Zoran otišao u Italiju po farmerke, a vratio se sa sjajnom biznis idejom: Dugi su redovi ispred njegove radionice

Zoran Ignjatović iz Smedereva polovinom prošlog veka otisnuo se put Italije. Namera mu je bila da je obiđe i da kupi farmerke.

Ipak iz te evropske zemlje vratio se bez farmerki, ali sa sjajnom biznis idejom. U kesi nije bilo pantalona, već – pakovanje feroda. Upravo od toga je ovaj Sederevac napravio i zanat, i posao, i život.

Zaradio je za sebe, ali i otvorio vrata mnogima.

- Tih 60-ih godina prošlog veka našao sam se u Trstu, ne planirajući ništa osim da kupim garderobu. Međutim, video sam u izlogu ferode i dobio sjajnu ideju, jer niko tada kod nas nije radio. Kupio sam malo pakovanje, nešto za probu. I sve sam ugradio u roku od mesec dana. Onda sam se vratio ali sa torbom punom feroda, 40–50 pari. Sve sam prodao odmah, kaže za RINU Zoran.

To je bio samo početak njegovog sjajnog biznisa. Ubrzo je, umesto u gepeku, robu u Srbiju iz Italije dovozio u šleperima. Prešao je i na teretni program, posebno važan za traktore, koji su zimi masovno remontovani u zadrugama širom Srbije.

- Angažovao sam i dodatne radnike da postignemo obim. Imali smo toliko posla da je radionica bila puna i danju. Još imam jednu iz tog vremena, vidi se kako su nitne prekivane. Nova lamela za Ferguson 558 tada je koštala 1.200 maraka, a mi smo je remontovali za 600. Zadrugari su stajali u redu, priseća se Smederevac.

Radionica Ignjatovića postala je poznata ne samo u Smederevu, već i daleko van regiona. Ferode i lamele koje je pravio prodavale su se i van zemlje. I danas ljudi dolaze u radionicu, menjaju kočnice, popravljaju traktore.

– Sve smo to postigli uz trud, znanje i osećaj da u svakom problemu leži neka nova prilika, poručuje Zoran.

Ipak dok ubira plodove svog rada, ovaj sada uspešni privrednik priseća se i jako teškog detinjstva, mukotrpnog rada i skromnosti koja je bojila svaki njegov dan.

– Bio sam sluga u Krnjevu do svoje tridesete. Deda je govorio da ću biti gazda. Nije mi bilo jasno tada. Znam da me jednom poslao u školu s dva parčeta hleba i šećerom. Ostala deca nosila batake, pržene jaje… a meni ispao i taj šećer. Plakao sam, priča kroz osmeh.

Nakon teških godina i selidbi iz Smedereva u Godomin, pa nazad, porodica Ignjatović konačno podiže kuću. Deda, veliki hrišćanin, prvi posleratni donator crkve u Krnjevu, bio je stub porodice, a njegova upornost očigledno se prenela i na unuka.

– Nećete verovati svake godine na Srpsku novu godinu poklanjam zlatnik prvorođenom detetu u Smederevu – kaže Zoran, danas jedan od najpoznatijih lokalnih preduzetnika.

Bonus video:

(Espreso/RINA/Prenela: N.J)