I MI I RUSI SMO SLOVENI, PRAVOSLAVCI! Šampion sa ratišta u Kijevu MOLI Putina da prekine invaziju na "BRAĆU"!

Ukrajinski bokser Oleksandr Oleksandrovič Usik je 25. septembra prošle godine napravio veliko iznenađenje i šokirao domaću publiku na stadionu Totenhema u Londonu, potpuno nadjačavši njihovog favorita Entonija Džošuu i otevši mu WBA, IBF, WBO i IBO titule u superteškoj kategoriji.

Saša Usik (34) je prethodno viđen tek kao neugodna prepreka Džošui uoči meča, ali više kao jak test pred duel sa pobednikom spektakularne treće borbe WBC prvaka Tajsona Fjurija i Dionteja Vajldera.

Malo ko je očekivao jednoglasnu pobedu Ukrajinca koji je bio nedodirljiv za Engleza i posle 12 rundi tvrdio da je možda trebalo i da ga nokautira.

"Mačka" (visok 191 cm, raspon ruku 198 cm) je tako ostao neporažen i poboljšao svoj skor na 19-0 (13 nokautom), a nakon što je izostao okršaj sa Fjurijem, početkom 2022. je trebalo da pruži naoštrenom Džošui priliku za revanš.

RAT SVE MENJA

Ipak, sve je odloženo ne zbog uobičajenih neslaganja oko raspodele novca, već više sile. Rata u Ukrajini.

Oleksandr Usik se izbijanjem oružanog sukoba Rusije i Ukrajine našao u posebno nepovoljnom položaju. On je rođen 1987. u Simferopolju, drugom najvećem gradu na poluostrvu Krim, teritorije koju je Ruska federacija anektirala 2014. ali koju Međunarodna zajednica i dalje priznaje kao deo Ukrajine.

Sa suprugom Katerinom ima troje dece i žive u Kijevu. To jest, živeli su. Kada je izbio rat, oni su izbegli, a Oleksandr je ostao i sa kolegom Vasilijem Lomačenkom pristupio ukrajinskoj vojsci. Ta odluka mu je bila vrlo teška, iz više razloga.

ČIJI JE KRIM?

Oleks se služi ruskim jezikom u govoru, a supruga mu ima rusko državljanstvo. Međutim, Usik je ponosni Ukrajinac i rekao je da nikad ne bi promenio svoje državljanstvo u rusko, ni posle aneksije Krima, za koji je tad rekao da ga i dalje smatra ukrajinskom teritorijom.

Dve godine kasnije, 2016, pričao je kako posle borbi može da uđe u Krim, ali da ne voli da priča o politici jer ljudi izvlače njegove reči iz konteksta. Kaže da u Rusiji ima mnogo fanova i da ne voli da deli ove dve nacije "jer su i jedni i drugi Sloveni".

Kad god bi ga novinari ipak pritisnuli da se izjasni povodom domovine, Usik bi im odgovorao:

- Krim pripada Bogu.

MOLBA PUTINU I RUSKOM NARODU

Usik je dan posle izbijanja rata, 25. februara, dok su se iza njega čule pucnjava i eksplozije, snimio video u kom je zamolio Vladimira Putina i ruski narod da okončaju rat i započnu pregovore.

- Ja sam Oleksandr Oleksandrovič Usik. Želim da apelujem na ruski narod. Ako nas smatrate bratskim, pravoslavnim narodom, ne dajte da vaša vojska, vaša deca ulaze u našu zemlju. Ne napadajte nas! Takođe želim da apelujem na predsednika Putina. Možete da zaustavite ovaj rat! Ne postavljajte nam ultimatume i uslove, samo sedite za pregovarački sto. Mortamo da razgovaramo i zaustavimo sve.

- Naša deca, naše majke, naše bake i običan narod se skrivaju po podrumima. Mi smo na svojoj zemlji, radimo što moramo. Štitimo se. Zaustavite ovo. Zaustavite ovaj rat - ponovio je još jednom za kraj Usik.

FUDBAL I PRAVOSLAVLJE

Inače, Saša je do 1SL godine trenirao fudbal kada se preorijentisao na boks jer je bio mnogo jeftiniji za njegovu siromašnu porodicu. Posle niza medalja na Evropskim i Svetskim kupovima i prvenstvima, sve je krunisao zlatom za Ukrajinu na OI 2012. u Londonu.

Usik je veliki pravoslavac postao dok je kao dečak boravio u bolnici, objasnio je u jednom intervjuu:

- Dok sam bio u bolnici, došao je jedan sveštenik. Dao nam je neke slatkiše. Sva deca su se rastrčala ne shvatajući da je ovaj visoki čovek sa crnom bradom i velikim krstom na grudima upravo došao da spasi naše male grešne duše. Ja sam seo pored njega i pitao ga gde je Bog, gde živi, kako da dođem do njega, kako nas čuje i vidi.

- On mi je rekao: Ti si još tako mali, zašto te tako interesuje Bog? Odgovorio sam da treba uskoro da ga vidim. Pitao me je zašto sam se odlučio na to. Rekao sam da sam čuo razgovor svoje majke sa doktorom koji joj je rekao da sam ja vrlo bolestan. Pop je rekao da nije na doktorima da odluče ko će živeti ili umreti već samo na Bogu. I od tog dana ja pribegavam našem Gospodu Isusu Hristu i pratim njegov put. On ne prati mene, ali ja idem za njim. Svakog dana mu se zahvaljujem na svakom divnom danu koji proživim - ispričao je Oleksandr.

Početkom februara se vratio fudbalu i zaigrao u poslednjih 15 minuta meča ukrajinske druge lige, što mu je bio profesionalni debi.

Nije se proslavio, ali se odlično zabavio. Ni slutio nije da će samo tri nedelje kasnije obući uniformu i uzeti pušku...

(Espreso/Nedeljko Đukić)