NEMAČKA NAŠLA NOVU ŠEMU DA DOSTAVI ORUŽJE UKRAJINI? Šolc na mukama, posebna rasprava se vodi o ovim TENKOVIMA!

Berlin je pod pritiskom da isporuči teško naoružanje Ukrajini, ali to za sada odbija.

Situaciju u Ukrajini iz časa u čas možete pratiti na našem blogu putem ovog LINKA!

Posebna rasprava se vodi o tenkovima tipa Marder.

Ali, Nemačka je našla drugu šemu – donira oružje zemljama koje naoružavaju Ukrajinu.

Prema Ugovoru o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi, svi tenkovi i oklopna vozila i sva artiljerijska oruđa kalibra 100 mm i više – smatraju se teškim naoružanjem. Borbeni avioni i jurišni helikopteri se takođe klasifikuju kao teško naoružanje.

Nemačka sledi primer svojih saveznika

Mantra kancelara Olafa Šolca od izbijanja rata glasi da sve radi u bliskoj koordinaciji sa partnerima iz NATO i EU. Na konferenciji za novinare prošlog utorka on je ukazao da zemlje poput Kanade, Britanije i SAD isporučuju isto oružje kao i Nemačka.

Ali SAD su u četvrtak objavile novi paket vojne pomoći Ukrajini od 740 miliona evra, uključujući tešku artiljeriju. Time američka vojna pomoć prelazi tri milijarde dolara od početka ruske invazije.

Nasuprot tome, prema podacima nemačkog ministarstva ekonomije, Nemačka je od početka aprila za vojnu odbranu Ukrajine dala oko 186 miliona evra. To je uglavnom korišćeno za kupovinu protivvazdušnih projektila, mitraljeza, municije i zaštitne opreme – ali ne i teškog naoružanja.

Dvostruka poruka od Šolca

Profesor Karlo Masala, stručnjak za odbranu i bezbednost na Univerzitetu Bundesvera u Minhenu, rekao je da Šolc s jedne strane šalje poruku Rusiji. S druge strane, to je i signal nemačkom stanovništvu i partiji Olafa Šolca, Socijaldemokratama, koji intenzivno raspravljaju o ovoj temi:

„Šolcu su potrebni svi oni koji ne žele isporuku teškog naoružanje jer misle da će to eskalirati sukob i učiniti Nemačku ruskom metom“, kaže Masala.

Zabrinutost je opravdana, ali je teško prihvatljiva kada se čuje da je nekoliko zapadnih zemalja isporučilo teško naoružanje, tvitovala je ukrajinska poslanica Lesija Vasilenko.

Češka je takođe navodno pristala da isporuči nekoliko desetina sovjetskih tenkova T-72 i oklopna vozila BMP-1. SAD su prošle nedelje objavile da će uskoro poslati 11 helikoptera Mi-17 ruske proizvodnje, 200 oklopnih transportera M113 i 90 poljskih haubica od 155 mm sa 40.000 artiljerijskih granata, što se sve smatra teškim naoružanjem. Francuska je u petak objavila da će staviti na raspolaganje haubicu Cezar (kalibar 155 mm). Holandija takođe hoće da isporuči samohodne haubice.

Bundesver dostiže svoje granice

Nemačka je rekla da nije u mogućnosti da pruži dalju vojnu pomoć Ukrajini jer tada neće moći da ispuni svoje obaveze. „Da bismo obezbedili operativnu sposobnost naše vojske, potrebni su nam sistemi naoružanja“, rekao je Markus Laubental, zamenik načelnika generalštaba Bundesvera. Na primer, tenk Marder je potreban za nacionalne i NATO zadatke.

Marder je borbeni sistem koji uključuje vođene projektile, malokalibarsko oružje i municiju i zahteva opsežnu obuku. Iako bi se vreme obuke moglo skratiti, „još uvek se radi o sedmicama, a treba i pripremiti opremu“, rekao je Laubental.

On je time reagovao na izjave ukrajinskog ambasadora u Nemačkoj Andrija Melnika, jednog od najžešćih kritičara stava nemačke Vlade.

„Neshvatljiva je tvrdnja da Bundesver nije u poziciji da nešto isporuči Ukrajini“, rekao je nedavno Melnik. Nemačka ima oko 400 Mardera. Od se toga 100 koristi za obuku i odmah bi moglo da se preda Ukrajini, dodao je on.

