SRBIJU OČEKUJU REFORME OD 2022. DO 2024. GODINE: Državni sekretar pred sastanak oko koordinacije politika sa EU!

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković izjavio je danas, na uvodnom sastanku kojim je počeo osmi ciklus koordinacije ekonomskih politika sa EU evropski semestar "lajt", da Srbiju očekuje izbor strukturnih reformi i mera za period od 2022. do 2024. godine.

Taj izbor će prikazati pravce delovanja, prioritete i napore Vlade Srbije za unapređenje privrednog okruženja i kvaliteta života građana, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

Sastanak, kojim počinje osmi ciklus koordinacije ekonomskih politika sa EU, posvećen je početku izrade novog dokumenta Programa ekonomskih reformi (ERP) za trogodišnji period, na osnovu smernica Evropske komisije i strateških dokumenata i politika Vlade Srbije.

"U ovom ciklusu očekujemo inoviranje većeg broja oblasti kroz nove strukturne reforme imajući u vidu da je vlada već započela brojne inicijative, posebno u oblasti digitalizacije, energetike i životne sredine", rekao je on.

Stanivuković je objasnio da je dokument ključan ne samo za Pregovaračko poglavlje 17 - Ekonomska i monetarna politika, u kontekstu ispunjenja ekonomskih kriterijuma za članstvo u EU, već i za druga poglavla, imajući u vidu da prioritetne strukturne reforme i mere tematski obuhvataju sve oblasti ekonomske politike i dobre uprave.

"Time se potvrđuje i važnost ERP-a kao strateške osnove za programiranje pomoći EU, na čemu u ovom ciklusu posebno insistira i Evropska komisija", istakao je Stanivuković.

Dodao je da je neophodno da ERP, kao i do sada, bude usaglašen sa Fiskalnom strategijom i Zakonom o budžetu Republike Srbije, imajući u vidu da je ključno obezbediti odgovarajuće finansiranje strukturnih reformi.

Stanivuković je naglasio da u kreiranju reformi i mera treba identifikovati prepreke privrednom rastu koje mogu biti naglašenije zbog pandemije i da treba obratiti pažnju na unapređenje konkurentnosti i tržišta rada, kroz dalje pobolšanje regulatornog okruženja, unapređenja energetskog sektora, zelenu i digitalnu tranziciju.

"Takođe, sistem zdravstvene zaštite predstavlja ključnu oblast, s obzirom na uticaj koji zdravlje i otpornost zdravstvenih sistema mogu imati na privredu, kao i da će se nastaviti napori na razvoju dobre uprave, procesa digitalizacije, modernizaciji Poreske uprave, daljem unapređenju poslovnog ambijenta i suzbijanju sive ekonomije, kao i podršci zelenom, energetski efikasnom i inkluzivnom rastu", rekao je on.

Objasnio je da je iskustvo i uključenost svih aktera, od kreatora ekonomskih politika do krajnjih korisnika reformskih mera, od velike važnosti prilikom definisanja prioritetnih reformi.

"Imajući u vidu da evropski semestar 'lajt' koordinacije ekonomskih politika neprekidno traje, tako se i proces konsultacija ne prekida, te da su sve razmenjene informacije iz prethodnog ciklusa relevantne za početak novog", rekao je Stanivuković.

On se osvrnuo na ekonomske pokazatelje koji pružaju povoljan ambijent za sprovođenje strukturnih reformi.

"Intenzivan oporavak ekonomske aktivnosti u drugoj polovini prošle godine omogućio je da pad BDP-a u 2020. bude svega jedan odsto, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi, a da je krajem iste godine, neto priliv stranih direktnih investicija dostigao nivo od oko tri milijarde evra, javni dug je bio 58,2 odsto, dok je stopa nezaposlenosti bila na nivou pre pandemije", rekao je on.

Napomenuo je da je ove godine rast BDP-a u prvom kvartalu iznosio 1,7 odsto, dok se u drugom kvartalu očekuje rast između 12 i 15 procenata.

"Za 2021. godinu se predviđa realni rast BDP-a od šest odsto sa daljim povećanjem kapitalne potrošnje države na 7,2 odsto BDP-a, a za ovu godinu možemo očekivati rast i od sedam odsto BDP-a i ponovo jedan od najboljih rezultata u Evropi", rekao je on.

Stanivuković je istakao da je, isto tako, u prvoj polovini godine Srbija privukla 1,72 milijarde evra stranih direktnih investicija, što je 19 odsto više nego prošle godine, a da će javni dug do kraja godine ostati ispod 60 odsto BDP-a, što je po kriterijumima Mastrihta.

Predstavnici EKOFIN-a pozvali su, podšeća on, na sastanku Ekonomskog i finansijskog dijaloga EU sa Zapadnim Balkanom i Turskom, održanom 12. jula, na efikasnu i kontinuiranu primenu paketa ekonomske podrške, korišćenje Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan i saglasili su se oko novih preporuka za Srbiju i ostale učesnike.

Kada je reč o Programu ekonomskih reformi za period 2021-2023, državni sekretar je istakao da su evropski partneri pohvalili ekonomske politike koje su dale dobre rezultate u Srbiji i efikasan odgovor na izazove, ali i dostavljanje dokumenta u roku, dobar proces koordinacije i javne rasprave.

Srbija izrađuje program ekonomskih reformi na godišnjem nivou za naredni srednjoročni period, kako bi obezbedila održiv i inkluzivan ekonomski rast, piše u saopštenju.

Sastanku su prisustvovali članovi Radne grupe za izradu i praćenje realizacije Programa ekonomskih reformi, koji učestvuju u izradi ovog dokumenta, predstavnici Delegacije EU u Srbiji, kao i Narodne skupštine, civilnog društva, stručne javnosti, poslovne zajednice i socijalnih partnera.

(Espreso/Tanjug)