NOVA TEORIJA ZAVERE UZNEMIRILA SRBE! OSTAJU BEZ KIRIJE AKO IZDAJU STAN IZBEGLICAMA? Đurović za Espreso dao odgovor!

Podstanari u Srbiji nisu ni slutili da će posledice rata u Ukrajini osetiti i na svojoj koži Ili bolje reći novčaniku.

Uvidevši platežnu moć pridošlica, pre svega iz Rusije, vlasnici stanova u Srbiji odlučili su da iskoriste priliku kako bi zaradili više na izdavanju nekretnina. Neretko su i dugogodišnje podstanare primorali da prihvate skuplje kirije ili da se isele.

S obzirom na to da se veliki broj pridošlih Rusa bavi visoko plaćenim poslovima, uglavnom u IT sektoru, zakupci su videli idealu priliku za lak i brz pasivni prihod na duže staze.

Treba napomenuti i da je glavni razlog dolaska državljana Rusije u Srbiju ugroženo poslovanje u matičnoj zemlji usled sankcija i da je Beograd jedini evropski grad koji im je ostao direktno dostupan.

Grupe za izdavanje stanova na društvenim mrežama prepune su oglasa ponude i potražnje, ali i raznih pitanja. Pojedini stanodavci, koji su Rusima i Ukrajincima iznajmili nekretninu za veliki novac, našli su se nedoumici - može li država da im nametne da izbeglice "bez nadoknade puste da žive u njihovom stanu".

"Ako stanari (uredno prijavljeni, plaćam porez na izdavanje), traže azil u Srbiji ili već nekakvo drugo svojstvo izbeglice? Da li ja mogu da sa njima raskinem ugovor o zakupu, menjam visinu kirije i sl. ili su oni u tom smislu zaštićeni? Hvala. Nisam se dobro izrazila- nemam nameru da povećam kiriju niti raskidam ugovor, nego me brine da mi država ne nametne da moram bez nadoknade da ih pustim da žive u stanu, ako se ispostave da ne mogu nazad u svoju državu, a nemaju da mi plaćaju kiriju.", navela je jedna stanodavka u fejsbuk grupi za izdavanje stanova.

Odgovor smo potražili od Radoša Đurovića direktora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila koji je istakao da je pretpostavka da izbeglice neretko u startu pristaju na visoku rentu kako bi što pre dobili krov nad glavom.

- Izdavanje nekretnine je dogovor između dve strane i tu niko ne može da meša. Stanodavci u Srbiji trenutno, nažolost, koriste situaciju da povećaju rentu. Veliki broj podstanara, pa tako i izbeglica nema ugovor o zakupu i to dodatno ugrožva ove ljude, kaže Đurović za Espreso.

On je naglasio i da se zbog toga stvara antagonizam između našeg naroda i Rusa, Ukrajinaca, kao i drugih izbeglica koji su se doselili u Srbiju.

Naglasio je i da država mora da sprovede određene mere kako bi se stalo na kraj ovom negativnom trendu i da kampovi za izbeglice iz Ukrajine nisu jedino rešenje.

- Država mora da sprovede određene mere zaštite. Predlog je da se zaštite zakupci, kako domaći tako i strani. Trebalo bi da država da i neki stimulans za izbeglice iz Ukrajine koji žive pod kirijom. Nisu kampovi jedino rešenje. Praksa koja bi dala dobre rezultate je da se država uključi u sve to. Od suštinskog bi značaja bilo da neko počne da se bavi izbeglicama i da se ti ljudi integrišu u naše društvo jer nema prepreka ni kulturoloških, ni religioznih, a ni jezičkih, navodi Radoš Đurović.

Naš sagovornik je pomenuo Austriju kao primer dobre prakse, jer je u toj državi tržište rentiranja regulisano i postoje kompleksni zakoni po kojima u gradu važe referentne zakupnine specifične za svaku prokrajinu.

- U Austriji je, recimo, ugovor o zakupu Sveto pismo koje apsolutno štititi zakupce, napomenuo je Đurović.

Direktoru Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila postavili smo pitanje koje je muči pojedine stanodavce - može li država nametnuti stanodavcu da izbeglice iz Ukrajine mora pustiti da nastave da žive u njegovom stanu bez nadoknade ukoliko se ispostavi da ne oni mogu nazad u svoju matičnu zemlju zbog ratnih dejstava i ukoliko ostanu bez primanja kojima bi plaćali najam?

Đurović je kratko odgovorio da se to ne može desiti.

Naš sagovornik se osvrnuo i na jedan događaj iz srpske istorije koji se pokazao kao primer dobre prakse kada je prijem izbeglica u pitanju.

