KAKO DA SE PENZIONIŠETE, A DA NASTAVITE DA RADITE? Ovo su DETALJNA PRAVILA za sve vrste PENZIJA I PENZIONERA!

Tema svih razgovora o sticanju prava na penziju su potrebni uslovi.

Naravno, najviše se govori o potrebnim godinama života i trajanju staža osiguranja, kao osnovnim uslovima za penzionisanje.

Kod invalidske penzije fokus je na postojanju potpunog gubitka radne sposobnosti, umesto navršenih godina života.

Oni koji se nađu u situaciji da razmatraju korišćenje porodične penzije, razmišljaju o uslovima u pogledu navršenih godina života, trajanja bračne zajednice i slično.

Kod invalidske i porodične penzije obično svi podrazumevaju i prestanak rada kao uslov, dok oni koji planiraju starosnu penziju neretko žele taj prestanak da izbegnu. Zakon uređuje različite osnove osiguranja, različite delatnosti, različite vrste penzija, pa je i normalno da postoje brojne specifičnosti koje mogu da utiču na obaveze budućih penzionera u pogledu prestanka obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i na mogućnost ponovnog radnog angažovanja.

Starosni i prevremeni starosni penzioneri

Po pravilu, svi osiguranici pored ispunjenja uslova moraju da prekinu svoje zaposlenje, odnosno samostalnu delatnost, da bi ostvarili pravo na starosnu ili prevremenu starosnu penziju. Ipak, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđa nekoliko izuzetaka za pojedine kategorije osiguranika kojima je sticanje prava na penziju jednostavnije i mogu da ga ostvare i bez prethodnog prestanka osiguranja. Ovakav kriterijum određen je za preduzetnike, a pravo na starosnu ili prevremenu starosnu penziju bez prestanka osiguranja mogu da ostvare i izabrana, imenovana ili postavljena lica, kao i lica koja su hranitelji. Može se primetiti da je zakonodavac pri donošenju ovakve odredbe imao u vidu specifičnosti pojedinih zanimanja i činjenicu da bi obaveza da se obavljanje delatnosti u potpunosti prekine dovela u pitanje sam posao koji se obavlja, a u nekim slučajevima i korisnike (posebno u slučaju hranitelja).

Osiguranici koji su zaposleni u sopstvenom preduzeću mogu pravo na penziju da ostvare tako što će prekinuti radni odnos, uz zadržavanje osnivačkog uloga i prava po tom osnovu u preduzeću. Po ostvarivanju prava na penziju, svi korisnici starosne ili prevremene starosne penzije mogu da rade, s tim što oni osiguranici koji ne pripadaju izuzetim kategorijama moraju da ostave makar jedan kalendarski dan u kome neće biti u osiguranju kako ne bi doveli u pitanje utvrđeno pravo, objašnjava Glas osiguranika.

Na primer, zaposleni kome je osiguranje prestalo 5. marta ne može ponovo da počne da radi već 6. marta, kog dana će ostvariti pravo na penziju. Ovaj osiguranik može ponovo da se zaposli najranije od 7. marta. Na ovaj način ostvareno pravo neće biti ugroženo kasnijim osiguranjem. Takođe, ovo je i prvi uslov za uspešno ponovno određivanje penzije za penzionere koji nakon penzionisanja navrše još najmanje jednu godinu staža.

Oni koji rade po ugovoru o delu su verovatno najspecifičniji. Osiguranje po ovom osnovu karakteriše to što trajanje staža uopšte ne mora da odgovara periodu trajanja ugovora. Naime, trajanje staža se određuje na osnovu plaćenih doprinosa, a sam period osiguranja prijavom i odjavom koju bi trebalo da podnosi poslodavac, onaj sa kim je lice zaključilo ugovor. Međutim, ugovori o delu su najčešće samo „otvoreni”, tj. određen im je početak ali ne i kraj. U momentu ostvarivanja prava na penziju potrebno je evidentirati prestanak trajanja ugovora. Obično je osiguranik taj koji u dogovoru sa poslodavcem donosi dokaz o danu do kada je ugovor trajao. Naravno, ugovor o delu može da se nastavi i nakon ostvarivanja prava na penziju.

Ukoliko se sa poslodavcem ne može stupiti u kontakt, prestanak osiguranja utvrđuje se na osnovu registrovanih uplata doprinosa. Slična je situacija i za „frilensere”, lica koja rade za inostrane poslodavce koji nemaju predstavništvo, kao i za lica koja obavljaju privremene i povremene poslove, samostalno ili preko omladinskih zadruga.

