verovanje
Zašto vernici poste baš sredom i petkom? U pitanju su 2 strašna greha koja su tada počinjena!
Post petkom je obeležavanje sećanja na dan kada je Isus Hrist razapet na krstu
Pored velikih postova tokom godine, pravoslavni hrišćani svake nedelje poste sredom i petkom, izuzev u trapavim sedmicama, kad je Crkva propisala razrešenje posta. Uzdržavanje od mrsne hrane sredom i petkom, paralelno sa umnoženim molitvama, nastalo je iz duboko ukorenjenih religioznih razloga koji se oslanjaju na dva biblijska događaja kada su ljudi počinili dva velika greha.
Post sredom i petkom igra važnu ulogu u hrišćanskom duhovnom životu. Neki vernici biraju hranu spremljenu na vodu ili na ulju, a neki ne jedu ništa od utorka uveče do četvrtka ujutro, smatrajući da na taj način prinose veću žrtvu. Post sredom i petkom ustanovljen je u znak sećanja na dva važna događaja iz života Isusa Hrista, kada je čovek počinio dva velika greha prema sinu Božjem.
Zašto postimo sredom?
Post u sredini radne sedmice prvenstveno se vezuje za sećanje na dan kada je Juda Iskariotski izdao Isusa Hrista za 30 srebrnjaka (Jevanđelje po Mateju 26:14-16). Ovaj dan predstavlja početak patnje i stradanja koja će Isus Hrist pretrpeti.
Takođe, post sredom ima još jedan aspekt. Naime, on pruža vernicima priliku da razmišljaju o izdaji i grehu, pozivajući ih na pokajanje, molitvu i unutrašnje očišćenje. Smirenje koje dolazi zajedno sa postom pomaže vernicima da se fokusiraju na obnovu duhovnog života i da jačaju svoju veru.
Zašto postimo petkom?
Post petkom je obeležavanje sećanja na dan kada je Isus Hrist razapet na krstu i kada je umro za grehe čovečanstva (Jevanđelje po Jovanu 19:17-30). Najveći događaj u hrišćanskoj veri predstavlja žrtvu koju je sin Božji podneo za spasenje sveta.
Takođe, post petkom je vreme za ozbiljno razmišljanje o Hristovom stradanju i patnji. Sveštenici vernike tokom bogosluženja pozivaju na pokajanje i saosećanje, kao i na umnožavanje molitvi i intenzivnije razmišljajnje o Hristovoj ljubavi i milosti.
Post sredom i petkom pomaže vernicima u duhovnom očišćenju i jačanju vere. Apstinencija od određene hrane simbolizuje odricanje od svetovnih zadovoljstava i fokusiranje na duhovne vrednosti. Redovni postovi predstavljaju važan deo hrišćanskog disciplinovanja tela i duha; vernici kroz post razvijaju svoju volju i samokontrolu i ujedno učvršćuju duhovnu praksu.
Takođe, post sredom i petkom omogućava vernicima da tajno iskuse delić Hristovih patnji i iskušenja, čime se simbolički ujedinjuju sa njegovom smernošću i snagom. Post u danima kad je čovek počinio veliki greh prema Isusu Hristu obavezan je po crkvenim kanonima.
Sreda i petak kao dani kad pravoslavci umnožavaju molitve i jedu posnu hranu ima značajnu ulogu u duhovnom životu. Apstinencija od hrane sredom i petkom simbolizuje odricanje od svetovnih zadovoljstava i fokusiranje na duhovne vrednosti, čime se pravoslavni hrišćani upućuju na put ljubavi, pokajanja i duhovne obnove. I tako skoro 2.000 godina.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso/Žena Blic/Snežana Moldovan/Preneo D.M.)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
