ESTER SE RODILA U LOGORU NA STAROM SAJMIŠTU! Stric je u torbi odveo u DOM, a 8. decembar će pamtiti ZAUVEK (FOTO)
Ester Bajer, Foto: Espreso / Printscreen

da se ne zaboravi

ESTER SE RODILA U LOGORU NA STAROM SAJMIŠTU! Stric je u torbi odveo u DOM, a 8. decembar će pamtiti ZAUVEK (FOTO)

Vrata skromnog doma koji odiše istorijom i tradicijom, otvorila nam je jedna dama po imenu Ester Bajer. Ona je živi simbol Starog Sajmišta, a evo i zašto...

Objavljeno:
  • 1

Na današnji dan, 1941. započeto je interniranje beogradskih Jevreja u novoosnovani logor Staro Sajmište. Interniranje ljudi na nacionalnoj, verskoj i drugom osnovu datira još iz antičkog vremena, ali svoj zverski raspon doživljava u Drugom svetskom ratu.

Koncentracioni logori su svojevrsni, izolovani lokaliteti, napravljeni da otuđe sve što je ljudsko, pokore neprijatelja, a sve u pokušaju da se očisti jedan narod sa istorijske mape sveta i, ujedno, sa lica zemlje.

Dahau - prvi koncentracioni logor u Nemačkoj

U malom gradiću nadomak Minhena, 1933. godine, osnovan je prvi koncentracioni logor namenjen političkim protivnicima velike Nemačke.

Logorom su upravljali tzv. Esesovci (nem. Schutzstaffel - Zaštitni odred), paravojna formacija pod komandom Adolfa Hitlera, a ono što je takođe zanimljiv podatak je da je ovo bio jedini logor koji je bio aktivan, sve do kraja 1945. godine. Građaninom Rajha smatran je samo onaj koji je nemačke krvi, ili srodnik. Uglavnom je logorovanje bilo namenjeno Jevrejima, ali moglo bi se reći i da su ''kolateralna šteta'', s obzirom da se odnosio na sve one koji nisu ''čisti'', ili na one koji su Nemci, ali ne i istomišljenici Firera.

Zbog povećanja broja političkih neistomišljenika, kao i drugih rasa, koje su smatrane ''manje vrednim'', javila se potreba za masovnim širenjem mreže logora. Ono što je isuviše bolna tema, bila je i sterilizacija osoba proglašenim za mentalno i fizički hendikepirane, između 320.000 i 350.000 ljudi. Od toga oko 500 dece rođene u brakovima između Nemica i francuskih vojnika iz kolonija u oblasti Rajne, kao i oko 30.000 nemačkih Roma.

Jevreji u Jugoslaviji

Sajmište na levoj obali ušća Save u Dunav, logor Topovske šupe na Autokomadi, kasarna na Banjici i Mališića ciglana na Zvezdari predstavljali su koncentracione logore u urbanim delovima srpske prestonice.

Odmah po otvaranju logora Staro Sajmište, stigla je naredba da se svi ostali Jevreji prebace tu. Nakon njihovog prebacivanja, ostali logori su povratili svoje prvobitne uloge - za potrebe nemačke okupacione vojske.

Streljanja Jevreja bila su masovna, a taoci žene i deca su uzimani iz Jajinaca, dok su muškarce uzimali iz Topovskih šupa. Takođe su koristili i čuvene Dušegupke ( kamione ubice ), specijalna vozila namenjeno za gušenje ljudi.

Živi simbol Starog Sajmišta

Vrata skromnog doma koji odiše istorijom i tradicijom, otvorila nam je jedna dama po imenu Ester Bajer. Ona je živi simbol Starog Sajmišta, a evo i zašto...

Ester Bajer
foto: Privatna arhiva

''Moj deka koji me je odgajio nije želeo mnogo da mi nije mnogo pričao o majci...ali to što mi je rekao, nikada neću zaboraviti.

Ester Bajer
foto: Privatna arhiva

Majčin otac, moj deka, radio je 50 godina na brodu Jugoslovenskog rečnog brodarstva. Bio je kapetan. Do njega je došla vest da je kod nas bombardovanje. Kasnije su mi pričali da je deka imao ikonu Svetog Nikole na svom brodu, jer je taj svetac zaštitnik mornara. Ja sam tu ikonu sačuvala...

Ester Bajer, Sv. Nikola
foto: Privatna arhiva

Odmah je poslao mornara da izvidi situaciju.

