EVO DA LI PSI STVARNO PREDOSEĆAJU ZEMLJOTRES: Par sati pred potres RADE OVO, stručnjaci objasnili
Pas, Foto: PrintScreen/ YouTube/ KMBC 9

ČUDO

EVO DA LI PSI STVARNO PREDOSEĆAJU ZEMLJOTRES: Par sati pred potres RADE OVO, stručnjaci objasnili

Krave, ovce i psi povećali su svoju aktivnost prije potresa, djelimično reagujući jedni na druge

Objavljeno:

Uprkos niskim temperaturama, desetine zmija izmilile su iz svojih jazbina gde su bile u hibernaciji u nedeljama pre nego što je zemljotres magnitude 7,3 pogodio kineski grad Haičeng 4. februara 1975. Ponašanje gmizavaca, zajedno s drugim incidentima, pomoglo je da se vlasti ubedi da evakuišu grad nekoliko sati pre snažnog potresa, piše Scientificamerican.com

Vekovima su ljudi opisivali neobično ponašanje životinja neposredno pre seizmičkih događaja: psi koji neprestano laju, krave koje zaustavljaju mleko, žabe krastače koje skaču iz jezera. Nekoliko istraživača pokušalo je da potkrepi ova dešavanja naučnim činjenicama. U studiji iz 2013. godine, nemački naučnici snimili su crvene mrave koji su se gnezdili duž linije rascepa i otkrili da su promenili svoju uobičajenu rutinu pre zemljotresa, postajući aktivniji noću, a manje aktivni danju. Ali većina takvih pokušaja uveliko se oslanjala na anegdotske dokaze i pojedinačna opažanja, prema izveštaju Biltena Seizmološkog društva Amerike iz 2018. koji je analizirao 180 prethodnih studija.

Istraživači s Instituta Max Planck za ponašanje životinja i Univerziteta u Konstanzu, oba u Nemačkoj, zajedno s multinacionalnim timom kolega, kažu da su uspeli da precizno izmere povećanu aktivnost u grupi domaćih životinja pre seizmičke aktivnosti. Iako konačna veza još uvek nije dokazana, naučnici kažu da su njihova otkrića značajan korak napred u potrazi za njom. „Postoje stare priče od Aristotela i Aleksandra von Humbolta, koji su videli ovo ponašanje“, kaže koautor studije Martin Vikelski, direktor Instituta Max Planck za ponašanje životinja. “Ali tek sada možemo kontinuirano biološki da beležimo aktivnosti i nervozu životinja. Tehničke mogućnosti su konačno tu.”

Istraživači su koristili vrlo osetljive instrumente koji beleže ubrzane pokrete – do 48 svake sekunde – u bilo kojem smeru. Tokom perioda od ukupno četiri meseca u 2016. i 2017., pričvrstili su te biologere i GPS senzore na šest krava, pet ovaca i dva psa koji žive na farmi u području severne Italije podložnom potresima. Ukupno se više od 18.000 potresa dogodilo tokom razdoblja istraživanja, s više seizmičke aktivnosti tokom prvog — kada su potres magnitude 6,6 i njegovi naknadni potresi pogodili regiju. Rad tima objavljen je u julu u časopisu Ethology.

Statistička analiza rada uzela je u obzir normalna dnevna kretanja i interakcije životinja. Pokazalo je da se njihova aktivnost znatno povećala pre zemljotresa magnitude 3,8 ili jačih kad su bili zajedno smešteni u štali – ali ne i kad su bili na pašnjaku. Vikelski kaže da bi se ta razlika mogla povezati s povećanim stresom koje neke životinje osećaju u zatvorenim prostorima. Istraživači tvrde da je analiza povećanih kretanja u celini pokazala jasan signal anticipativnog ponašanja satima pre potresa. „To je neka vrsta sistemskog međusobnog uticaja“, kaže Vikelski. “U početku, krave se ukoče u mestu – sve dok psi ne polude. A onda krave zapravo još više polude. I onda to pojačava ponašanje ovaca, i tako dalje.”

Vikelski kaže da je ovo opažanje u skladu s teorijom kolektivnog ponašanja. Tu ideju delimično je uveo njegov kolega iz Maxa Plancka Ijan Kuzin, čija je laboratorija otkrila da je pronašla dokaze da sisari, ptice, bube i ribe dele informacije koje zajedno poboljšavaju veštine preživljavanja, poput navigacije i izbegavanja predatora. Ova „inteligencija roja“ može se dogoditi unutar ili između vrsta, kaže Vikelski. Na primer, “sproveli smo studiju o morskim iguanama s Galapagosa i znamo da one zapravo slušaju upozorenja ptica rugalica o jastrebovima s Galapagosa”, dodaje. “Ovakvi sistemi postoje svuda. Samo još nismo u potpunosti upoznati s njima.”

