Dinja, Foto: Profimedia

zdravlje na usta ulazi

OVO JE RAZLOG ZBOG KOGA BI TREBALO DA JEDETE DINJU SVAKO JUTRO NA PRAZAN STOMAK: Telo će vam ZAHVALJIVATI

Već stari Egipćani su dinju smatrali poslasticom. Stari Rimljani, a svakako i Grci,sladili su se dinjama baš kao i mi danas

Objavljeno: 06.07.2023. 09:50h

Dinja je jednogodišnja zeljasta biljka, koja se ubraja u porodicu Cucurbitaceae i samim tim se smatra povrćem. Naziva se jos dina, melon, pekun,pipin i pepun. Međutim mnogi dinju smatraju voćem, piše Cajeviza.com.

Dinja vodi poreklo iz Azije i Afrike. Vrlo verovatno da je još pre više hiljada godina preneta i u druge krajeve sveta. Već stari Egipćani su dinju smatrali poslasticom. Stari Rimljani, a svakako i Grci,sladili su se dinjama baš kao i mi danas. Prva zemlja u kojoj je dinja počela intezivno da se gaji je bila Francunska, pre tri stotine godina.

Iako se ne smatra voćem, koristi se u pripremi voćne salate, u egzotičnim kuhinjama se priprema salsa, umak od kockica dinje. Taj umak se poslužuje uz ribu i piletinu s roštilja. U Indiji se uz piletinu poslužuje ljuti kari od dinje. Kuglice od dinje često se dodaju pićima.

foto: Profimedia

Nutritivna vrednost dinje

Jedna porcija dinje od 150 grama sadrži: 53 kalorije, 0,3 g masti, 13 g ugljenih hidrata, 1,4 g vlakana, 30% dnevne količine vitamina A, 78% dnevne količine vitamina C.

Kod nekih kalifornijskih sorti izmerene su i 100-postotne dnevne potreba vitamina A i C. Ova slasna voćka obiluje antioksidansima, kolinom, zeaksantinom i beta karotenom. S obzirom na to da 90-95% njenog sastava čini voda, idealno je voće za hidrataciju tokom vrućih letnjih dana.

Semenke, koje su takođe jestive, sadrže proteine, vlakna i omega-3 masne kiseline u obliku alfa-linolenske kiseline.

NEPROCENJIVI SAVETI GASTROENTEROLOGA: LETO, ISHRANA:

(Espreso/ Naj žena)