PROIZVOĐAČI NAS OVAKO OBMANJUJU, A TO ŠTO RADE NIJE NEZAKONITO: Da li postoji način da se ZAŠTITIMO?

Kriza troškova života u Evropi je na najvišem nivou u poslednjih nekoliko decenija, zato je praktično nemoguće da potrošači ne primete kako im računi u supermarketima rastu. Može im, međutim, promaći to da za isti proizvod manje gramaže, plaćaju istu ili čak višu cenu. Ovakvi trikovi proizvođača nisu zaobišli ni tržište u Srbiji.

Danas ima manje supe u kesici koja je uglavnom za tri, umesto za četiri tanjira, testenina je takođe spala sa pola kilograma na 350 grama. Količina smrznutog povrća umesto pola kilograma sada uglavnom teži 400 grama, a pojedini proizvođači počeli su da smanjuju i količinu soka, pa u bocama od pola litra sada ima 475 mililitara.

Korišćenjem ovih prikrivenih trikova proizvođači mogu da uvećaju profit na štetu kupaca, međutim ovo je, sve dok na ambalaži postoji jasno istaknuta količina proizvoda, u skladu sa zakonom.

Iako praksa smanjivanja nije nezakonita, udruženja potrošača ipak traže da i proizvođači i supermarketi kupcima jasno stave do znanja kad god dođe do promene.

"Smanjenje" kao posledica snalaženja

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije za Euronews Srbija kaže da gubitak u profitima svake kompanije mora da se nadomesti, pa se to postiže ne samo kroz vidiljiva povećanja cena koja svaki dan zatičemo u trgovinama u Srbiji, nego i kroz smanjenje količine proizvoda.

Od kada proizvođači mogu slobodno da određuju količinu koja će se nalaziti u pakovanju, spisak namirnica sa sve manjom gramažom postaje sve duži.

Nikolić kaže da su pre otprilike 15 godina u Srbiji prvi sa ovom praksom krenuli proizvođači koji su jogurt od 0,2 litra krenuli da pakuju u čaše od 0,18. Svi ostali proizvođači ubrzo su krenuli da se koriste istim trikovima.

Danas retko koja čokolada ima nekada standardnu težinu od 100 grama, većina se pakuje u ambalažu od 90, 80, pa i 70 grama. Ni one veće nemaju okruglo 200 ili 300 grama, već najčešće 180 i 250 grama.

Ipak, sve ovo je naglašava Nikolić, snalaženje na tržištu, jer pod pritiskom konkurencije svi samo "prepisuju" jedni od drugih.

Koliko je zaštita potrošača u ovom slučaju moguća?

Nikolić kaže kako nema mnogo primedbi od potrošača što ukazuje na to da pre svega treba raditi na razvijanju njihove svesti, kako bi pri svakoj kupovini aktivno obraćali pažnju na proizvode koji se nalaze u njihovim korpama.

"Sledeći put nemojte kupiti proizvod koji je smanjen za 10, 20 grama. Vi tim izborom šaljete poruku i na taj način ih kažnjavate. Onoliko koliko mi kao potrošači možemo da podnesemo, tako se proizvođači i trgovci prema nama ponašaju. Ako mi samo ćutimo i gledamo, što bi trgovci i proizvođači bilo šta promenili", smatra Nikolić.

Dodaje da potrošači u Srbiji imaju isti nivo zaštite kao i potrošači u zemljama Evropske unije, ali da mnogo manje od njih praktikuju ta prava.

Kupci u Holandiji su svesni ovog problema, a Holandsko udruženje potrošača u Hagu primilo je dosta primedbi na račun toga što se, na primer, boca smanjila sa 750 mililitara na 600 mililitara, a pritom je cena pala samo za 0,10 evra, što je ogromna razlika.

Međutim, portparol Holandskog udruženja potrošača, Džojs Donats za Euronews kaže kako "potrošači zapravo ne mogu mnogo da urade - cena je cena i ne možete se žaliti proizvođaču".

Dodaje da ono što možemo da uradimo po ovom pitanju jeste da budemo svesni cene i da kada nam je preskupa, proverimo druge etikete jer postoje jeftinije.

Nikolić zaključuje da još jedan vid zaštite potrošača može biti činjenica da se prema propisima pored cene proizvoda mora istaći i njegova jedinična cena, na koju uvek treba obratiti pažnju. Jedinična ili referentna cena je prodajna cena koja se obračunava po jedinici mere, na primer kilogramu, i obično se nalazi ispod prodajne cene.

"Ovo znači da ako je jogurt u pitanju na primer, onda mora biti istaknuta jedinična cena, znači prvo za komad te čaše ali pored toga takođe mora biti istaknuta cena po jedinici mere a to je u ovom slučaju litar", ističe Nikolić.

Ukoliko bi kupci stekli naviku da porede cene uz pomoć jediničnih cena lakše bi mogli da zaključuju koji proizvod je jeftiniji. Treba dodati i da je neophodno pažjivo gledati pri kupovini jer ta cena je gotovo uvek napisana dosta sitnim slovima, zbog čega je mnogi potrošači često ne zapaze.

Promene starih mera proizvoda posledica su direktive Evropske unije iz 2009. godine o ukidanju obaveze o standardnoj veličini pakovanja namirnica, upravo ovo je kompanijama omogućilo da ostvare profite na račun potrošača.

(Espreso / Euronews)