NOVA MINISTARKA NAUKE ŽIVELA U AFRICI, RADILA SA NAJOPASNIJIM VIRUSIMA: Evo ko je Jelena Begović!

Prošla je sve faze, od mlade naučnice do doktora nauka i naučnog savetnika. Njena borba za nauku pokazuje koliko je posvećena poslu i svemu što radi. Rezultati pokazuju da je nauka u Srbiji cenjenija nego ranije, naročito nakom teške pandemije koja sada već jenjava.

Dr Begović prevalila je dug put, od Etiopije do Srbije, zatim do Kanade kada je otišla na studije, da bi se vratila u našu zemlju kako bi završila Biološki fakultet u Beogradu. Različita interesovanja i aktivnosti kojima se bavila učinili su da drugačije gleda na svet, proširi vidike i shvati šta je zaista bitno za naše okruženje, ali i globalno, za planetu Zemlju.

Jelena Begović rođena je u Beogradu 1970. godine iako je malo falilo da se rodi u Adis Abebi gde su se i upoznali njeni roditelji.

- Vrlo brzo po mom rođenju vratili smo se u Etiopiju gde sam i provela prve godine svoga života. Kasnije kada me je život odveo ponovo u Afriku, moja emocija prema tom kontinentu je toliko snažna bila da verovatno ima direktne veze sa mojim ranim detinjstvom i odrastanjem tamo. Iako se ne sećam tog perioda, moj um je to zabeležio kao nešto posebno što me prati kroz život – ispričala je Begović na početku razgovora za "Naj Ženu".

Završila je osnovnu škola „Drinka Pavlović“ koja je bila najbliža njenom mestu stanovanja i ostavila je takođe jedan lep trag, ali i uticaj na njen život.

Maštala je da bude arheolog

- Dalje usmeravanje u obrazovanju, a i u životu dobila sam u Osmoj beogradskoj gimnaziji (današnja Treća beogradska) gde sam na kraju završila na smeru za biohemiju i molekularnu biologiju odakle su uglavnom đaci uspešno upisivali i završavali medicinu – ispričala je dodala da je u tom periodu promenila nekoliko fakulteta pokušavajući da pronađe svoj put.

Dr Jelena Begović, direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, nalazi se na listi SNS na parlamentarnim izborima. Kako je izjavila, od Srpske napredne stranke je dobila ponudu koja se ne odbija. Iako ranije nije bila politički aktivna, te ovo smatra velikim izazovom, odluku je donela zbog nauke i obrazovanja jer postaju stubovi u ozbiljno razvijenim državama i ekonomska kategorija.

Od malih nogu je znala da će se baviti istraživanjem, ali do kraja srednje škole nije bila sigurna da je to arheologija kojom se amaterski bavila i provodila vikende u Donjem gradu na Kalemegdanu gde su često bila neka arheološka iskopavanja.

- S druge strane, u porodici se negovala velika ljubav i prema prirodi i još tada se mnogo pričalo o tome da dolaze vremena gde ćemo ozbiljno ugroziti našu planetu našim načinom života, da je budućnost i rešenje u prirodnim naukama koje će imati primenu u svim segmentima našeg života... Tako sam odrastala, a moja porodica, posebno moj otac su bili u pravu.

Ponosna sam na Vatreno oko

Na intervjuu za posao u Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo su dr Begović na intervjuu za posao pitali šta bi volela da radi.

- Moj odgovor je bio da želim da radim sa najopasnijim virusima na šta su se svi nasmejali i rekli da mogu da mi ponude da radim na bakterijama, a to sa virusima da zaboravim. To je ostalo kao anegdota do 2020. godine kada je počela pandemija i kada sam zajedno sa kolegama naučnicima izgradila i razvila laboratorije za testiranje CARSCoV-2 virusa Vatreno oko u Beogradu i Nišu. U suštini, svoj radni vek do sada sam provela u institutu i prošla sam sve faze od mladog naučnika do doktora nauka i naučnog savetnika.

Dr Begović kaže da od kada je postala direktor Instituta 2014. godine više nije radila u laboratoriji i razvijala se u smeru menadžera. Želela je da napravi sistem gde će se istraživanja iz laboratorije mnogo više primenjivati i transformisati u proizvode i usluge. Tako je njen fokus prebačen na transfer tehnologije i inovacije, ne samo u našem institutu nego i šire.

- Mislim da ono što sam uradila za vreme pandemije u smislu izgradnje i razvoja laboratorija kako bi se podigli kapacitet Srbiji za testiranje u ovakvoj vanrednoj situaciji je nešto našta sam jako ponosna. Takođe, način na koji su kolege naučnici reagovali na to i radili kao dobrovoljci dan i noć me je učinilo jako srećnom jer ponekad nismo ni svesni koliko fantastičnih ljudi se nalazi u našem okruženju. A oni su pokazali da u ovakvim strašnim situacijama zaista razmišljaju srcem i onim najboljim što čovek nosi u sebi. Biti deo te priče i činjenica da poznajem takve ljude me je učinila počastvovanom – ponosno je ispričala za "Naj ženu".

Kaže da je Institut uvek imao snage i hrabrosti da prepozna problematike koje su u centru naučne pažnje na globalnom nivou.

- Tako smo krenuli i sa personalizovanom medicinom, farmakogenomikom, razvojem naših domaćih probiotika, rešavanjem antibiotske rezistencije, zelenim tehnologijama, primenom novih tehnologija kao što su sekvenciranje, CRISPR tehnologija i primenom veštačke inteligencije u našim istraživanjima. Motivišemo istraživače i u smeru razvoja inovacija, transfera tehnologije i svega korisnog što možemo doneti društvu. Za sve to naravno treba ozbiljno znanje, kontinuirano učenje, dobra tzv. fundamentalna nauka, ali i dobra atmosfera da ljudi zaista vole svoj posao.

Kako izgleda jedan Vaš radni dan?

- Moj radni dan je dosta haotičan i traje u suštini do kasno u noć. Nažalost, često posao nosim kući i radim ponekad čak i kada odem u kafić, a iskoči mi nešto što zahteva brzu reakciju. Ali sada se nalazim verovatno na vrhuncu neke svoje karijere i jednostavno previše sam stvari započela da bi mogla sve to da završim u okviru radnog vremena od 8 sati. Ponekad za određenu vrstu posla treba više koncentracije pa radim noću, a sve ono što zahteva komunikaciju sa ljudima gledam da završim u toku dana. Naravno, dosta se promenio način rada i tokom pandemije gde se online sastanci zakazuju i kasnije popodne i vikendom tako da sam u suštini izgubila dobar deo slobodnog vremena – kaže dr Begović i dodaje da je situacija trenutno takva i da se čovek se prilagodi i misli da to baš tako treba.

Ako gradite karijeru, nešto morate da žrtvujete

Na pitanje kojoj se naučnici divi prvo što joj se javilo kao odgovor jeste Rosalinda Frenklin. Kaže da je to možda delimično i zbog nepravde koju je doživela oko otkrića strukture DNK molekula. Ona je bila izuzetna naučnica, hemičar, ekspert za kristalografiju i njen rad uključujući čuvenu fotografiju poznata kao foto 51 je direktno doprinela da se razjasni kako u stvari izgleda dvostruka spirala molekula DNK.

- Međutim, živela je u muškom svetu nauke i kao žena ostala je u senci istorije iako je njen rad zaista bio ključan za otkrivanje strukture molekula DNK. Za ovo otkriće Nobelovu nagradu su dobila tri velika naučnika Votson, Krik i Vilkins, ali njeno ime je nažalost izostavljeno i nikada nije dobila zvanično priznanje za to. Kasnije je nastavila sa radom na strukturi virusa i molekula RNK, ali nažalost preraran smrt u 37-oj godini nije dozvolila da doživi i Nobelovu nagradu iz te oblasti koju je kasnije primio njen saradnik Klug – ispričala je dr Begović.

Nedostaje mi aikido

Ako gradite karijeru, a imate dan koji traje 24 sata često morate da žrtvujete neke stvari koje mislite da nisu prioritet kaže dr Begović i navodi da nije sigurna da je to dobro, ali da je u njenom slučaju tako i da je sve pitanje izbora.

- Nešto čega sam se odrekla, a pružalo mi je veliko zadovoljstvo jeste aikido koji sam trenirala šest godina i to 4-5 puta nedeljno. Bila sam jako posvećena i zaista mi je ta borilačka veštinaje držala i um i telo u savršenoj formi. Čak sam i neke filozofske principe ove veštine zadržala i primenjujem ih u svakodnevnom životu. Ali nemam više vremena za treninge. Pored toga i manje viđam ljude koje volim, ćerku, partnera, porodicu i prijatelje. Nekada mislim da preterujem sa radom, ali to je jače od mene. Puno ideja a tako malo vremena, ako se sećate filma Mediteraneo – rekla je dr Begović.

Na pitanje šta radi u slobodno vreme, posle napornog dana ističe da joj ono izmiče. Skoro uvek gleda da vreme provede sa ljudima koje voli, jer joj to uvek napuni i srce i um. Dovoljna je makar kratka kafa i neobavezna priča da je vrate u bazično stanje i omoguće joj da ne misli o poslu. Dodaje da pomognu i čaša dobrog vina ili neka lepa večera u kućnom okruženju nakon napornog dana.

Tokom pandemije, a pre svega tokom izgradnje laboratorija Vatreno oko, počela je da sarađuje sa puno ljudi koji rade u vladi i raznim državnim strukturama. I kako kaže, na njeno zadovoljstvo, ta saradnja je bila jako dobra.

-Postoje ljudi sa dobrim vizijama za Srbiju i njenu budućnost u različitim segmentima, ljudi koji rade na tome vrlo konkretno, iako često svima nama sa strane to ne izgleda očigledno. Tema koja mene interesuje je pre svega nauka i njena uloga u našoj budućnosti. Tokom mnogo razgovora i zajedničkog rada rodila se jasna ideja za izgradnju i razvoj BIO4 kampusa, jedne nove platfrome koja treba da okupi nauku i industriju oko četiri stuba: biomedicina, biotehnologija, bioinformatika i biodiverzite. U tom kampusu će se nalaziti fakulteti, instituti, kompanije, startup zajednica koja će raditi zajedno na projektima koji trebaju da utiču na kvalitet našeg života u budućnosti. Ovaj kampus treba da obezbedi da najbolji daju najbolje. Za takav projekat morate da imate ljude koji će to gurati napred, ali je pre svega neophodna velika podrška države. To je za mene značilo da treba da se aktivno angažujem i da pomognem svojom ekspertizom i energijom da se ovakav jedan projekat izvede na najbolji mogući način – rekla je dr Begović potvrđujući da će oni omogućiti da nauka dobije mesto koje zaslužuje u društvu.

Kao poruku svim ženama navodi da je njena poruka obrazovanje i samo obrazovanje, a posebno za žene.

Što više budete uložili u svoje obrazovanje imaćete veću šansu da birate svoj put i privatan i poslovni. Obrazovanje u Srbiji je još uvek dobro i relativno besplatno i to treba iskoristiti. Nauka bilo da se radi o društvenoj ili prirodnoj oblasti vam daje jednu slobodu u radu i razmišljanju što je velika i bitna stvar za sve aspekte života, ali i jednog društva – rekla je dr Begović i dodala:

- Tako da je moja iskrena poruka: „Obrazovanje i nauka su najbolji put i treba kao žene da budemo aktivne učesnice u kreiranju naše budućnosti“.

(Espreso / Najžena)