, tako da mislim da ni njima ta pojedinačna politika stranaka koje čine Savez nije najvažnija.

Sergej Trifunović se u više situacija hvalio prijateljstvom s vama na tviteru. Koliko ste dobri prijatelji i da li mu nešto zamerate?

- Sergej i ja se dugo poznajemo, ja mislim možda čak i više od decenije. Dobri smo prijatelji. Sve što mu zameram, već sam mu rekla. On jako dobro zna šta mu zameram. Ne bih sad to delila sa širim masama. Takođe, mislim da je u njegovom konkretnom slučaju, koliko ga poznajem, najdelotvornije kada mu se nešto kaže u četiri oka. On zna šta imam da mu zamerim. Takođe zna i za neke stvari koje sam pohvalila kod njega. Mislim da je super što je ušao u politiku. Mislim da treba što više ljudi za koje negde auditorijum nikad ne bi rekao da će se baviti politikom, treba što više takvih da se bavi politikom, jer konačno treba da se razbije ta neka stigma da je politika neka zabava za neku pokvarenu, prljavu elitu. Politika treba da bude nešto čime ćemo se svi baviti svakog dana. Jer sve oko nas je politika. Politika je to da li ćeš da platiš kesu kad odeš u prodavnicu. Politika je to da li ćeš moći da se zaposliš sa učlanjenjem u stranku ili bez toga, zahvaljujući svojim kvalitetima. Tako da politika treba da postane, barem po mom mišljenju, jedna svakodnevna tema što većeg broja ljudi u Srbiji.

Dosta se prašine podiglo nakon vašeg nastupa sa MC Sajsi. Mnogi su ga okarakterisali kao "škakljiv". Da li su vas pogodili neumesni komentari posle tog snimka i da li biste opet priredili takvu "tačku"?

- Ne bih opet priredila, iz prvog i osnovnog razloga što ne volim da se ponavljam. Dosta prašine se podiglo, ali ne u trenutku kada se taj nastup desio, već u trenutku kada je jedan propagandni portal, koji nosi naziv koji mu nikako ne odgovara, pošto tu ništa nije istraženo. To je nastup iz, recimo, februara 2018. godine, koji stoji javno na Youtubeu, to niko nije krio. Škakljiv? Možemo reći da je škakljiv. To je još jedna od blažih varijanti nastupa na koje je publika Sajsi MC navikla. Mislim da tu nije bilo materijala za neku dalju priču. Komentari me nisu pogodili, iz razloga što, kad uđeš u javni posao bilo koje vrste, a ja sam pre politike bila na javnom postlu, radila na raznim televizijama i bila PR dugi niz godina, prva stvar na koju moraš da zaboraviš je neka vrsta ega i ljutnje zbog nečega što će neko da napiše ili zbog načina na koji će da te doživi. Mislim da je svaki komentar i svako tumačenje nekog na internetu zapravo ogledalo, da tu neko projektuje ipak sebe. Tako da, tu bih se zaustavila sa odgovorom na ovo pitanje.

Na vašem Instagramu ima dosta negativnih komentara, škakljivih takođe. Mnogi se pitaju zašto ništa ne brišete od toga.

- To je dobro pitanje. Mislim da je jako važno da objasnim zašto to ne radim. Već sam u nekim emisijama pričala o tome. Ne smatram da su to negativni komentari, već komentari kakvi jesu, koji oslikavaju društvo u kojem živimo. Javni je posao, a društvene mreže, pogotovo otvoren Instagram, otvoren za javnost, i treba, po mom mišljenju, da budu neki poligon za razmenu mišljenja i tumačenje društva u kojem se nalazimo. Moj Instagram predstavlja jedan takav Instagram profil. Često su me pitali zašto nisam zaključala komentare, zašto nisam onemogućila tim, mogu slobodno reći nasilnicima, da ostavljaju komentare. Moj stav je takav da nisam želela ni jednu trunku svog postojanja na planeti Zemlji, a samim tim i na Internetu, da podredim ponašanju nekoga kome je dunulo da napiše onakav ili ovakav komentar. Ja znam ko sam, i znam zašto radim to što radim. Nijedno mišljenje me neće, osim mišljenja meni dragih ljudi, navesti da posumnjam u to, naročito mišljenja na Youtubeu ili Instagramu.

Handke je, kao što je poznato, dobio Nobelovu nagradu za književnost. Javnost je veoma podeljena po tom pitanju. Koji je vaš lični stav?

- Vi niste prva osoba koja me to pita. Moram da priznam da nisam ništa čitala od Handkea. Ne bih komentarisala što se tiče tog dela da li je trebalo da dobije Nobelovu nagradu. Najverovatnije da jeste, pošto tu odlučuju neki ljudi koji ipak znaju šta rade. Nije mi nepoznata podrška koju je Handke nama pružao tokom 90-ih. Negde možda Srbiji, ako neko uopšte pamti tu podršku iz 90-ih, može da imponuje nagrada koju je Handke dobio, ali zaista osim toga više ne bih mogla ništa više da kažem na tu temu.

