"INFLACIJA JE RAZARAJUĆA", "MOŽE TRAJATI GODINAMA"... Šefovi svetskih banaka PESIMISTIČNI, evo kada očekuju VRHUNAC

Novi talas inflacije uveliko je prisutan. Svet se nalazi na korak od ozbiljne krize. Najjače ekonomije sveta trenutno se bore sa njim. Cene nezaustavljivo rastu iz dana u dan, čak su i nestašice osnovnih sirovina prisutne. Brojni ekonomisti, šefovi centralnih banaka imaju ne tako ohrabrujuće prognoze. Mnogi tvrde da bi ovo stanje moglo da traje godinama, a recesija i stagflacija su sve realniji scenariji koji nas očekuju.

Prema podacima Evrostata inflacija u maju u EU iznosila je 8,8 odsto, dok je u evrozoni bila 8,1 odsto. Koliki je to zapravo rast najbolje svedoči sledeći podatak - godinu dana ranija stopa inflacije u EU bila je samo 2,3 odsto.

Brojne evropske zemlje trenutno se suočavaju sa istorijski visokom inflacijom, kakvu nismo videli unazad 50 godina. Mnogi predstavnici evropskih i svetskiuh banaka tokom 2021. godine govorili su da do takvog scenarija neće doći, danas ipak govore sasvim suprotno.

"Biće potrebne možda čak i godine"

„Biće potrebni meseci i meseci, a možda i dve godine da se inflacija zauzda“, rekao je Dejvid Malpas, šef Svetske banke na CBS-u u emisiji “Face the Nation”.

Prema njegovim rečima, SAD i druge ekonomije se suočavaju sa stopama inflacije koja nisu viđene decenijama.

Rekordna inflacija i nestašice ključnih roba kao što su nafta, đubrivo i pšenica znače da će „nekim zemljama biti veoma teško“ da izbegnu recesiju, rekao je Malpas.

„Veći deo sveta se ‘gasi’ zbog nedostatka đubriva. A onda će ta nestašica useva trajati više godina“, rekao je Malpas, upozoravajući da bi nedostatak hrane mogao dovesti do „nestabilnosti“ u siromašnijim zemljama.

Aktuelno povećanje kamatnih stopa u razvijenim ekonomijama, Svetska banka komentariše kao nešto što bi moglo da svetsku ekonomiju “povuče nadolje”.

„Oporavak od stagflacije iz 1970-ih zahtevao je strmoglavo povećanje kamatnih stopa od strane glavnih centralnih banaka napredne ekonomije kako bi se ugušila inflacija, što je izazvalo globalnu recesiju“, napisala je Svetska banka u junskom izveštaju o globalnim ekonomskim izgledima.

Malpas je predložio da se predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel manje fokusira na povećanje kamatnih stopa i počne da koristi regulatorne alate centralne banke da ukroti inflaciju.

„Dozvolite bankama da pozajmljuju više“, rekao je Malpas. „To bi moglo da ubrizga više novca u lanac snabdevanja, ublažavajući ograničenja ponude koja pokreću trenutnu inflaciju”, prenosi Bankar.me.

Vrhunac rasta cena može biti na jesen

Snažna inflacija je poput bombe koja otkucava pod samom osnovom društva, upozorio je šef Dojče banke i predsednik Udruženja nemačkih banaka (BVB) Kristijan Zeving.

“Jaka inflacija i negativna kamata su razarajuća pretnja po društvo … inflacija mora biti oborena što je brže moguće”, rekao je Zeving za agenciju dpa u ponedeljak.

Talas snažnih poskupljenja je međugodišnju inflaciju, dakle rast maloprodajnih cena u prethodnih 12 meseci, u maju izgurao na 7,9 odsto, najviše u skoro pola veka.

Preliminarni statistički podaci za jun izlaze u sredu, ali već je jasno da “mnogo toga ukazuje da vrhunac inflacije može biti na jesen,” rekao je Zeving.

“Inflacija će, međutim, biti duže tu i neće nestati u narednih 12 ni uz najavljene kamatne intervencije,” dodao je bankar.

Evropska centralna banka (ECB), koja stopu inflacije u eurozoni pod normalnim okolnostima nastoji da zadrži na oko dva odsto, planira da 21. jula podigne referentnu kamatnu stope za 0,25 procentnih poena, podseća dpa.

Zeving ocenjuje da je to dobar signal.

“Već sam rekao da je to trebalo ranije da se desi, ali sada smo na dobrom putu i treba da podržimo ECB,” dodao je.

ECB kamatu držu u minusu od 2014. Drugim rečima, deponenti plaćaju čuvanje novca, ali to se skoro isključivo ticalo privrede, ne i privatne štednje građana.

“Naravno, banke će prilagoditi svoje poslovne uslove kada ECB odustane od negativne kamate na depozite,” rekao je Seving.

Inflacija pokazuje koliko su cene u maloprodaji u određenom periodu otišle naviše, a time i koliko neko manje robe i usluga može da plati istom zaradom, prenosi Investior.me.

U vreme inflatornih pritisaka, centralne banke nastoje da ih ohlade povećanjem ključnih kamatnih stopa, odnosno podizanjem cene novca.

Želite da vam "Blic Biznis" donosi najnovije informacije o poslovima i dešavanjima u biznisu u Srbiji. Postanite deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.

(Espreso / Blic)