U pitanju je priliv ruskih izbeglica koji su se nakon Oktobarske revolucije 1917. godine obreli u Srbiji.

- Nakon Oktobarske revolucije i dolaska velikog broja Rusa, u Beogradu je formiran odbor, istakao je Đurović.

Podsetimo, o njima je brigu vodila posebna državna komisija. Civili su zbrinjavani u posebnim ruskim kolonijama i imali su škole na svom maternjem jeziku. Među izbeglim ljudima bilo je pripadnika različitih društvenih grupa, mnogo istaknutih ličnosti iz kulture, nauke, politike, generala, članova Državne dume...

Broj Rusa, civila koji je tada živeo u Srbiji, prelazio je četrdeset hiljada.

"Veliki broj izbeglica još uvek nije zatražio privremenu zaštitu"

Osim tržišta nekretnina i rada, priliv Rusa i Ukrajinaca izmenio je i demografsku sliku Srbije.

- 22.225 Ukrajinaca prijavilo je boravak do novembra, od toga 1.036 zatražilo je privremenu zaštitu. Do novembra boravak je prijavilo 137.750 Rusa, a 28 Rusa je zatražilo azil. Privremu zaštitu je zatražio 21 Rus, rekao je Đurović za Espreso.

Ukrajinci imaju pravo na privremenu zaštitu, ali većina pokušava da se snađe na drugačiji način, mimo postupka azila.

- Veliki broj izbeglica još uvek nije zatražio privremenu zaštitu, naveo je naš sagovornik.

Pravo na privremenu zaštitu u našoj zemlji imaju lica koja dolaze iz Ukrajine, odnosno raseljena lica koja su bila prinuđena da napuste Ukrajinu kao zemlju svog porekla ili uobičajenog boravišta ili su iz Ukrajine bila evakuisana, a koja se ne mogu vratiti u trajne i sigurne uslove života zbog aktuelne situacije koja preovladava u toj državi.

Privremena zaštita traje godinu dana od dana stupanja na snagu ove odluke.

Ruski građani retko traže azil i uglavnom pokušavaju da svoj boravak reše na drugačiji način.

- Da bi ruski državljani kod nas dobili azil mora da se dokaže da beže od progona ili druge opasnosti po život. Oni pokušavaju na druge načine da ostanu ovde, pokušavaju da otvore firme, da se zaposle, više puta ulaze i izlaze iz Srbije, pojašnjava Đurović.

Zbog toga oni imaju veću mogućnost da se integrišu i uključe u društvo što i čine u urbanim sredinama.

I Rusi i Ukrajinci od početka rata najviše dolaze u Beograd, Novi Sad i druge veće gradove u Srbiji. Biraju sredine u kojima imaju podršku - rodbine, poslovnih partnera, prijatelja.

Sve je više ruske dece u školama i vrtićima. Rusi svoju decu upisuju u škole na ruskom i engleskom jeziku, a uglavnom se radi o privatnim ustanovama. Osim potražnje za stanovima, porasla je i potražnja za poslovnim prostorom a razlog za to se može naći i u APR-u.

Od februara do maja ove godine pojavio se veliki broj privrednih društava i preduzetnika iz Rusije i Ukrajine, a iz Agencije za privredne registre nam je saopšten i tačan broj.

Kako su ranije naveli iz APR-a za naš portal, d 24.02. do 16.05.2022. godine, u Registru privrednih subjekata, koji vodi Agencija za privredne registre, registrovano je osnivanje 240 privrednih društava i 596 preduzetnika, čiji su osnivači fizička i pravna lica iz Ruske Federacije.

Od 24.02. do 16.05.2022, registrovano je osnivanje 11 privrednih društava i 6 preduzetnika, čiji su osnivači fizička i pravna lica iz Ukrajine.

Kako su dalje naveli, od privrednih društava, najviše ih je registrovano u pravnoj formi – društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o), a ima i dosta preduzetnika.

Kada su Rusi u pitanju, najveći broj privrednih društava odlučuje se za poslovanje u ove 4 oblasti:

• Računarsko programiranje
• Nespecijalizovana trgovina na veliko
• Konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem
• Konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije

Pretpostavlja se da će do kraja ove godine broj registrovanih privrednih društava i i preduzetnika biti još veći.

Ostaje i nada, kako za podstanare iz naše zemlje tako i za Ruse i Ukrajince, da će se u narednom periodu preduzeti određene mere u Srbiji koje će regulisati visinu rente i zaštiti podstanare.

(Espreso)