"SRPSKI DŽEJMS DIN", "ČUDO OD IGRAČA": Suza suzu stizala, trening se završio i ostala je tuga... (VIDEO)

Kada su tek došli sebi od šokantne vesti osmog decembra 2022. godine da je bivši fudbaler i trener Partizana, Miodrag Ješić, nastradao u saobraćajnoj nesreći, navijači crno-belih su uočili jezivu paralelu sa tragedijom koju stariji od njih nikad neće zaboraviti, a mlađi je uče i prenose jedni drugima istom snagom kao i priče o najvećim pobedama, samo sa prozvukom tuge.

Trećeg septembra 1962. na praktično isti način kao "Ješa" ove zime, poginuo je njegov nekadašnji saigrač iz Humsek, od 1980. do 1985. - Dragan Mance, jedan od najboljih golgetera u istoriji Partizana i najvećih ljubimaca "Grobara".

Fudbal je počeo da igra u u Galenici (sadašnjem Zemunu) od najranijih dana, a njegov raskošni talenat je ubrzo bio primećen do strane raznih skauta. Velikom brzinom je prelazio iz seleckije u selekciju, da bi već sa 17 godina postao prvotimac Zemuna, koji je u to vreme bio drugoligaš.

Samo godinu dana kasnije Dragan prelazi u Partizan, gde je raskošni talenat još više došao do izražaja nadahnut velikom ljubavlju prema crno-beloj boji.

Za klub iz Humske je odigrao 279 utakmica i za to vreme je bio strelac čak 174 gola, a uspeo je da sakupi i četiri nastupa za A reprezentaciju Jugoslavije. Najveći uspeh je ostvario u sezoni 1982/83, kada je osvojio titulu i postigao 15 golova, čime je postao najbolji strelac u toj sezoni.

Poslednji gol u dresu Partizana je postigao u prvenstvenom meču protiv Budućnost (2:1) odigranom u Humskoj, 1. septembra, samo dva dana pre svoje smrti.

U utorak, 3. septembra 1985. godine, Mance je, žureći na trening Partizana, poginuo u saobraćajnoj nesreći na auto-putu Beograd - Novi Sad.

Kako ne bi pregazio dečaka koji je pretrčavao auto-put, mladi fudbaler je pri velikoj brzini naglo skrenuo, izgubio kontrolu nad vozilom, udario u ivičnjak a zatim i u betonske konstrukcije. Nije mu bilo spasa. Njegov novi pežo 205 bio je potpuno uništen.

Žurio je da ne zakasni na trening i nikada nije stigao. Imao je samo 22 godine... Taman kad je trebalo da počne da živi, njegov život je ugašen.

Čim je čuo užasnu vest tadašnji trener crno-belih Nenad Bjeković prekinuo je trening i briznuo u plač, a zajedno sa njim i svi fudbaleri "Parnog valjka".

- Momci, maločas je poginuo naš Dragan. Trening je završen - rekao je tog prokletog utorka Bjeković.

- Bilo mi je čudno što se nije pojavio na među prvima na treningu, jer nikada nije kasnio. Ovo mu je verovatno i prvo kašnjenje, ali kobno - izjavio je nakon vesti o pogibiji svog fudbalera Bjeković.

Njegov tadašnji saigrač Goran Bogdanović govorio je kasnije o tom kobnom 3. septembru u razgovoru za Mondo:

- Kada je krenulo prvenstvo, došli smo na trening, sedeli smo i čekali da izađu treneri. Jedino Dragan nije došao i svi smo očekivali da dođe, pa da krene trening. Daj Bože da je stigao, pa da ga kazne koliko god.

- Dolazi Milutin Šoškić, suza suzu stiže. Samo nam je rekao: "Momci, trening je završen". Onda je Vermezović, pošto je on bio najbolji drugar sa njim, onako u kopačkama i šortsu otrčao direktno na to mesto gde je on poginuo. Posle toga smo svi bili tamo, to je bilo užasno - prisetio se Bogdanović.

Šta bi bilo da se septembra 1985. Pežo 205 kojim je upravljao Dragan nije slupao na deonici puta Beograd - Novi Sad koji prolazi kroz Zemun, nikada nećemo saznati.

- To je što se desilo je užas, zaista. Što je najgore, Dragan Mance je potpisao novi ugovor, mi smo bili na pripremama na Tari. On je zaista bio čudo od igrača. Leva noga, desna noga, skok, glavom, dribling, jak... Te godine se spremio kao životinja. Da mu se nije desila nesreća te godine bi bio možda jedan od najboljih strelaca u Evropi, verovatno bi osvojio i zlatnu kopačku - procenio je Bogdanović.

Koliko je Dragan bio popularan najbolje je opisao Milutin Šoškić 2011. godine:

- Mance je svojom popularnošću daleko prevazilazio granice ove zemlje. On je bio srpski fudbalski Džejms Din. Plenio je karakterom i igrom.

U prvoj utakmici nakon pogibije navijači su tražili samo jedno - gol za Mancea! U poslednjim minutima meča protiv Prištine, Ljubomir Radanović postiže gol za pobedu i proslavlja ga onako kako bi to Dragan uradio - na kolenima sa podignutim rukama. Suze na terenu, suze na tribinama...toliko je veliki bio Mance!

Njegova smrt šokirala je Jugoslaviju, plakala je za Draganom cela SFRJ. Navijači Partizana bili su neutešni. Bio je i ostao idol navijača. Preranom smrću preselio se u legendu, koju niko nije dostigao. Njegova smrt učinila ga je besmrtnim.

Sahranjen je dva dana kasnije na Novom groblju u Beogradu, a na poslednji oproštaj došlo je čak 30.000 ljudi.

(Espreso)