SUTRA JE VEOMA VAŽAN DAN ZA UKRAJINU: Jedna odluka može da razbesni PUTINA - u pitanju je KLJUČNA STVAR!

Četiri dana nakon što su ruske snage počele sa specijalnom operacijom u Ukrajini, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zvanično je podneo zahtev za članstvo zemlje u Evropskoj uniji.

Situaciju u Ukrajini iz časa u čas možete pratiti na našem blogu.

Istog dana, 28. februara, Zelenski je zatražio da EU "hitno primi Ukrajinu po novom postupku".

- Naš cilj je da budemo sa svim Evropljanima i da budemo jednaki sa njima. Siguran sam da to zaslužujemo. Siguran sam da je to moguće - rekao je Zelenski.

Skoro četiri meseca kasnije, očekuje se da će Evropska komisija u petak dati svoje mišljenje o tome da li bi Ukrajina mogla da dobije status kandidata. Nakon toga 27 zemalja članica EU treba da odluče da li se slažu sa mišljenjem komisije.

Pitanje da li Ukrajina treba ili ne treba da se pridruži EU i kako bi Rusija reagovala, godinama je sporno.

Nakon što je bivši ukrajinski predsednik Viktor Janukovič 2013. godine iznenada doneo odluku da ne potpiše sporazum sa EU koji bi Ukrajinu gurnuo dalje u evropsku orbitu, izbili su proevropski protesti.

Umesto toga, Janukovič se odlučio za bliže odnose sa Putinovom Rusijom.

Sledeće godine Rusija je anektirala Krim.

Dok većina evropskih nacija čvrsto stoji iza Ukrajine i u različitoj meri je pomagala Zelenskom u njegovim ratnim naporima, daleko je od izvesnog da će mu se želja ispuniti.

Moguće je da EU, iz političkih i proceduralnih razloga, odluči da sada nije pravo vreme. A ako se ipak slože sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, koja misli da bi Ukrajina trebalo da postane kandidat, moglo bi da prođu godine, čak i decenije, pre nego što to postane realnost.

Evo i zašto.

Kako izleda proces pridruživanja EU?

Na papiru, proces je relativno jednostavan. Država se prijavljuje i Komisija donosi odluku o tome da li treba da bude razmatrana za kandidaturu. Kao što će verovatno biti slučaj sa Ukrajinom, Komisija će verovatno predstaviti nekoliko načina na koje zemlje članice mogu da prihvate novog kandidata.

Rašireno je verovanje da će Komisija predstaviti dve opcije u vezi sa Ukrajinom, od kojih obe predstavljaju u suštini istu stvar, uz neke manje razlike: da će pridruživanje Ukrajine početi kako treba tek kada se sukob završi i kada institucije zemlje budu u stanju da ispune kriterijume potrebne za ulazak u EU.

Kriterijumi Kopenhagena su prilično neproziran trio uslova koje država kandidat mora da ispuni da bi ušla u odgovarajuće pregovore o pristupanju. Oni se fokusiraju na to da li ta zemlja ima funkcionalnu ekonomiju slobodnog tržišta ili ne, da li su institucije zemlje sposobne da podržavaju evropske vrednosti kao što su ljudska prava i tumačenje vladavine prava od strane EU i da li zemlja ima funkcionalnu, inkluzivnu demokratiju.

Kada zemlja bude smatrala da je ispunila ove kriterijume, može da počne sa 35 pregovaračkih poglavlja EU, od kojih se poslednja tri vraćaju na neke oblasti kriterijuma Kopenhagena.

Zatim, kada se lideri država članica EU slože, to mora biti ratifikovano u parlamentu EU i od strane zakonodavnih ogranaka vlada svake države članice.

Šta zemlje EU misle o pridruživanju Ukrajine bloku?

Ovde stvari počinju da se komplikuju. Dok su EU i njenih 27 članica u velikoj meri podržale Ukrajinu u njenim ratnim naporima, započinjanje procesa pridruživanja zemlje koja je trenutno u sukobu pokreće razne vrste pitanja.