Spomenuli smo već hranitelje. Po svojoj prirodi, ugovor o hraniteljstvu je zapravo ugovor o delu. Ipak, specifičnost ovog posla opredelila je zakonodavca da ovu kategoriju oslobodi obaveze prestanka osiguranja. Svi korisnici starosnih penzija imaju pravo da rade iz penzije, na bilo koji od navedenih načina, bez obzira da li su bili uslovljeni prestankom ili ne.

Ipak, čak i kada prekid rada nije uslov za penziju u Srbiji, svi koji su radili u inostranstvu treba da provere da li će inostranu penziju dobiti ako nastave da rade. Svaka država ima specifične propise u vezi sa obavezom prestanka osiguranja i radom u toku trajanja prava na penziju. Zato je najbolje da takvi budući penzioneri kontaktiraju fondove u državama u kojima su radili i provere da li uz penziju mogu i dalje da rade u Srbiji.

Invalidski penzioneri

Sama činjenica da je osnovni uslov za sticanje prava na invalidsku penziju utvrđivanje potpunog gubitka radne sposobnosti govori da je za osiguranike koji ostvaruju pravo na ovu vrstu penzije prestanak osiguranja obavezan. Dakle, nijedan od izuzetaka navedenih za slučaj sticanja prava na starosnu penziju ne važi kod invalidske penzije. Izuzetak su jedino osnivači preduzeća koji u njima ne rade, koji mogu da zadrže osnivački ulog u preduzeću. To im je omogućila izmena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2018. godine. Tada je ova kategorija prestala da bude obavezno osigurana.

Korisnici invalidske penzije ne mogu da uđu u osiguranje ni nakon ostvarivanja prava na penziju, odnosno ukoliko to učine, ranije utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti može da bude preispitan kroz kontrolni pregled. U slučaju da se na kontrolnom pregledu utvrdi poboljšanje zdravstvenog stanja i postojanje radne sposobnosti, to bi dovelo do prestanka prava na invalidsku penziju. Specifičnost postoji kod profesionalnih vojnih lica i policijskih službenika kod kojih se ne utvrđuje potpuni gubitak radne sposobnosti već samo gubitak sposobnosti za obavljanje profesionalne vojne službe, odnosno policijskih poslova. Iz tog razloga, osiguranici ovih kategorija koji ostvare pravo na invalidsku penziju mogu i nakon penzionisanja da se zaposle ili obavljaju samostalnu delatnost, osim u službi koju su prethodno obavljali, ali nemaju pravo da im se odredi nov iznos penzije na osnovu naknadno navršenog staža.

Porodični penzioneri

Pravo na porodičnu penziju je, u smislu teme koju obrađujemo, najspecifičnije. Naime, za razliku od starosne i invalidske penzije, ostvarivanje prava na porodičnu penziju nije uopšte uslovljeno prestankom osiguranja, ali je time uslovljeno korišćenje tog prava. To znači da članovi porodice umrlog osiguranika koji ispunjavaju opšte uslove za sticanje prava mogu to pravo da ostvare i u periodu zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti. Ipak, takvim licima se porodična penzija neće isplaćivati do prestanka osiguranja. Za ovo pravilo zakon je predvideo izuzetak koji se odnosi na visinu primanja koja član porodice ostvaruje po osnovu ugovora o delu i obavljanja privremenih i povremenih poslova, i to u slučaju da je iznos naknade koju porodični penzioner ostvaruje po ovim osnovima na mesečnom nivou niži od najniže osnovice osiguranika u osiguranju zaposlenih koja važi u vreme uplate doprinosa.

Ukoliko korisnik porodične penzije radi po ugovoru o delu ili obavlja privremene i povremene poslove, a nije siguran da li mu iznos ugovorene naknade prelazi zakonom određen iznos za obustavu isplate penzije, to može da proveri na šalterima Fonda. U slučaju da se lice koje koristi porodičnu penziju zaposli ili počne da obavlja samostalnu delatnost isplata penzije se obustavlja. Zato je takav korisnik u obavezi da odmah obavesti Fond, kako bi se izbegla mogućnost nastanka neosnovane isplate penzije.

Bonus video:

(Espreso/ Penzionisani/ Prenela: T.M.)