NOVI PODACI IZ NEMAČKE SU ZABRINJAVAJUĆI: Neki ljudi moraju da "RADE DO GROBA"!

Prema podacima Savezne vlade Nemačke, a na pitanje Leve stranke, 1.066.895 zaposlenih imalo je ove godine 67 ili više godina. Bilo je to oko 15.000 ljudi više nego prošle godine – i 200.000 više nego 2015. Podaci savezne vlade pokazuju i da je više od 400.000 zaposlenika trenutno starije od 70, a oko 138.000 čak i starije od 75 godina.

U kancelarijama ili na ulici

Zaposleni stariji od 67 godina rade u kancelarijama, na poslovima čišćenja, skladištenja, poštanskih usluga, dostave ili inženjeringa građevinskih usluga, a među više od 13.000 zaposlenih starijih od 85 godina ima i 446 aktivnih vozača u saobraćajnom sektoru, piše Dojče vele. „Siromaštvo u starijoj dobi i male penzije teraju ljude da se vrate u svet rada", rekao je Ditmar Barč, šef parlamentarne partije Levice u Bundestagu u izjavi za Redakcijsku mrežu Nemačke (RND). „Za mnoge ovo nije dobrovoljna odluka, već nužna jer njihova penzija nije dostojna za život." Barč traži minimalnu penziju od 1200 evra

S obzirom na rekordnu inflaciju, velika penziona reforma postaje sve hitnija, naglasio je Barč. On se zalaže za podizanje penzije na 53 posto prosečne plate, kao i za uvođenje minimalne penzije od 1200 evra. „Potreban nam je penzioni fond u koji uplaćuju svi građani s dohotkom od rada - i saborski zastupnici i državni službenici i samostalno zaposleni i šefovi državnih firmi", rekao je šef Leve stranke.

Prema sadašnjim zakonima svi rođeni pre 1953. mogu da idu u punu penziju sa 63 godine starosti bez odbitaka ako su pre toga radili 45 godina. Kod mlađih ljudi se ta starosna granica pomera, tako da će do 2029. ona doći na punih 67 godina starosti.

Predsednica penzionog osiguranja Gundula Rosbah kaže da „ljudi koriste mogućnosti koje im zakon pruža". "Ako je neko radio 45 godina, on razmišlja o privremenoj penziji." Predsednik Saveza poslodavaca Rajner Dulger smatra da sadašnja regulativa nije održiva. On kaže da bi starosnu granicu za odlazak u penziju trebalo prilagoditi povećanju očekivanog životnog veka, s obzirom na to da je sadašnja regulativa dovela do manjka stručnjaka jer mnogi visokokvalifikovani radnici naprosto firmama više nisu na raspolaganju. „Ako bi se uveo automatizam kasnijeg odlaska u penziju, ne bi bilo potrebno donositi politički nepopularne odluke", naglašava Dulger.

Problemi mirovinskog fonda

Dulger je svoje zahteve obrazložio činjenicom da penzionom fondu treba sve više poreznog novca. S obzirom na očekivani odlazak u penziju brojnih pripadnika takozvane baby-boom-generacije, postoji realna opasnost da će biti potrebno sve više povećavati doprinose za penziono osiguranje zaposlenih.

Iduće godine nemačka vlada namerava predstaviti sveobuhvatni penzioni paket kako bi se dugoročno stabilizovala granica penzionog osiguranja. No koalicija je već najavila da neće dopustiti dalje podizanje starosne dobi za odlazak u penziju.

Podsetimo, i u Srbiji se starosna dob za odlazak u penziju menja, te će novi uslovi početi od 1. januara 2023. godine.

(Espreso/ Večernji list)