TAJVAN IZMEĐU AMERIKE I KINE: Nensi se hitno vratila, Peking ovako odgovorio!

Nensi Pelosi, predsedavajuća donjeg doma američkog Kongresa završila je posetu Tajvanu koja je izazvala brojne kritike i ljutnju zvaničnog Pekinga.

Pelosi se sastala sa predsednicom Tajvana Cai Ing Ven, kao i sa predstavnicima nevladinih organizacija. Pelosi, najviša američka zvaničnica koja je u poslednjih 25 godina posetila Tajvan, rekla je da je njena delegacija došla da "nedvosmisleno i jasno stavi do znanja" da SAD neće "napustiti" ostrvo. Kina je ranije saopštila da će SAD "platiti cenu" zbog posete Pelosi i najavila održavanje četvorodnevnih vojnih vežbi u vodama oko Tajvana. Pelosi je doputovala uprkos protivljenjima Bele kuće i administracije predsednika Džozefa Bajdena. Tajvan sebe smatra suverenom državom, dok Peking na Tajvan gleda kao na otcepljenu provinciju - Tajvan se od kopnene Kine odvojio 1949, kada su komunisti preuzeli vlast. "Pre 43 godine Amerika je obećala da će uvek biti uz Tajvan... Danas je naša delegacija došla da nedvosmisleno stavi do znanja da nećemo odustati od naše posvećenosti Tajvanu", rekla je Pelosi, misleći na Zakon o odnosima sa Tajvanom.

Tajvan je postao još jedna sporna tačka usred pojačanih tenzija i oštre retorike između Vašingtona i Pekinga poslednjih godina. SAD se pridržava politike "Jedne Kine" - kamena temeljca diplomatskih odnosa dve zemlje koji priznaje samo jednu kinesku vladu - i imaju formalne veze sa Pekingom, a ne sa Tajvanom. Ali takođe održava "čvrstu nezvaničnu" vezu sa ostrvom, a to obuhvata prodaju odbrambenog oružja Tajvanu. Peking smatra posetu Pelosi još jednim znakom podrške Tajvanu. Iz Moskve su poručili da "Kina ima pravo da preduzme mere da zaštiti suverenitet", prenosi agencija Frans pres.

Tokom sastanka predsednicom Cai, Pelosi je Tajvan nazvala "inspiracijom za sve ljude koji vole slobodu", rekavši: "Svet se suočava sa izborom između demokratije i autokratije. Odluka Amerike da sačuva demokratiju ovde na Tajvanu ostaje čvrsta." Cai je na sličan način pohvalila partnerstvo, rekavši da je Tajvan ostao "pouzdan i pouzdan saveznik SAD". Ona je dodala da se Tajvan "suočava sa pojačanim vojnim pretnjama", dodajući da "neće odustati i da će učiniti sve što je potrebno da ojača sposobnosti samoodbrane".

Šta je politika "Jedne Kine"?

Od 1979. SAD su priznaju politiku "Jedne Kine". To znači da SAD priznaju stav Kine da postoji samo jedna kineska vlada. Prema toj politici, SAD imaju formalne veze sa Kinom, a ne sa Tajvanom. Ali SAD i dalje podržavaju ostrvo i obećale su da će mu pomoći u odbrani, između ostalog i snabdevanje oružjem. Politika "Jedne Kine" je ključni kamen temeljac kinesko-američkih odnosa. Ali Kina insistira da će jednog dana u potpunosti vratiti Tajvan. Kineska vladajuća Komunistička partija zapretila je upotrebom sile ako Tajvan ikada zvanično proglasi nezavisnost.

Odmah po sletanju na Tajvan, oko 22.45 po lokalnom vremenu, Pelosi je na Tviteru napisala da njena poseta pokazuje "nepokolebljivu posvećenost i podršku Amerike demokratiji Tajvana". "Solidarnost Amerike sa 23 miliona stanovnika Tajvana danas je važnija nego ikada" i da njena poseta "ni na koji način nije u suprotnosti sa dugogodišnjom politikom Sjedinjenih Država", napisala je. Ispred hotela gde bi Pelosi treba da odsedne, u toku je manji protest prokineske grupe koja se protivi njenoj poseti. Neki drže transparente na kojima piše: "Ratni huškaču, idi kući!".

Pelosi: Svet se suočava sa izborom između autokratije i demokratije

Odmah po sletanju na Tajvan, oko 22.45 po lokalnom vremenu, Pelosi je na Tviteru napisala da njena poseta pokazuje "nepokolebljivu posvećenost i podršku Amerike demokratiji Tajvana".

Kako reaguje Kina?

Vang Ji, kineski ministar spoljnih poslova, rekao je da se Kina protivi poseti Pelosi. On je to nazvao "otvorenom političkom provokacijom", dodajući da "se ozbiljno krši politika Jedne Kine i šteti suverenitetu te države". "SAD moraju da prestanu da opstruiraju ponovno ujedinjenje Kine. Tajvan je neotuđivi deo Kine".

