"SRBI, MI SMO UZ VAS!": Milion GRKA pre 24 godina IZAŠLO NA ULICE, svetu poslali JASNU PORUKU! (VIDEO)

Kažu da je bratska ljubav bezrezervna, jaka i da nema sile koja može da je rastavi. Upravo takva jedna ljubav, ona između Grčkog i Srpskog naroda traje više od veka, gde je često helenska ruka bila ta koja se pružala ka prkosnoj i hrabroj srpskoj ruci u onim trenucima kada je pomoć našem narodu bila i više nego potrebna.

O podršci koju je naš narod dobio nakon albanske golgote u Prvom svetskom ratu, kada su na hilajde bolesnih, iznurenih i ranjenih pronašli u grčkom zagrljaju spas i snagu koju su kasnije iskoristili da gotovo prelete kilometre u jurišu preko Solunskog fronta na putu ka Srbiji, nećemo govoriti.

Takođe, izlišno je možda spominjati i mračne devedesete, kada su se nizali kamionski konvoji humanitarne pomoći iz pravca Grčke ka Srbiji, a u suprotnom smeru, mališani svih izrasta išli da makar malo osete normalan život, van zone rata na grčkoj obali, gde su ih domaćini obasipali ljubavlju i nežnosti.

"Srbi, mi smo uz vas"

Ovaj put, na današnji datum 24.3. govorićemo o centralnim trgovima Atine i Soluna koje su tokom bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, u nekoliko navrata bile pune ljudi koji su jasnom i glasnom porukom pružili pomoć svom bratskom srpskom narodu.

Posebno će ostati upamćen govor velikog grčkog kompozitora, Mikisa Teodorakisa, koji je pred nekoliko desetina hiljada na trgu Sintagma 26.3. 1999. godine, poslao u svet jasnu poruku - "Srbi, mi smo uz vas!".

"Mi stojimo pored žrtava naše srpske braće i želimo da naša pesma nadjača zvuk sirena koje plaču i fijuk raketa.

Beograde, danas pevamo za tebe!

Hajde da svi zajedno glasno pevamo da nas čuju. Mi smo uz vas! Budite hrabri! Pravda je na vašoj strani, pravda na kraju uvek pobedi.

Rekao bih da pevamo da nas Evropljani čuju, ali bojim se da je to gubljenje vremena. Većina njih tamo gore je potpuno slepa i gluva”, govorio je legendarni grčki kompozitor masi koja je frenetično aplaudirala šaljući i na ovaj način podršku srpskom narodu.

Demonstrantima koji su nosili transparente sa natpisima koji su ukazivali na snažnu vezu između dva naroda zasnovanu na pripadnosti istoj pravoslavnoj veri, pridružila se i grupa Srba koji su se zatekli u grčkoj prestonici. Istog dana grčka vlada je zatražila prestanak bombardovanja i povratak pregovorima. Sem toga, za Srbiju je krenulo 250 grčkih dobrovoljaca koji su se prijavili za odlazak u Srbiju kako bi, prema njihovim rečima „pomogli Srbima koje smatraju prijateljima i braćom“.

Protesti nisu zaobišli ni Solun, gde su građani na centralnom gradskom trgom demonstracijama izrazili svoj bes i negodovanje usled bombardovanja Srbije. Ostaće upamćeno je 2. aprila 1999. godine, gradska luka ostala zatvorena, a da su na hiljade Solunjana prisustvovali koncertu podrške srpskom narodu tom prilikom. Brojne parole, pokliči i zastave Jugoslavije i Grčke, mogli su se videti tokom čitavog protesta.

Na Krfu jurišali na vojnu bazu

Nekoliko nedelja kasnije, sa Krfa, srpskog ostrva spasa iz Prvog svetskog rata, u čijoj blizini se nalazi i ostrvo Vido, gde se u morskim dubinama nalazi grobnica najhrabrijih srpskih sinova i kćeri, došlo je i do u modernoj istoriji nezabeleženog slučaja - besni Grci su jurišali na svoj aerodrom sa namerom da ga devastiraju, jer, nisu želeli da sa tog mesta ka Jugoslaviji, odnosno, Srbiji krenu NATO bombe.

