SANKCIJE PODELILE EVROPSKU UNIJU: Poljska traži RADIKALAN potez, Nemačka i Austrija u ŠOKU!

Velika sedmica evropske i euroatlantske sigurnosne i spoljašnje politike počela je u ponedeljak. Održan je sastanak Veća za spoljašnje poslove koje čine ministarke i ministri, a zatim je usledio zajednički sastanak s ministarkama i ministrima obrane.

Zadatak je Veća pripremiti potrebna dokumenta za samit Evropskog veća, koje čine šefice i šefovi država i vlada članica EU, u četvrtak i petak. Sedmica je velika jer na taj sastanak dolazi američki predsednik Džo Bajden. Istog dana će se održati i izvanredni samit NATO-a, i ekipe G7. Sve u Briselu. S ciljem usklađivanja politika prema ruskoj agresiji na Ukrajinu.

Mogući evropski embargo na rusku naftu pogodio bi "celi svet", upozorio je Kremlj uoči sastanka Veća ministara. "Takav bi embargo imao vrlo ozbiljan uticaj na svetsko tržište nafte, štetan uticaj na energetsko tržište u Evropi", ocenio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. "Očigledno je da amerikanci tu ništa ne bi izgubili, njihova bi pozicija bila bolja nego evropska", ustvrdio je na konferenciji za novinare. "Takva odluka pogodila bi celi svet", zaključio je Peskov.

Nije neuobičajeno da se Peskov javlja pre sastanaka u Briselu, ali ovo je povlačenje pokazatelj da Moskva zabrinuto iščekuje ishod ove nedelje. Koji bi mogao najaviti širenje evropskih sankcija na ruske energente.

U pripremi terena za raspravu, poljski premijer Mateus Moravjecki tokom vikenda je pozvao da se u novi, peti paket sankcija uključi i blokada trgovine s Rusijom “što pre je moguće”, uključujući pomorski i kopneni promet. “Potpuno odsecanje ruske trgovine dodatno bi nateralo Rusiju da razmisli bi li bilo bolje zaustaviti ovaj okrutni rat”, rekao je Moravijecki. Što nije naišlo na očekivani odjek u Češkoj, formalnoj saveznici u okviru Višegradske grupe. Potpuna zabrana trgovine s Rusijom nije realna jer četiri paketa sankcija EU dobro funkcionišu, rekao je češki ministar finansija Zbyněk Stanjura iz Građanske demokratske stranke (ODS) iz koje je i premijer Petr Fiala. "Prema onome što sam čuo od kolega ministara finansija iz drugih zemalja, mislim da ovaj predlog neće dobiti podršku", rekao je Stanjura. Dok češka vlada tvrdi da promiče najstrože sankcije protiv Rusije, potpuna zabrana trgovine značila bi kraj uvoza gasa i nafte iz Rusije – što je potez neprihvatljiv za nekoliko zemalja EU, uključujući Nemačku i Austriju, prenosi Euractiv.cz.

Po dolasku na sastanak irski i litavski ministri izjavili su kako bi trebalo sankcijama udariti na ruski lukrativni energetski sektor, prenosi Reuters. Analena Berbok, šefica nemačke diplomatije iz stranke Zelenih, po dolasku je izjavila kako "slike koje stižu iz Ukrajine razdiru srce u grudima". Dodajući kako time postaje jasnijim da “EU, svijet koji veruje u poredak utemeljen na pravilima, mora izolovati ovaj režim", referišući se na Rusiju. Međutim, odbila je odgovoriti na pitanje što bi moglo potaknuti sankcije ruskom energetskom sektoru. Svojevremeno je u Amsterdamu holandski premijer Mark Rute bio precizniji. “Zemlje EU još uvek uvelike zavise od ruske nafte i gasa za opskrbu energijom i to se ne može jednostavno prekinuti u kratkom roku”, prenosi Rojters njegove reči. "Previše rafinerija u istočnom i zapadnom delu Evrope još uvek u potpunosti zavisi od ruske nafte, a s gasom je još gore", rekao je Rute. "Moramo smanjiti tu ovisnost. Moramo to učiniti što je prije moguće, ali to ne možemo učiniti sutra”. Reči su kojima će Rute oponirati poljskom premijeru, ali i baltičkim zemljama jer ih je izgovorio nakon što mu je gost bio Gitanas Nausėda, predsednik Litvanije.

Poljska i baltičke zemlje računaju da će ih na sastanku Evropskog veća podržati Bajden koji je nedavno zabranio uvoz ruskih energenata, a sledilo je Ujedinjeno kraljevstvo. Takav se scenaro može da očekuje jer bi to bio izuzetno težak udarac na Moskvu. Još se uvek čeka odgovor na pitanje kolik bi bio udarac na članice EU zavisne od ruske nafte i gasa.

