LAŽNE NAMIRNICE SE PRODAJU U SRBIJI: Evo gde ih ima NAJVIŠE, dobro OTVORITE OČI!

Nedavno je prema navodima Evropola, u policijskoj akciji širom Evropske unije zaplenjeno 15 miliona litara lažnog pića i 27.000 lažnih prehrambenih proizvoda. Postavlja se pitanje da li su lažne namirnice pronašle svoj put i do Srbije, i ako jesu, kako da ih prepoznamo i zaštitimo se? To su objasnili su koordinator u sektoru za carinske postupke u Upravi carine Slobodan Tomić i pravni savetnik u nacionalnoj organizaciji potrošača Marko Dragić.

"Postoje propisi, kontrole, sigurnost potrošača i slično. Nažalost, vidimo da šverc lažne robe postoji i u EU. Deo toga se uvek prelije i na Republiku Srbiju i njeno tržište. Svi smo mi i potrošači i imamo u vidu ekonomski aspekt robe. Kada se kupuje hrana ili ostali drugi artikli uvek se gleda da se prođe jeftinije. Zašto se osnova kupovine dešava na zelenim pijacama ili kako se to kaže 'iz gepeka'? Uprava carina je nadležna za granicu i bezbednost robe koja se uvozi i stavlja u promet", rekao je Tomić. Kako kaže na graničnom prelazu roba mora da ima različite sertifikate.

"Da li je ta roba napravljena napolju ili unutra mi to ne znamo. U zvaničnim tokovima koji se vode kao redovan uvoz robe koja je namenjena tržištu toga nema. Uprava carina je jedna od službi koja delatnost obavlja na granici, po pitanjima uvoza, izvoza ili tranzita robe. Za različitu robu potrebno je prihvatiti različita dokumenta da bi ona mogla da bude stavljena u redovne postupke. U tom smislu Uprava carina sarađuje i obezbeđuje sigurnost, bezbednost, zaštitu životne sredine i ljudi", rekao je on, a zatim dodao da konkretno za hranu, naročito koja je životinskog porekla, nadležan za proveru i utvrđivanje zdravstvene ispravnosti je deo Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno Uprava za veterinu.

"Oni su nadležni, ali postoji zajednički uvozni dokument na osnovu koga oni procenjuju parametre koji su značajni za utvrđivanje da li je ta hrana podobna i da li može da se koristi za ljudsku ishranu. Uprava carina odobrava procedure tek kada su ispunjeni svi uslovi", objasnio je Tomić, a zatim se Dragić nadovezao i rekao da 'lažna' roba uglavnom završava na pijacama.

"Granica, carina i procedura uvoza se dešava kada roba ide legalnim tokovima, a kada roba ide nelegalnim, ne znamo gde će završiti. Ono što pretpostavljamo je da roba završava uglavnom na pijacama", rekao j Dragić i osvrnuo se na prisustvo nelegalne robe u supermarketima.

"U velikim lancima marketa bezbednost proizvoda je često ugrožena, ali retko kada ima lažne robe. Možda postoji, ali do sada nismo imali takve informacije. Skoro smo imali problem sa nebezbednim proizvodom, bile su to 'vudi' viršle, rekao je Dragić i napomenuo da svaki proizvod može da bude lažan. S toga, kako je i sam rekao uvek treba da postoji bojazan da postoji lažan proizvod, sumnjivog porekla i kvaliteta, koji nije dodatno ispitan.

"Ko želi da kupuje na pijaci treba sve da zna, pregleda deklaraciju, zemlju porekla, rok trajanja… Tu se vidi sve o proizvodu koji je namenjen našem tržištu. Dešava se da neki proizvodi nisu namenjeni našem tržištu. Proizvodi koji se najviše uvoze nabavljaju se iz Mađarske i Nemačke. Ti proizvodi se uglavnom prodaju na pijacama. Kada otvorimo proizvod možemo da vidimo da li ispunjava standarde. Cena ne može da bude merilo, ali bilo je nekih deterdženata koji su bili po 200, 300 dinara jeftiniji. To je velika razlika u ceni i privlači na prvu loptu potrošača da se odluči na kupovinu tog proizvoda. Ako su velike razlike u cenama to privlači pažnju i možemo da posumnjamo u ispravnost i bezbednost proizvoda i da li poseduje kvalitet kakav očekujem , rekao je Dragić. A kako je pravni savetnik zaključio u pitanju je “mravlji šverc”.

"Carina se u svom delovanju bavi i nelegalnom trgovinom, otkriva i suzbija nelegalnu trgovinu. Možda je u ovom slučaju imamo tzv. 'mravlji šverc'. To je karakterističan i uobičajen naziv za veliki broj prelazaka granice lica koji sa sobom nose relativno male količine". Kako su stručnjaci objasnili najviše se na carini zapljenjuje duvan, a nadležni na carini su nalazili i na creva za kobasice, pogotovo u vreme svinjokolja. S druge strane, na pijacama dominiraju isti proizvodi godinama.

"Kada su u pitanju pijace tu svakako ima čokolada, kobasica, sireva. To su apsolutno proizvodi na vrhu. To je baš siva zona za koju ne znamo ni tokove ulaza takve robe na naše tržište, a pogotovo načina na koji se prodaje", reako je pravni savetnik, Marko Dragić za kraj.

(Espreso/Mondo)