DOK JE PUTIN DRŽAO GOVOR, 1 DETALJ SVIMA PRIVUKAO PAŽNJU: Šta se nalazi na reveru ruskog lidera? (FOTO)
Vladimir Putin, Foto: Profimedia

SIMBOL DANA POBEDE

DOK JE PUTIN DRŽAO GOVOR, 1 DETALJ SVIMA PRIVUKAO PAŽNJU: Šta se nalazi na reveru ruskog lidera? (FOTO)

Ruski predsednik Vladimir Putin održao je govor, a obraćajući se vojnicima istakao je da se oni bore “za naš narod u Donbasu, za bezbednost naše otadžbine”

Objavljeno: 10:46h

Na Crvenom trgu u Moskvi danas se održava vojna parada u čast 77. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu 1941-1945. U Rusiji se svakog 9. maja obeležava Dan pobede. Na taj dan 1945. godine u 00.43 po moskovskom vremenu potpisan je Akt o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke, kojim je okončan Drugi svetski rat.

Ruski predsednik Vladimir Putin održao je govor, a obraćajući se vojnicima istakao je da se oni bore “za naš narod u Donbasu, za bezbednost naše otadžbine”.

– Zemlje NATO-a nisu htele da nas čuju, imale su druge planove. Pripremale su napad na Krim – rekao je ruski lider.

Dok je Putin držao govor, svi su primetili jedan detalj na njegovom reveru, a u pitanju je Georgijevska lenta.

Ova crno-narandžasta lenta predstavlja jedan od najprepoznatljivijih simbola Dana pobede.

Ruski predsednik Vladimir Putin
Ruski predsednik Vladimir Putinfoto: Profimedia

Nastanak i značenje

Nastanak Georgijevske lente dovodi se u vezu sa 26. novembrom 1769. godine. Na taj dan, carica Katarina Velika ustanovila je orden Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca i odredila boje ordena — crnu i narandžastu.

Nedoumice nastaju kada se govori o simbolici boja. Grof Lipka piše 1833. godine da boje simbolišu barut i vatru, dok se drugi istoričari ne slažu sa njegovom tezom i navode kako su crna i zlatna boja bile simboli carske Rusije još od vremena kada je za grb Rusije ustanovljen dvoglavi orao.

Obe teze imaju smisla, ali umesto rasprave o tome šta predstavljaju boje lente mnogo je važnije šta predstavlja lenta danas i šta je predstavljala u ruskoj istoriji.

Ruski predsednik Vladimir Putin
Ruski predsednik Vladimir Putinfoto: Profimedia

Najviše odlikovanje u Rusiji

Orden svetog Georgija (Georgijevski krst ili, kako ga Rusi jednostavno zovu — Georgije) najviše je rusko odlikovanje za vojničke vrline. U carskoj Rusiji dobijao se retko, za iskazanu hrabrost na kopnu i moru, ili za 25 godina službe u kopnenoj vojsci ili za 18 godina u mornarici. Imao je četiri stepena — lenta je bila ista za sve stepene.

Koliko je Georgijevski krst retko dodeljivan, ili bolje rečeno, za kakva je dela dodeljivan, govori činjenica da je Georgijevskim krstom 1. stepena, za vreme njegovog trajanja, odlikovano samo 25 ljudi — četiri oficira bila su nagrađena ordenima sva četiri stepena: knez M. I. Goleniščev-Kutuzov, grof M. B. Barklaj de Toli, grof I. F. Paskevič-Jerevanski i grof I. I. Dibič-Zabalkanski.

Prvi oficir odlikovan Georgijevskim krstom bio je potpukovnik 1. grenadirskog puka F. I. Fabricijan, za pokazanu hrabrost prlikom osvajanja Galaca.

U ruskoj armiji Georgijevskim odličjima nagrađivane su i vojne jedinice. Tako su, u vojnoj kampanji 1799. godine ovim odličjem odlikovani Arhangelogorodski, Moskovski, Smolenski i Tavričeski puk, a u kampanji 1810. i u rusko-turskom ratu 1806—1810 Moskovski grenadirski i Starodubski dragonski puk. Oni su bili nagrađeni Georgijevskim trubama — zlatnim trubama oko kojih je bila uvezana Georgijevska lenta.

Kasnije su bile odlikovane i pukovske zastave, a vojnici nagrađenih pukova na kapama su nosili crnu i narandžastu boju.

Tvrđava Verden je jedina koja je 1916. odlikovana ordenom svetog Georgija. Georgijevska lenta bila je uvezana i oko najvišeg odlikovanja za hrabrost u ruskoj vojsci — zlatne sablje.

Nosioci Georgijevskog krsta imali su pravo na nasledno dvorjanstvo, a od 1849. godine imena nosilaca svih stepena ordena zapisana su na mermernoj ploči u Georgijevskoj sali Kremaljskog dvorca. Osim toga, sve vojne škole u Rusiji morale su da istaknu portrete svojih bivših kadeta, nosilaca ordena.

Sovjetske vlasti ukinule su sva odlikovanja carske Rusije i uvele nova.

Međutim, za vreme Drugog svetskog rata, kada je bilo potrebno oživeti ruske ratničke tradicije, Josif Staljin odlučuje da, između ostalog, vrati i Georgijevski krst, doduše drugog imena i oblika, pa orden Slave ima crno-narandžastu lentu.

Ruski predsednik Vladimir Putin
Ruski predsednik Vladimir Putinfoto: Profimedia

Prva Parada pobede na Crvenom trgu u Moskvi u čast pobede SSSR-a nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu održana je 24. juna 1945. godine. Nakon toga, do 1995. godine, održavala se 9. maja na Dan pobede i to samo u jubilarnim godinama – 1965, 1985. i 1990. godine. Nakon raspada Sovjetskog saveza, parade na Dan pobede nisu održane u periodu 1991-1994.

Parade se, osim u Moskvi, održavaju i u drugim gradovima Rusije. Ove, kao ni prethodne godine, Rusija nije slala posebne pozive stranim liderima na Paradu pobede.

(Espreso/Objektiv.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media