U međuvremenu su poduzeti važni koraci u smeru olakšavanje stanja na globalnom tržištu nafte i gasa. SAD je konačno poslao Saudijskoj Arabiji protivrketne sisteme Patriot kako bi je zaštitili od raketnih napada proiranskih Huta iz Jemena. Što je ustupak na koji će Rijad morati da reaguje nekom pozitivnom merom pri čemu bi najpozitivnija bila povećanje proizvodnje nafte kako bi se na tržištu smanjila bojazan od manjka. Takav bi potez izazvao negativnu reakciju Moskve, ali ona u ovom trenutku nije u stanju, kao 2020. godine, krenuti u cenovni rat s Arabijom. Bela kuća je javnosti poručila da je viša cena goriva na pumpama posledica borbe protiv režima u Moskvi koji je pokrenuo agresiju na demokratsku Ukrajinu. Takva retorika u SAD-u odjekuje rečima predsednika Ronalda Rejgana koji je tadašnji Sovjetski Savez zvao “carstvom zla” i naišla je na podršku 70% stanovništva prema poslednjem ispitivanju javnog mnenja.

Bi li takav pristup imao isti učinak u članicama EU? Verojatno ne na nivou EU uz velike razlike među članicama: postotak bi možda bio i viši u Poljskoj i baltičkim zemljama, ali svakako niži u udaljenijima. Za gotovo potpunu podršku bila bi potrebna eskalacija ruske agresije ili korištenje nekog od zabranjenih oružja, spekuliše se hemijskim jer je vlada Vladimira Putina trovala protivnike po Evropi nervnim otrovom novičok. Francuski predsednik Emanuel Maron, predsedavajući Vijeća EU, rekao je da bi dodatno pogoršanje situacije u Ukrajini dovelo do odbacivanja bilo kakvog tabua kad je riječ o sankcijama.

U diplomatskim se krugovima javila opcija embarga na uvoz nafte, ne i gasa, jer bi se ovaj prvi energent mogao, uz saudijsko povećanje proizvodnje i povratak iranske nafte na tržište, lakše nadomjestiti. EU zadovoljava 25% potreba ruskom naftom što je 60% ukupnog izvoza te zemlje. U takvom se scenariju ne sme zanemariti mogućnost da Rusija nastupi destruktivno i prekine dotok gasa. Nemačka očigledno računa na takvu mogućnost pa je u nedelju objavljeno da je s Katarom dogovorila dugogodišnje partnerstvo u opskrbi energijom, posebno ukapljenim gasom. “Izvanredna je vest je da smo čvrsto dogovorili nameru dugogodišnjeg partnerstva na polju opskrbe energijom”, rekao je nemački ministar gospodarstva Robert Habek u Dohi.

U ovom je trenutku, ako Rusija ne posegne za nekim od oružja masovno uništenje, realnim za očekivati usuglašavanje na liniji reči holandskog premijera. Ne treba zaboraviti da je u malezijskom putničkom vazduhoplovu koji su nad Ukrajinom srušili ruski borci većina putnika bilo iz Holandija. Tako da mu se ne može prigovoriti manjak empatije. U nacrtu zaključaka samita, u koji je uvid imao The Financial Times, u ponedeljak je još pisalo da će se “lideri EU će se dogovoriti da rast cena naglašava potrebu lišavanja ruskog gasa i nafte što je pre moguće”. EU se ekonomski oporavljala od javnozdravstvene krize na što su se nadovezali problemi opskrbnih lanaca i rast cena energetana što je rezultiralo inflacijom. Vođe EU moraju imati na umu da bi brzoplet embargo mogao dovesti blok u opasno stanje stagflacije, pada rasta uz inflaciju, što je možda i opasnije od recesije.

Važna tema cele sedmice bit će traženje saglasnosti članica Unije oko mehanizama obuzdavanja rasta cena energenata. Zemlje juga, Italija na primer, traži da se omogući ograničavanje cene plina, a Španija razdvajanje cene električne energije i cene plina. Francuska takva rešenja smatra prihvatljivim, ali Nemačka, Holandija i Austrija odbacuju bilo kakvu ideju narušavanja tržišnog sistema.

U svetlu energije u drugi je plan pao važan dio susreta evropskih vođa sa Bajdenom, a to je kreiranje zajedničke platforme u odnosu prema Kini. Samit EU i Kine održat će se 1. april.

Bonus video:

(Espreso/Jutarnji list)