Postoji veliki broj država kandidata koje su godinama bile u procesu pristupanja, a u nekim slučajevima je njihovo pristupanje usporeno zbog unutrašnje političke nestabilnosti. Jedan primer za to je slučaj Turske, čija je primena u suštini zamrznuta zbog straha od nazadovanja u oblasti vladavine prava i ljudskih prava. Započinjanje procesa sa zemljom koja je trenutno u sukobu pokrenuće pitanja drugih država kandidata kojima su aplikacije na sličan način zamrznute.

Takođe postoji stvarna zabrinutost da je Ukrajina daleko od ispunjavanja kriterijuma u ​​skorije vreme. Prema Indeksu percepcije korupcije Transparency International za 2021, Ukrajina je 122. na listi od 180 zemalja. Poređenja radi, Rusija je na 136. mestu.

S obzirom na to da su delovi Ukrajine trenutno pod okupacijom Rusije i da bi moglo da prođe dugo dok se sukob ne završi, teško je predvideti da li će se to poboljšati ili pogoršati u narednim godinama. Neki zvaničnici EU takođe su izrazili bojazan da je nakon sukoba teško reći kako će ljudska prava izgledati u Ukrajini.

Pored ovih praktičnih pitanja, postoje i politički problemi. Neke zapadne države članice koje su u EU od početka zabrinute su zbog pomeranja ravnoteže snaga na istok, gde su neke zemlje poslednjih godina nazadovale u stvarima poput vladavine prava.

Druge zemlje članice su zabrinute zbog toga što će se Ukrajina pridružiti bloku i odmah potrošiti ogroman iznos budžeta EU zbog ogromne obnove koja će morati da se sprovede.

Neki jednostavno izražavaju zabrinutost da uvlačenje Ukrajine u duge, bolne pregovore sa EU nije najbolji način da se podrži zemlja u ovom trenutku, prenosi CNN.

Koliko bi to trajalo?

Zaista zavisi od toga u kakvom je stanju Ukrajina kada se sukob završi. Malo je verovatno da će Ukrajina biti blizu ispunjavanja kriterijuma za početak pregovora u značajnom vremenskom periodu nakon završetka sukoba. Osim projekta obnove, Ukrajina će morati da napravi tranziciju od zemlje koja funkcioniše pod različitim stepenom vanrednog stanja i policijskog časa u funkcionalnu demokratiju.

Prosečno vreme za pridruživanje jedne zemlje EU je četiri godine i 10 meseci. Države članice koje bi se mogle smatrati nekom vrstom nacrta za članstvo Ukrajine - Bugarska, Rumunija, Poljska, Slovenija - čekale su duže od prosečnog vremena čekanja.

Šta bi ulazak u EU značio za Ukrajinu?

Ukrajina bi bila članica najvećeg svetskog trgovinskog bloka, jedinstvenog tržišta EU i carinske unije i imala bi zaštitu sudova EU i pristup budžetu EU.

Ulazak u EU bi takođe vrlo jasno stavio Ukrajinu u klub zemalja za koje se smatra da su deo zapadne alijanse i svetskog poretka predvođenog SAD.

Kako bi Rusija mogla da reaguje?

Moskva je ranije rekla da bi pridruživanje EU bilo uporedo sa pridruživanjem NATO-u, što je tačka koju je teže odbiti sada kada EU postaje tako otvoreno geopolitička.

Rusija je već veoma loše reagovala na sugestiju da bi Finska i Švedska, članice EU, mogle da uđu u NATO. Videti Ukrajinu kako je toplo prigrli institucija koja je toliko povezana sa Zapadom, bez sumnje će se smatrati aktom agresije od strane Putina.

Koliko je verovatno da će napori Ukrajine uspeti?

To se neće dogoditi uskoro, ali je verovatno da će EU uložiti posebne napore da podrži Ukrajinu nakon napada Rusije na nju.

Mnogi evropski lideri su posetili Zelenskog u Kijevu, a neki zvaničnici misle da ne mogu da izađu sa samita lidera 24. juna praznih ruku nakon što su se fotografisali zajedno sa predsednikom usred sukoba.

Ako Fon der Lajen zaista predstavi državama članicama svoju uzdržanu verziju prihvatanja ukrajinske kandidature, bilo bi teško za EU ​​da je potpuno odbije.

(Espreso/Telegraf)