Istraživači kažu da se čini da životinje s farme predviđaju zemljotrese bilo gde od jedan do 20 sati unapred, reagujući ranije kada su bile bliže izvoru, a kasnije kada su bile dalje. Ovo je otkriće, tvrde autori, u skladu s hipotezom da životinje nekako osećaju signal koji se širi prema spolja. Smatra se da u danima pre potresa, pomeranje tektonskih ploča stiska stene duž linije rascepa. Ovo delovanje uzrokuje da stene otpuštaju minerale koji izbacuju jone u vazduh, prema studiji iz 2010. godine. “ Životinje tada reaguju na ovu novu senzaciju”, sugerisali su autori rada iz 2013. godine.

Vendi Bohon, geološkinja u Incorporated Research Institutions for Seismology u Vašingtonu, DC, koja nije bila uključena u novu studiju, skeptična je prema ideji jonizacije vazduha. Brojni geolozi neuspešno su pokušavali da pronađu takav prethodni signal nadolazećih potresa, napominje ona. Bohon se slaže da su Vikelski i njegovi koautori učinili neke „cool stvari“ kako bi istražili mogućnost da životinje predviđaju zemljotrese. Ali ona se pita da li je bilo slučajeva u kojima su stvorenja pokazala neobičnu aktivnost, a nije bilo potresa ili nisu reagovala pre nego što se dogodio. „Moja mačka bi mogla da se ponaša ludo pre potresa“, kaže ona. „Ali moja mačka se takođe ponaša kao luda ako neko koristi otvarač za konzerve.“ Kako bi se životinje koristile kao prognostičari, bilo bi nužno utvrditi da su pokazivale neobično ponašanje samo kao reakciju na nadolazeće seizmičke događaje, kaže Bohon. “Inače,” dodaje ona, “to postaje problem ‘dečaka koji je vikao vuk’.

Heiko Vojt, geolog u GFZ nemačkom istraživačkom centru za geonauke i koautor studije iz 2018., pohvalio je autore nove studije jer su izmerili više od jednog slučaja abnormalnog ponašanja. Ali kaže da je rok ipak bio prekratak. Vojt takođe ističe da se mnoge studije koje tvrde da pokazuju prethodne signale zemljotresa često oslanjaju na premalo prikupljenih podataka tokom vremena, zbog čega je nemoguće utvrditi da li je izmereni signal povezan s zemljotresom ili je jednostavno bio slučajnost.

Vikelski i njegove kolege kažu da njihova studija nije mogla da razlikuje sve potencijalne podražaje na koje bi životinje mogle da reaguju. Ali oni i dalje tvrde da je to dobar prvi korak prema kontrolisanijim studijama u budućnosti. Istraživači postavljaju novi projekt u Italiji, kao i jedan u Čileu i drugi na ruskom poluostrvu Kamčatka. Nadaju se da će testirati mnogo više vrsta kako bi videli pokazuju li te životinje osetljivost na zemljotres. „Mi to zovemo lov na biološko blago“, kaže Vikelski.

Postoje mnoge teorije i istraživanja koja tvrde da abnormalno ponašanje životinja može pomoći ljudima u predviđanju jakih potresa.

Dugogodišnji mit da životinje mogu predvideti potrese tek treba da se potkrepi naučnim rezonovanjem. Ali ovo je dugo zaokupljalo maštu mnogih jer lokalni izveštaji i svedočenja očevidaca sugerišu da se životinje ponašaju čudno nekoliko sati ili dana pri potresa.

Još iz antičke Grčke, 373. godine pre Hrista, govorilo se da su pacovi, lasice, zmije i stonoge migrirali iz svojih domova danima pre nego što je snažan potres pogodio celu regiju.

Slične anegdote pojavile su se u poslednje vrijeme. Neki kažu da čak i ribe i ptice pokazuju neobično ponašanje pre seizmičke aktivnosti.

Ove su priče podstakle zanimanje istraživača koji koriste najnoviju tehnologiju kako bi pratili razne životinje za koje se kaže da unapred predviđaju zemljotrese, piše časopis Trtworld.com

Američki geolog Džozef L. Kiršvin objasnio je ovaj fenomen u naučnom časopisu 2000. godine, rekavši da mnoge životinje mogu da osete P talas nekoliko sekundi pre nego S talas udari. P talasi mogu putovati kroz tečnosti, čvrste materije i gasove, dok S talasi putuju samo kroz čvrste materije. Mali broj ljudi može da oseti manji P talas koji najbrže putuje od izvora potresa i stiže pre većeg S talasa.

Kiršvinova studija postavlja ključno pitanje: da li je moguće da životinje razviju genetsku sklonost predviđanju zemljotresa i zadrže ovo oprezno ponašanje uprkos različitim stepenima seizmičkih aktivnosti? Prirodni instinkt svih životinja je ili da se obrane od predatora ili da pobegnu od nadolazećih opasnosti koje ne mogu sprečiti.

Postojeći genetski sklop omogućuje širokom spektru kičmenjaka da označe ponašanje „ranog upozorenja“ za druge vrste događaja i moguće je da su neke životinje oponašale to ponašanje i transformisale ga u odgovor na seizmičke aktivnost – beg.

Međutim, naučna zajednica tek treba da postigne konsenzus oko životinja koje predviđaju zemljotrese.

(Espreso/Krstarica)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.