Peking nije krio ljutnju zbog posete Pelosi. Samo 16 minuta pošto je Pelosi sletela u utorak uveče, Kina je objavila da će održati višednevne vojne vežbe - tokom kojih će koristiti "municiju dugog dometa" u vodama oko Tajvana Peking je saopštio da će te vežbe početi u četvrtak i zahteva da strani brodovi i avioni ne ulaze u zonu tokom tog perioda. Tajvanske vlasti tvrde da akcije Kine predstavljaju blokadu kojom se krše međunarodno pravo. Kina je takođe uzvratila ekonomskim merama - blokiranjem trgovine nekoliko ključnih proizvoda i zabranama za više od 100 tajvanskih prehrambenih preduzeća. Peking je stavio na crnu listu dve tajvanske organizacije za koje je rekao da su povezane sa pokretom za nezavisnost. Na sastanak u Peking je pozvan i američki ambasador u Kini. Prošle nedelje, američki predsednik Bajden je novinarima rekao da "vojska misli da poseta Pelosi nije dobra ideja". Džon Kirbi, portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, u ponedeljak je rekao da Pelosi "ima pravo da poseti Tajvan" i da "sama donosi odluke", dodajući da Bela kuća poštuje nezavisnost američkog Kongresa. Pelosi je jedna od najglasnijih kritičara kineskog rukovodstva, posebno osuđujući stanje u vezi sa ljudskim pravima. Susretala se sa i kineskim disidentima. Prvobitno je planirala da poseti Tajvan u aprilu, ali je odložila putovanje jer je bila pozitivna na kovid-19. Kina je u sredu blokirala uvoz citrusa i smrznute skuše sa Tajvana. Peking, međutim, nije uveo blokadu uvoza tajvanskih mikročipova i drugih industrijskih komponenti. Tajvan proizvodi više od polovine ukupnih svetskih količina čipova za pametne telefone, tablet računare i medicinske uređaje, Kina na uvoz mikročipova troši više od 400 milijardi dolara (392,6 milijardi evra) godišnje, i oni su prvi na listi robe koju zemlja uvozi, ispred sirove nafte.

Kako reaguje Kina?

Vang Ji, kineski ministar spoljnih poslova, rekao je da se Kina protivi poseti Pelosi. On je to nazvao "otvorenom političkom provokacijom", dodajući da "se ozbiljno krši politika Jedne Kine i šteti suverenitetu te države". "SAD moraju da prestanu da opstruiraju ponovno ujedinjenje Kine. Tajvan je neotuđivi deo Kine".

Vojne vežbe mogu da izazovu veliku krizu

Sada je jasno da se Peking neće zadovoljiti samo time da rečima i sankcijama ispolji ljutnju zbog posete Pelosi. Najava uvođenja šest velikih zabranjenih zona oko Tajvana od četvrtka, ima potencijal da situaciju pretvori u krizu velikih razmera. Peking je uradio istu stvar 1996, kada je poslednji put došlo do "krize Tajvanskog moreuza". Ali tada su sve zabranjene zone bile izvan teritorijalnih voda Tajvana. Ovog puta tri od šest zona ulaze u tajvansku granicu od 12 milja. To je bez presedana. Tajvansko ministarstvo odbrane je već nazvalo taj potez kršenjem konvencija UN, istakavši da se radi o vazdušnoj i pomorskoj blokadi ostrva. Ako bi Kina premestila brodove ili avione u te oblasti, to bi predstavljalo invaziju na teritoriju Tajvana. Ovo znatno povećava ulog jer se Tajvan može osećati prinuđenim da brani teritorijalne vode. Američka mornarica sve ovo pažljivo posmatra i već ima borbenu grupu nosača aviona USS Ronald Regan koja plovi u vodama blizu Filipinskog mora. Godine 1996. tadašnji američki predsednik Bil Klinton prebacio je dve grupe brodova blizu Tajvana, kako bi jasno stavio do znanja da su SAD spremne da intervenišu ako Kina napadne ostrvo. Ali današnji vojni odnos snaga se veoma razlikuje u odnosu na 1996. Kina ima dve grupe vojnih brodova, za koje se navodi da se kreću ka Tajvanskom moreuzu.

Analiza

Stiv Mekdonel, dopisnik iz Kine Kod eskalacije je opasno to što je teško povući se. Sada kada je predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi uspela da poseti Tajvan - najviši američki zvaničnik koji je to učinio u poslednjih 25 godina - zar drugi neće želeti da učine isto u budućnosti? Sada kada je Kina održala velike vojne vežbe, tako blizu Tajvana, zašto to ne ponoviti? Ne tako davno, plan Pekinga sa Tajvanom podrazumevao je angažman. Međutim, pristup kineskog predsednika Si Đinpinga postao je mnogo ratoborniji, sa sve većim pritiskom na Tajpej. Možda je najveći izazov za regionalnu stabilnost to što je svačija javna pozicija o Tajvanu smešna. To je kao džinovska igra pretvaranja koju je sve teže igrati. Kina se pretvara da je Tajvan trenutno deo njene teritorije, iako ostrvo ubira sopstvene poreze, bira sopstvenu vladu, izdaje vlastite pasoše i ima vojsku. Amerika se pretvara da ne tretira Tajvan kao nezavisnu državu, iako mu prodaje visokotehnološko oružje i, povremeno, neki visoki zvaničnik dolazi u posetu koja veoma liči na službeno putovanje. Očigledno je da ne bi bilo potrebno ništa da ova slabašna predstava, osmišljena da garantuje status kvo, propadne.

(Espreso / BBC)