Stručnjak za odbranu Masala veruje da Vlada tu izjavu koristi kao izgovor. „Ako odbrana teritorije NATO zavisi od, recimo, dvadeset nemačkih tenkova, onda ne bi trebalo ni da pokušavamo da je branimo, jer bi to bila katastrofa“, rekao je on.

Firma Rajnmetal koja proizvodi Marder je pak zvanično uputila zahtev nemačkoj Vladi da izveze sto ovih polovnih tenkova u Ukrajinu. Sada će zvanični Berlin biti prinuđen da kaže „da“ ili „ne“.

Mogu li Ukrajinci da opslužuju nemačko oružje?

Nemačka Vlada tvrdi da ukrajinski vojnici mogu da koriste samo oružje koje im je poznato. To uključuje i logistiku – popravke sa odgovarajućim rezervnim delovima.

Masala smatra da je to opravdana zabrinutost. „Šta se dešava ako ima tehničkih problema sa Marderom?“ Ipak, on smatra: „Čak i ako može da se koristi samo tri sedmice, i to je bolje nego ništa. Ako se pokvari, to je peh. U međuvremenu možemo da radimo na logističkom lancu za isporuku rezervnih delova. Tako da mi se čini da je tu u pitanju izgovor, jer je politička odluka da se teški tenkovi ne šalju u Ukrajinu.“

Bivši general NATO Hans-Lotar Domroze čak odbacuje tvrdnju da je za ovladavanje Marderom potrebna opsežna obuka. „Reč je o iskusnim ukrajinskim komandantima koji su na terenu od 2014. Ne treba ih učiti kako da ih koriste. Oni koji su koristili sovjetski model BMP-1 mogu da se upoznaju sa Marderom za manje od nedelju dana“, rekao je on za WDR.

Odgovor Berlina: više novca

Šolc je rekao da Ukrajini stavlja na raspolaganje više od milijardu evra za kupovinu vojne opreme od Nemačke. On je kao primer naveo protivtenkovsko oružje, protivvazdušnu opremu i municiju, ali nije pomenuo tenkove i avione koje zahteva Ukrajina.

List Bild je ranije objavio da su nemačke kompanije za naoružanje prvobitno ponudile da isporuče teško naoružanje kao što su Marder, oklopna vozila Bokser, tenkovi Leopard 2 i samohodne haubice. Međutim, prema ovom tabloidu, to je najpre bilo uklonjeno sa liste.

„Izgleda da su u ovom trenutku tenkovi crvena linija za nemačku vladu. A da li možemo da se držimo te crvene linije zavisi u velikoj meri od toga kako će se rat razvijati u narednim nedeljama ili mesecima", kaže Masala.

Čini se da kritika nemačke taktike odugovlačenja ima efekta. Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je na konferenciji za novinare u Estoniji u četvrtak: „Za nas nema tabua kada su u pitanju oklopna vozila i drugo naoružanje koje je potrebno Ukrajini“, aludirajući na moguću isporuku Mardera.

Izgleda da je izlaz za Nemačku plan – da se zemljama koje isporučuju oružje Ukrajini obezbedi nova ratna oprema ili da novac.

Ministarka odbrane Kristin Lambreht potvrdila je u četvrtak planiranu razmenu sa NATO i EU. „Govorimo o tenkovima, oklopnim vozilima.“ Vlada je u razgovorima, to se sada odvija veoma brzo, rekla je Lambreht.

Razmena sa Slovenijom?

Jedna opcija na kojoj vlada radi je razmena sa Slovenijom, članicom NATO: Slovenija bi u Ukrajinu poslala neke od svojih sovjetskih tenkova T-72, a Nemačka bi joj onda da svoje Mardere.

Sa Holandijom se navodno pregovara o drugom rešenju. „Holandija će poslati oklopne samohodne haubice, najsavremenije nemačko oružje, a mi ćemo Ukrajincima obezbediti municiju i obuku, verovatno na nemačkom tlu“, rekao je Masala.

Ovaj pristup bi mogao da ublaži pritisak na Nemačku. Međutim, kako je istakao Masala, to neće dugo trajati. „Našim istočnoevropskim partnerima ponestaje starog sovjetskog oružja. A sovjetski tenkovi koje su poslale Poljska, Slovačka ili Slovenija biće uništeni u ovom ratu“, rekao je on.

„Ukrajina će takođe ostati bez tog naoružanja. U jednom trenutku ponovo će se postaviti pitanje da li treba da obučavamo Ukrajince i snabdevamo ih modernim zapadnim sistemima naoružanja“, dodao je Masala.

(Espreso/DW)