"DOVOZILI SU IH I SA OTKINUTIM RUKAMA": Potresna ISPOVEST pokojnog hirurga Lazića o BOMBARDOVANJU!
dr Lazić, Foto: Printscreen/Youtube

sećanje na bombardovanje

"DOVOZILI SU IH I SA OTKINUTIM RUKAMA": Potresna ISPOVEST pokojnog hirurga Lazića o BOMBARDOVANJU!

Savet bezbednosti UN usvojio je tada Rezoluciju 1244. U pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika u sastavu misije KFOR, iz 36 zemalja

Objavljeno:

"Sećam se tog strašnog dana kada je u jednom naletu u Klinički centar stiglo toliko povređenih da je trebalo u istom momentu 15 operacionih sala, a mi to nismo imali. Dovozili su ranjenike, sa otkinutim rukama, teško povređene, zbrinjavali smo ih kako smo znali i umeli, na hodniku, u sobi, u sali, gde god", ovako je o bombardovanju govorio čuveni hirurg dr Miodrag Lazić, koji je 14. aprila 2020. godine preminuo od posledica korona virusa u 65. godini.

Juče smo obeležili godišnjicu od početka bombardovanja, tog 24. marta 1999. godine pale su prve bombe na tadašnju SR Jugoslaviju. Bilo je teško svima, mesecima smo živeli u strahu. A koliko je našim lekarima tada bilo teško, i kako je izgledalo spašavanje života, pre nekoliko godina za "Blic" je u svojoj ispovesti ispričao i dr Lazić, čuveni doktor Laza, koji je godine 1999. predvodio jednu od dve hirurške ekipe, kao lekar sa već četiri godine ratnog iskustva na teritoriji BiH.

Njegovo iskustvo je pomoglo da se što više ljudi zbrine, jer uslovi u ratu su nemogući. Dr Lazić svojim iskustvom "ratnog hirurga" kako nam se tada poverio, znao šta čeka lekare pa čim je krenula priča o bombardovanju, već je počeo da razmišlja o strategiji, iako mnogima nije bilo jasno zašto na nekim stvarima insistira. Jedna od prvih "naredbi" tada bila mu je: "Donesite burad i napunite ih vodom".

dr Lazić
dr Lazićfoto: Youtube printscreen/NiskaTelevizija

"Za mene je to bio rat u nastavcima"

- Za mene je to bio rat u nastavcima, jer sam u periodu od 1992. do 1996. godine vodio srpsku bolnicu u Sarajevu i znao sam šta nas čeka. Tako da kada sam čuo prve priče o bombardovanju krenuo sam sa pripremama, iako nisam mogao da verujem da će se to zaista desiti. Sećam se kada sam rekao da na spratovima donesemo burad sa vodom, oni su me gledali u čudu, kao „šta priča ovaj čovek?“. Nisu znali kako to izgleda, ja, na žalost, jesam, i tako smo krenuli od običnih stvari - prisećao se tada dr Lazić.

Već sa prvim pričama počeli su sa pripremama, od materijala, lekova, svega.

- Humanitarna pomoć dolazila je sa svih strana. Za mene je bombardovanje jednako pogibiji i strahu. Mi lekari morali smo da radimo bez razmišljanja, dežurali smo 24 časa, pa onda je dolazila druga ekipa, i tako smo se smenjivali, ali kada su bile alarmantne situacije dolazili smo svi - ispričao je za "Blic" dr Miodrag Lazić, sećajući se NATO agresije.

Najcrnji 7. maj 1999. godine

Podsetio se, tada, da bombe nisu štedele Nišlije, naročito 7. maja 1999. kada je ovaj grad bio zavijen u crno - bilans dana bio je 16 mrtvih, 18 ranjenih.

- Ljudi su živeli u strahu i to je bilo najteže, svi koji pamte kažu da nikada neće zaboraviti dane kada su nemoćno stajali na svojoj zemlji, ispod svog neba gledajući smrti u oči – ni krivi ni dužni - ispričao nam je dr Lazić tog marta 2019. dodajući „Ne ponovilo se“.

Bombardovanje
Bombardovanjefoto: EPA STR as ow

Dan sećanja

Podsetimo, jedna od prvih ispaljenih krstarećih raketa na SR Jugoslaviju pogodila je, u večernjim časovima 24. marta, u 19.55 somborski vojni aerodrom, pet minuta pre službeno određenog vremena početka napada NATO-saveza na SRJ.

Napad na aerodrom ponovljen je još jednom iste večeri i tom prilikom smrtno je stradao zastavnik jugoslovenske vojske Radovan Medić.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom vazdušne agresije NATO ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 dece i 1.031 pripadnik Vojske i policije. Prema istom izvoru, ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se vodi kao nestalo.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Agresija je obustavljena nakon 78 dana potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Savet bezbednosti UN usvojio je tada Rezoluciju 1244. U pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika u sastavu misije KFOR, iz 36 zemalja.

NATO agresija počela je 24. marta 1999. godine i trajala je 78 dana, odnosno završena je 10. juna iste godine.

02:13

AKO RUSIJA ODGOVARA ZA RATNE ZLOČINJE MORAĆE I NATO ZA BOMBARDOVANJE SRBIJE! Eksperti: UN ne bi osnovale specijalni sud ZBOG OVOGA

(Espreso / Blic, Ivana Anđelković)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.