Naime, tokom aprila 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja SR Jugoslavije, na aerodrom na Krfu sleteo je transportni vojni avion, bez jasnih obeležja vojske kojoj pripada. Glas o tome brzo se proširio ovim grčkim ostrvom, izazvavši gnev žitelja što se njihova vazdušna luka koristi za operacije protiv Srba. Ogorčenje je ubrzo preraslo u masovne proteste – kolona Krfljana uputila se ka aerodromu. Predvodio ih je Janis Trepeklis, koji će kasnije, od 2011. do 2014, biti gradonačelnik Krfa.

Demonstranti su blokirali aerodrom, a zatim i oštetili deo infrastrukture, kako bi onemogućili da NATO s njihovog ostrva na bilo koji način deluje.

Svesno su naneli štetu svom aerodromu, i to na pragu turističke sezone, od koje dobar deo stanovnika Krfa živi.

Tek kasnije, ispostavilo se da misteriozna letelica nije pripadala alijansi: zapravo, radilo se o ruskom vojnom avionu. Prema jednoj verziji, on je prinudno sleteo zbog kvara, po drugoj, transportovao je humanitarnu pomoć za Jugoslaviju. Bilo kako bilo, organizator protesta Janis Trepeklis izveden je pred sud, ali je oslobođen optužbe, prenosi "Politika".

Marinos Ricudis, kapetan koji je založio karijeru zarad Srba

"Kao pravoslavac ne mogu da učestvujem u napadu na bratski narod", rekao je pre dvadeset četiri godine Grk Marinos Ricudis, kapetan broda grčke ratne mornarice, u vreme kada je uveliko trajalo bombradovanje NATO-a bivše SRJ.

Vojni sud u Pireju osudio ga je 1999. godine na dve i po godine zatvora, uslovno na tri godine, zbog odbijanja da učestvuje u napadu NATO-a na SR Jugoslaviju.

Rucudis je trebalo da uplovi na Jadran na razaraču "Temistokle", koji je kao deo snaga NATO pakta učestvovao u agresiji.

On je tada rekao da kao pravoslavac ne može da učestvuje u napadu na jedan pravoslavni narod.

Ricudis se oglušio o naređenje i vratio brod u luku, a time je počela njegova životna agonija.

Iako su mnogi grčki mornari stali uz njega, vojni sud ga je 1999. godine osudio na dve i po godine zatvora. Pritvorom se nisu završile njegove nedaće – suđeno mu je pred devet sudova i izbačen je iz službe.

Kada su prvi put iz Srbije ponudili da mu dodele orden, Ricudis je odbio i rekao da on nije uradio ništa toliko veliko, kao i da on nije bio hrabar.

- Hrabar je bio vaš narod koji je protiv svih vodio borbu bez ikakvih šansi - rekao je grčki oficir.

Ipak, Sveti arhijerejski sinod SPC dodelio mu je orden svetog cara Konstantina, "zbog njegove žrtvene ljubavi prema bratskom srpskom narodu, pošto je odbio da učestvuje u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine"

Pre nekoliko godina u Beogradu je osvanuo i mural sa njegovim likom. Građani Srbije su mu se još jednom zahvalili za herojskom činu oslikavanjem njegovog lika sa zastavama Grčke i Srbije u Dunavskoj ulici na Dorćolu. Mural je urađen na njegov rođendan.

- Grafit u Beogradu. Moj rođendanski poklon. Predivan je. Hvala svim mojim srpskim prijateljima. Grčka - Srbija bliže nego ikada - napisao je tada Ricudis na svom Fejsbuk profilu.

(Espreso / Blic)