AGENTI ZA NEKRETNINE U PROBLEMU! Propis o fleksibilnom radnom vremenu mogao bi da reši problem ZARADA!

Posredovanje u prometu i zakupu nepokretnosti spada u poslove koji se svuda u svetu obavljaju na specifičan način, koji podrazumeva drugačiji odnos između poslodavca i radnika od onog koji postoji u proizvodnim i u većini uslužnih delatnosti.

U ovoj oblasti radnik dobija određeni deo posredničke naknade koju naplati agencija od nalogodavca. Radnik, agent, je plaćen isključivo po učinku, a ne po radnom satu, piše predsednik Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti Privredne komore Srbije, Damir Bobić.

Uzrok ovakvog sistema plaćanja naknade za rad je u tome što ljudi koji žele da se bave poslom posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti nisu motivisani da rade ako ne dobiju svoj deo od prihoda koji ostvari agencija odnosno deo posredničke naknade za svaki pojedinačni posao koji je agent obavio za agenciju, a sa druge strane priroda posla je takva da se isti posao nekada obavi za jako kratko vreme, a nekada traje jako dugo iz čega proizilazi da ovaj posao nije moguće normirati u radnim satima.

Agent nema fiksno radno vreme koje mora da provede na poslu, nego se angažuje u skladu sa potrebama pojedinačnog posla u kojem obavlja poslove posredovanja i biva plaćen samo ako je posao uspešno obavio, zbog toga što i njegov poslodavac, agencija, ostvaruje prihod (posredničku naknadu) samo u slučaju uspešno obavljenog posla.

Ugovor o zastupanju

Nakon izmena Zakona o radu izvršenih 2014. godine i brisanja tadašnjeg člana 200. ovog zakona (ugovor o zastupanju), jedini način za radno angažovanje agenata kod posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti je na osnovu ugovora o radu. Ovakvo stanje stvara velike probleme privrednim subjektima koji posluju u ovoj oblast zbog toga što sa zaposlenima zaključuju ugovor u formi koja ne dogovara prirodi posla koji obavljaju.

Ovo dovodi do toga da kada agencija treba da isplati proviziju agentu, koja je procentualni udeo od posredničke naknade koju je agencija naplatila od nalogodavca, agencija kao poslodavac mora da plati poreze i doprinose u jako visokom iznosu, po stopi poreza i doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje na zaradu.

Kada isplati agentu njegov deo i plati poreze i doprinose državi, agenciji ne ostaje skoro ništa. Posledica ovakvog stanja je visok stepen sive ekonomije u oblasti posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti.

Novi propis

Ovaj problem može da se reši donošenjem Zakona o fleksibilnim oblicima radnog angažovanja (o čemu se govori u poslednjih nekoliko meseci), ili unošenjem norme kojom će se propisati oblik ugovora na osnovu kojeg će biti radno angažovani agenti kod posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti u Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti.

Na ovaj način bi se propisala forma ugovora za radno angažovanje agenata, koja bi se primenjivala isključivo u oblasti posredovanja, čime bi bila sprečena zloupotreba ove norme u drugim oblastima, kao što se to dešavalo ranije kada je ugovor o zastupanju bio propisan članom 200. Zakona o radu.

Inicijativa

U većini razvijenih država postoji pravna regulativa koja omogućava radno angažovanje radnika koje je u skladu sa prirodom posla koji obavljaju, tako da oni koji posao obavljaju sa fiksnim radnim vremenom zaključuju ugovor o radu, a oni koji su plaćeni po učinku zaključuju drugu vrstu ugovora, koja omogućava takav način radnog angažovanja.

Na najvećem tržištu nekretnina na svetu, u SAD, najveći broj agenata koji su radno angažovani u agencijama su angažovani na osnovu propisa kojim je uređeno fleksibilno radno angažovanje.

Nakon postizanja dogovora između predstavnika Vlade Republike Srbije i frilensera u IT oblasti o utvrđivanju načina oporezivanja njihovih prihoda, stvorena je pretpostavka za rešavanje sličnih problema u drugim oblastima. Grupacija posrednika u prometu nepokretnosti Privredne komore Srbije će u toku ove godine Vladi Republike Srbije uputiti inicijativu za donošenje propisa kojim bi se omogućilo fleksibilno radno angažovanje agenata u oblasti posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti.

Grupacija posrednika u prometu nepokretnosti Privredne komore Srbije je osnovana 2011. godine i okuplja 196 privrednih subjekata koji zapošljavaju preko 1.000 agenata (više do 50% ukupno zaposlene radne snage u ovoj oblasti). Grupacija je bila ključni stejkholder Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u postupku uređenja oblasti posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti posebnim propisom, donošenja podzakonskih akata i uvođenja samoregulative. Grupacija je 2012. godine donela Kodeks poslovne etike posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti kao akt samoregulative. Nakon izmene Statuta PKS 2016. godine, Skupština Privredne komore Srbije je je ovaj Kodeks usvojila 2019. godine (objavljen u "Sl. glasnik RS", br. 47/2019).

(Espreso/Blic)