Koji je najzgodniji političar u Srbiji, po vašem mišljenju?

- E ovo se zove škakljivo pitanje.

Sergej se takođe računa.

- Sergej je takođe političar, da. Ne znam da li smem da odvajam bilo koga, bojim se da će mi se naljutiti. Zaista se bojim da će mi se naljutiti. Volela bih da ima više žena u politici, pa kad bismo mogli da komentarišemo žene u politici.

Možemo li da prokomentarišemo i muškarce i žene?

- Mislim da je ipak za političare... Ok, važno je kako izgledaju, ali ako se setimo, recimo, primera Borisa Tadića, koji je u to vreme bio, po mišljenju mnogih, najzgodniji političar, ne ide baš to uvek ruku pod ruku sa pravim odlukama koje taj političar donosi. Tako da... Svi su mi lepi. Je l mogu tako da kažem?

Ko je najpametniji, a nije Saša Radulović?

- Je l to znači da je Saša Radulović najpametniji?

Pretpostavljam šta ćete da kažete, pa...

- U svetu politike ili uopšte na svetu?

U svetu politike.

- Drugačije ću malo odgovoriti na ovo pitanje. Pamet je nešto što sam sigurna da svi naši političari poseduju. Na žalost, sprovođenje nekakvih politika ne zavisi od pametu. Moram da kažem, da ne bude da se ja sama uključim u taj trend opšte polarizacije svega, pa da kažem da na jednoj strani ništa ne valja, a na drugoj strani sve valja, moram da pohvalim predsednika SNS. Mislim da on, ako pogledamo sad njegovu biografiju i to koliko se dugo on nalazi u svetu politike i bavi tim poslom, mislim da se tu vidi jedna ozbiljna posvećenost tom poslu. On se toliko posvetio svemu tome da na neki način i ne čudi da se nalazi tu gde se nalazi. Eto, da ne bude da ga nisam pohvalila jednom u životu.

Znači, on je najpametniji?

- Nije on najpametniji.

U ovom trenutku se odvija potera za Malčanskim berberinom. Svi mediji pišu o tome. Mnogi su stava da treba uvesti smrtnu kaznu u Srbiji, baš zbog takvih kao što je on. Koji je vaš stav po tom pitanju?

- To što se desilo je zaista strašno. Već sam se jednom osvrnula u ovom intervjuu na nasilje nad ženama. Ovo je jedan ekstreman primer takvog nasilja nad ženama. Zaista je jezivo to što se dogodilo. Naravno da svako ko je nasilnik treba da bude kažnjen. Međutim, načini na koji se zakoni donose u Srbiji nisu baš uvek predmet jednog demokratskog procesa. Bojim se da na kraju, nije bitno ni šta ja mislim, ni šta vi mislite, bojim se da će na kraju u ovom sistemu kakav danas imamo i načinu na koji danas funkcioniše Skupština Srbije na kraju odlučiti to kako vladajuća većina misli, ili neko ko tu odlučuje. Nije tajna da se predlozi zakona u Skupštini glasaju na zvonce, mislim da to već svi znamo kako izgleda. Žalosno je što neko ko uopšte odlučuje o tome koji će zakon u Srbiji važiti ili ne često nema pojma o tome šta je na dnevnom redu. E to je, recimo, mnogo strašnije, čak i od ovog slučaja.

Da preformulišem pitanje. Da vi dođete na vlast, pokret Dosta je bilo, da li biste se vi zalagali za smrtnu kaznu, kad su u pitanju ovakvi slučajevi?

- O tome moramo da pričamo u trenutku kada dođemo na vlast. Što mislim da će se jednom i dogoditi. Kako naša stranka funkcioniše? Svaka odluka na nivou stranke se donosi ovako: imamo klubove koji se bave određenim temama - pravosudni klub, klub lekara, i tu se prvo razmenjuju mišljenja među stručnim ljudima i na osnovu zdrave rasprave donose se takvi predlozi, tako da verujem da će naš klub za pravosuđe zasedati i baviti se tom temom vrlo uskoro.

Vi lično nemate definisan stav, da li ste vi lično za smrtnu kaznu?

- Da li sam ja za smrtnu kaznu?

Da li ste vi lično za smrtnu kaznu?

- Mnogo toga zavisi... Ogradila bih se ovim putem od davanja mišljenja na tu temu, zato što postoji mnogo različitih načina na koje može da se sprovede smrtna kazna. Mislim da ovaj intervju zaista nije mesto gde treba da se ulazi u te načine na koje neko može da umre kada zakon to propiše. Ali što se Dosta je bilo tiče, takve odluke se ipak donose na nivou stranke, i to na ovaj demokratski način koji sam upravo objasnila.

Bonus video: