NEIZVESNA JESEN SVE IZVESNIJA: Stručnjaci za Espreso otkrili da li će biti NOVIH POSKUPLJENJA i OTPUŠTANJA RADNIKA!

Usled uvođenja epidemioloških ograničenja prethodnih godina došlo je i do privremenog zastoja u proizvodnji i prometu. Posledica toga je inflacija koja je dodatno podstaknuta sukobom u Ukrajini i nestabilnostima na globalnom tržištu.

U prvoj polovini 2021. godine došlo je do porasta cene hrane, metala i energije. Osim toga zabeležen je i rast cene nekretnina, akcija, zlata, kao i kriptovaluta.

Zbog inflacije i njenog ubrzanog širenja neke centralne banke su još prošle godine povećale kamatne stope, a ta praksa "preslikala" se na većinu banaka i u tekućoj godini. Povećana je i međubankarska kamatna stopa, odnosno euribor, što će za posledicu imati rast kamatnih stopa u Srbiji.

Makroekonomski problemi sugerišu da je recesija u narednom periodu gotovo neizbežna, a veća ekonomska kriza na jesen je sve izvesnija.

O tome na koji način će "običan" čovek posledice najavljene krize osetiti na svojim "plećima" i kakav scenario nas čeka na jesen, razgovarali smo sa koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljubom Rajićem.

Evidentno je da je privredna aktivnost usporena, dok je sa druge strane inflacija dodatno ubrzana. Jedna od posledica takve tendencije može biti i otpuštanje radnika, ali, kako navodi Rajić, Srbija već ima problem sa manjkom radne snage.

- Imaćemo dalje inflantorne pritiske. Firme koje posluju u Srbiji teže će plasirati proizvode, mogu se očekivati i otpuštanja ali mislim da ona neće biti u nekom većem broju, jer ionako imamo manjak radne snage. Zarade kompanija u zemlji teško će održati korak sa inflacijom. Biće promena u strukturi privrede, mnogi će morati da redukuju jedan deo proizvodnog programa. Biće dosta promena koje će se odnositi na firme, a time i na zaposlene. Pitanje je i da li će velike kompanije u Srbiji, ako rat u Ukrajini potraje, redukovati broj zaposlenih. Sve zavisi od stanja na tržištu. Imamo rat, inflaciju, produženje rokova za isporuku, problem sa nedostatkom sirovina... Sve su to faktori koji utiču na privredu, navodi Dragoljub Rajić za Espreso.

"Cene će rasti, samo je pitanje koliko"

Rajić nije optimističan kada je u pitanju dalji rast cena namirnica do jeseni i(li) na jesen u Srbiji.

- Sve zavisi od cene energenata i inflacije, ali i od naše poljoprivredne sezone. Ako bude suša, a nažalost već sada trenutna situacija ukazuje na to, cene će i dalje rasti, samo je pitanje koliko. Za očekivati je da se posle talasa poskupljenja sve odrazi na prerađivačku industriju, jer su sve namirnice u te svrhe nabavljane po višim cenama, navodi naš sagovornik.

Osim ekonomske, termin "energetska kriza" se sve češće spominje u medijima i stručnim krugovima. Od početka sukoba u Ukrajini i geopolitičkih previranja, energetska stabilnost je, kako se čini, na tankom ledu.

Iako je potpisivanjem ugovora o snabdevanju prirodnim gasom iz Rusije, Srbija "kupila" dozu sigurnosti za predstojeću zimu, pitanje o (ne)izvesnom poskupljenju struje ostalo je da "lebdi u vazduhu".

Prema pomenutom ugovoru, predviđeno je snabdevanje za naredne tri godine u količini od 2 milijarde m3 na godišnjem nivou.

Da država ne može "mirno spavati" u moru izazova na globalnom nivou i da može očekivati da je novi talasi ekonomske krize zapljusnu u narednom periodu, saglasan je i naš sagovornik.

- Cene bi trebalo da su realno veće. Država ih jednim delom subvencioniše kako ne bi pogurale inflaciju i kako se ne bi deo stanovništva spustio na granicu siromaštva. Videćemo dokle će država moći da finansira sve to, pokriva gubitke EPS-a, pokriva cene gasa i nafte... Sve je to pitanje kalkulacije koliko ćemo moći da održimo balans proizvodnje i prihoda. Ako se nastavi sa povećanjem javnog, spoljnog duga to neće biti moguće. Brojni su izazovi pred državom i u narednom periodu, naglašava Rajić i dodaje da su inflantorni udari bili jaki i da su se osetili kod nabavke metala i drugih materijala, ali i kod robe široke potrošnje.

Rajić navodi i da bi država morala da uloži napor da inflaciju drži pod kontrolom.

"Život će biti skuplji"

Brojni znakovi ukazuju na to da dolazi ozbiljna ekonomska kriza na globalnom nivou, a u zapadnim ekonomijama inflacija je najveća u proteklih 40 godina, navodi za Espreso novinar Miša Brkić.

- Pandemija, pokidani globalni lanci snabdevanja, rat u Ukrajini i štampanje novca u najvećim svetskim ekonomijama da bi se ublažile posledice po građane i kompanije izazvali su rast cena i smanjenje proizvodnje. Ako bi se rangirali razlozi, onda je (po meni) na prvom mestu štampanje novca na koje su se odlučile populističke vlade da bi ublažile posledice krize po građane i privredu. Ta odluka država je bila pogonsko gorivo za rasplammsavanje krize. U opticaju je mnogo novca koji nema pokriće u robama. U zapadnim ekonomijama inflacija je najveća u proteklih 40 godina a istovremeno privreda je upala u stagnaciju (recesiju). Taj ”brak” inflacije i stagnacije poznat je kao stagflacija, jedan od najopasnijih ekonomskih trendova. Strah od stagflacije doveo je do velikog pada akcija na Berzi i čestih promena njihove vrednosti (volatilnost). Zbog toga rastu strahovi od mogućeg sloma Berze, navodi naš sagovornik.

Kada su u pitanju dalja poskupljenja, ni Brkić nije optimističan, a kako ističe, može doći i do pucanja balona na nekim tržištima kao 2008. godine.

- Mnoge robe, hrana i energenti biće skuplji. Ono što mi kažemo - život će biti skuplji. Trka rasta cena i rasta plata - kako neke države pokušavaju da reše inflaciju - nikad se nije završila pobedom plata. Kriza dovodi do toga da imovina koju poseduju ljudi gubi vrednost, manje vredi. Dakle, ljudi će biti siromašniji. Kad kažem imovina, mislim na sve vrste imovine - od novca (kapitala) do akcija, hipoteka i nekretnina (kuća, stanova). Mnogi svetski ekonomisti ukazuju da bi, kao i 2008. godine, moglo doći do pucanja balona na nekim tržištima (akcija, nekretnina) što automatski znači nivelisanje vrednosti na nižim nivoima, odnosno do topljenja dela bogatstva. Niko ne zna koliko se na taj način može izgubiti bogastva. Primera radi, za prvih pet meseci ove godine na Njujorškoj berzi i tržištu kriptovaluta i hartija od vrednosti nestalo je 13 biliona dolara, kaže naš sagovornik i dodaje da hrana i energija nisu poskupeli zbog enormne nestašice nego panike na tržištu.

- Nervozu podstiče i ruska ratna propaganda tvrdnjama kako će svet gladovati i smrzavati se bez ruske pšenice i gasa. Neće. Može biti krize hrane i energije u pojedinim državama, ali neće biti globalne krize. Teško je prognozirati kad će se smiriti tržište. Onaj ko zna tačan datum, taj će se silno obogatiti. Sve zavisi koliko će trajati konfrontacija zapadnog sveta s Rusijom, ističe Miša Brkić.

Inflacija - nekad i sad

Inflacija u Saveznoj Republici Jugoslaviji, za vreme vladavine Slobodana Miloševića, koja je trajala od sredine 1992. do početka 1994, bila je tada druga najveća inflacija na svetu posle Mađarske iz 1946.

Prema nekim podacima, maksimum je dostigla 1994. kada je iznosila .578.000.000.000.000.000 odsto (5,578 triliona) ili oko 113 odsto na dan, a cene su tada porasle za 313 miliona odsto.

- Postoji ogromna razlika: sada je inflacija globalna pojava, a 90-tih je bila lokalna, samo kod nas u SR Jugoslaviji. Današnja inflacija u svetu nije na nivou na kom je bila 90-tih u Jugoslaviji. Mi smo tada preživeli hiperinflaciju, drugu najveću u istoriji čovečanstva. Ali, za Amerikance je, na primer, i inflacija od 8,6 odsto ogromna, takva nije zabeležena 40 godina, ističe naš sagovornik i dodaje da postoji određena sličnost.

- Inflaciju uvek proizvodi država svojim zaduživanjem. Kad treba da vrati novac, ona naštampa pare i podstakne inflaciju da bi je dug manje koštao. Inflacija je porez koji plaćaju svi građani, najviše plaćaju najsiromašniji. Tako da država laže kad kaže da od inflacije želi da zaštiti najsiromašnije građane. Naprotiv, ona njih podizanjem inflacije najviše oštećuje, ističe Brkić.

Jedna od asocijacija na devedesete su i ulični prodavci goriva, a kako ocenjuje naš sagovornik, oni ne bi trebalo da ponovo postanu naša realnost.

- Ulični prodavci goriva 90-tih godina u Srbiji bili su posledica izolacije i sankcija međunarodne zajednice. Tada nije bilo goriva kod nas a bilo je svuda oko nas. I sada goriva ima svuda u svetu (istina po višim cenama, ali ga ima). Ako se i pojave nestašice, one su posledica kraćih poremećaja. Na primer, ako na zapadnim tržištima nema ruske nafte, ima američke, bliskoistočne ili venecuelanske. Nikakva je šansa da se sada pojave lokalni crnoberzijanci i prodaju gorivo na ulici u svetu, navodi Miša Brkić za Espreso.

Tračak nade u moru crnila

Za kraj razgovora Brkić ističe da će kao i sve ekonomske oluje i ova proći.

- Ali, loša vest je da izgleda kako će biti mnogo crno. Treba primetiti da ovo nije kriza uzrokovana unutrašnjim protivrečnostima kapitalizma nego kriza izazvana spoljnim faktorima (Kovid 19, invazija Rusije na Ukrajinu). Pitanje je koliko će kriza trajati i kolika će biti njena cena, koliko će koštati privredu i građane. Po žestini sukoba s Rusijom čini se da je Zapad spreman da plati vrlo visoku cenu novog Hladnog rata i spuštanja nove ”gvozdene zavese”. Naravno, kriza će imati ogromne posledice i po privredu i građane Rusije, zaključuje novinar Miša Brkić za Espreso.

(Espreso)