RADENKO JE POLOMIO RUKU I UMRO! 3 godine kasnije otac je očajan jer NIKO ZA TO NIJE ODGOVARAO!

Milanu je sin Radenko (8) preminuo 8. oktobra 2016. godine od gasne gangrene koju je zadobio usled lečenja preloma podlaktice.

- Moja agonija traje već tri godine, a kako suđenje odmiče, za smrt mog sina Radenka niko neće da odgovara - kaže dečakov otac, Milan Nikodinović iz Kozjaka kod Loznice.

Posle smrti dečaka podignuta je optužnica za teško delo protiv zdravlja ljudi protiv lozničkog ortopeda Dobrivoja Bojanića i lekara Instituta za majku i dete u Beogradu Žarka Đuraškovića i Blagoja Grujića.

- Taman smo očekivali da će sudija posle završnih reči doneti presudu, ali je 16. septembra došlo do obrta i iznenadnog menjanja iskaza veštaka. Očajan sam zbog ovakvog ishoda suđenja i strahujem da će se svi odgovorni izvući. Nemam više ni snage ni volje da pričam. Ovo je bruka i sramota i zaista sam potresen, ljut, besan, tužan - rekao je slomljen Milan.

On je dodao i da je svestan da njegovog sina neće ništa vratiti, ali je "ljudski, a pre svega i zakonski, da neko snosi posledice za svoje greške".

- Očekivao sam da će pravda konačno da pobedi i da ćemo do početka oktobra, posle tačno tri godine od Radenkove smrti, konačno čuti presudu i da će svi optuženi odgovarati. Veštaci su na poslednjem ročištu posle toliko godina bez stida i blama promenili svoje iskaze i očigledno stali na stranu lozničkog lekara. Čak sumnjam da su se i dogovarali sa njim oko izjava, jer su identične - kaže Nikodinović.

- Sve vreme su tvrdili da je moj sin nestručno lečen, da je u pitanju gasna gangrena i da su bile loše procene lekara kako lečiti dečaka. A sada pak tvrde da je rana bila mnogo duboka, pa dr Bojanić nije mogao da vidi infekciju. Sada prebacuju lopticu i na nas, da smo možda nekom prljavom ili nesterilisanom tkaninom prekrili ranu. To je apsurdna laž i bezobrazluk - izjavio je Nikodinović i rekao da misli "da se kupuje vreme, te da svi igraju jedni za druge kako bi se kazne odgovornih ublažile.

Naveo je i da se plaši da se optuženi i nadležni dogovaraju oko iskaza i da će možda sve ovo pasti u vodu, a svi oni šetati slobodno i lečiti drugu decu".

- Već na pola suđenja videli smo da se nešto dešava. Menjale su se sudije, non-stop tražila dodatna veštačenja, tražili novi svedoci... Ali ja i dalje ostajem pri svom mišljenju da se mom sinu pružila adekvatna pomoć i rana na ruci sanirala, da su mu čak i amputirali ruku, on bi danas možda bio sa nama, a mi se ne bismo borili sa ovakvom nepravdom - očajan je dečakov otac.

(Espreso.co.rs/Informer.rs)