Neko je video moju majku Ester (kasnije je promenila ime u Olga) na pijaci i poručio joj: '' Ne idi kući, svi tvoji su odvedeni '', priseća se Ester, sa knedlom u grlu, kako joj je pričao deka. Majka je to saznanje jedva podnela. Svi su bili odvedeni u Džordža Vašingtona.

Imala sam dva brata, Vitomira i Bobana. Oni su tad bili bebe...Dovela ih je kod svekra i svekrve i rekla im: ''Čuvajte ih, ja moram da idem kod svojih''.

Majka je želela da ih zaštiti i ostavila ih je na sigurnom. Tada je mene nosila u stomaku, ali je njena odluka već bila doneta '' - govori nam Ester.

Rođena je 31.01.1942. godine, u 02.00 po ponoći. Pod najvećim velom tajne, tiho, skriveno od očiju svih. A, kako kaže, samom porođaju je prisustvovao i njen stric.

''Zbog pretrpljenog stresa, majka se prevremeno porodila, u sedmom mesecu trudnoće. Na rođenju sam imala samo 900 grama....zamislite! Pričali su mi da me je stric stavio u torbu, jer je jedino tako mogao da me iznese odatle krišom. Nije smelo ni da se zna da se porodila.

Kasnije su ih sve odvezli u Jajince i bacili u jamu. Igrom sudbine sam preživela.

Odgajili su me deka i baka. Još od malena, stalno sam bila bolešljiva. U sećanju mi je ostala jedna Rada, Kozarka, koja je mojoj baki donosila mleko za mene, naravno, krišom. Zbog toga, valjda, dan danas volim kozje mleko.

Ester Bajer
foto: Privatna arhiva

Sve ovo što vidite, to su moje uspomene. Na svakom koraku su tu da me podsete na ono što je bilo '', priča nam Ester sa suzom u oku.

Ester Bajer
foto: Privatna arhiva

''Nažalost, sve što znam da kažem na hebrejskom je: "Šalom". Ali dosta toga znam iz istorije našeg naroda. Obeležavam sve naše praznike '', objašnjava nam ova nasmejana baka i pokazuje kako se slavi Hanuka.

Sveće se pale sa leva na desno, svećom koja se nalazi u sredini. Kada su Grci i Rimljani napali Jevreje, Jevreji su odneli pobedu. Od svih buradi koje su pronašli u hramu, samo je jedno bure gorelo. Mislili su da neće uspeti da gori i sutradan, ali je bure gorelo i narednih 8 dana. Zbog toga je Hanuka praznik svetlosti i, upravo zbog te simbolike i traje osam dana.

Hanuka
foto: Privatna arhiva

''Živela sam neko vreme u Hrvatskoj, gde sam i rodila sina, koji sada živi tamo. Vratila sam se u Beograd i u to vreme ovde nije bilo posla. Nisam znala kako , ali život je morao od nule da se sagradi. Sve ponovo ispočetka. Nije bilo teško, ali si morao da se snađeš, pa tako sam i ja. Otišla sam u JRB i rekla čija sam unuka. Odmah su me primili i tako sam dobila posao.

Kada sam se vratila u Srbiju osećala sam se kao da sam opet na početku. Sestra me je posavetovala da se obratim našoj, jevrejskoj opštini. Tako je i bilo. I, evo, od tada imamo odličnu saradnju. Zaista vode računa o svojim članovima. Stalno imamo neka dešavanja i uvek im se rado odazivam. Moji baka i deka su bili u horu Braće Baruh, to je bio prestiž. Ja nisam primljena u hor, ali sam se bavila glumom. Šta ćete, sve je to život ''.

Ester Bajer
foto: Privatna arhiva

Nakon toliko godina, bol za gubitkom najmilijih će uvek biti tu, ali baš zato ne smemo dopustiti da ovaj istorijski teror nad Jevrejima padne u zaborav.

Koliko li je Ester u svetu koje su svirepošću tuđe ruke ostali bez roditelja, braće, sestara?

Ona i njeni prijatelji koje je spojila ista sudbina, živi svedoci jedne jezive epohe koja je mnoge živote zavila u crno, stoje čvrsto, kao simboli pobede i kao opomena ...na nešto pred čime ne smemo zatvarati oči.

08.12.1941.

Da se ne zaboravi i ne ponovi.

(Espreso/Ana Gajičić)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media