PREDSEDNIK ROTARI KLUBA EKSKLUZIVNO ZA ESPRESO! Ovako "operišu" u BG, morate da ispunite 2 KRITERIJUMA ZA ČLANSTVO

Jedna od tema koja je oduvek potpirivala radoznalost šire javnosti je Rotary organizacija, kao i delovanje njenih članova. Postoje brojne predrasude o tome ko su oni, a ljudi neretko za njih kažu da su ''produžena ruka masonerije''.

Da li su oni tajno društvo, poput masonerije, ili javno? Da li pričaju javno, a deluju tajno? Za šta se zalažu? Kako se postaje član Rotary-a?

Kako bismo dobili odgovore na ova i mnoga druga pitanja, obratili smo se predsedniku Rotary kluba Beograd, uglednom advokatu, gospodinu Draganu Brajeru.

Rotary je međunarodna organizacija koja čini da se određeni ciljevi korisni za društvo sprovedu. Tako je na međunarodnom nivou Rotary skoro sasvim iskorenio dečiju paralizu, radeći na edukaciji dece širom sveta.

Na lokalnom nivou svaki klub ima svoje razne akcije.

Kako je sve počelo ?

Istorija beleži da je Pol Haris, američki advokat, 23. februara 1905. u Čikagu, da bi se suprotstavio mafiji, pozvao prijatelje da mu se pridruže i tako osnovao rotarijanstvo. Došlo je do smene generacija tako da je jedan vladajući soj koji je bio do početka 20. veka polako otišao u zaborav, a na njihovo mesto su došli novi biznismeni. Prohibicija i razvoj industrije su doveli do društvene turbulencije. Zapazivši jednu takvu eroziju morala, smenu društvenog establišmenta, Pol Haris je došao na ideju da osnuje jednu organizaciju koja je isprva nastala kao jedini Rotary klub u Čikagu.

Njegova zamisao bila je da članovi tog kluba budu lideri u raznim profesijama, ali da se ne dupliraju, npr. jedan bankar, jedan advokat, može i šuster. Bitno je da to bude neko ko ima izvršne ingerencije.

Ukoliko ste najbolji pekar, imate svoju pekaru, ispunjavate uslov da postanete Rotarijanac, isto kao i direktor neke banke.

Zašto je akcenat na različitosti?

Različitost je od krucijalne važnosti kako bi svako od njih, na svoj način, mogao da doprinese nekoj akciji koja se sprovodi.

Vrlo brzo se ta njegova zamisao proširila i za nekoliko godina, u Americi se stvorilo između desetak i dvadesetak klubova. Kasnije se to proširilo na ostatak sveta.

Simbol Rotary kluba je zupčanik: Svaki točak simboliše kretanje, on je isti sa svih strana, kao okrugli sto. Zubac ulazi jedan u drugi, mali okreće velikog, veliki malog.

Danas postoji 1.300.000 Rotarijanaca u svetu koji su svi okupljeni u 26.000 klubova. Svi klubovi rade po istom principu i svi imaju ista pravila ponašanja.

Mi, Rotarijanci, nismo nikakva tajna organizacija, naprotiv. Javna smo organizacija i nosimo značke Rotary-a. Nosimo ih jer na taj način pokazujemo ljudima da smo mi dostupni, spremni da pomognemo. Time se dičimo, a to nam pomaže i kod toga da se prepoznamo, priča za Espreso Dragan Brajer.

Ljudi obično pitaju: Koji vam je interes?

''Kada biste određenu grupu ljudi smestili u jednu salu i saopštili im da tu ne bi mogli da budu lideri, većina bi tu salu napustila. A onda ostalima ako kažete : ’’ Mi želimo da dajemo, ne da uzimamo’’, onda svi izađu. Retko ko ostane, jer je na prvi pogled to nerealno. Čovek mora da ima interes za sve što radi. To ne mora biti u materijalnom smislu '', objašnjava nam advokat Brajer i dodaje:

''Naš interes je da pomognemo zajednici u kojoj se nalazim, dakle opštini Vračar, gradu Beogradu, Srbiji. Ali, to neću da radim preko politike. A kako ću? Nemam tu finansijsku moć da sam gradim škole, međutim, kad se udruži grupa ljudi u klubu i više klubova u Srbiji, onda se skupi velika svota novca koja sve to može da podrži. Budući da smo lideri u svojim profesijama, onda to možemo i da sprovedemo, jer se multiplikuje mogućnost da se pomogne. To je prvo zadovoljstvo i prvi interes koji čovek može da ima. Mi se i privatno mnogo družimo. Po pravilu, tu bude između 25 i 50 članova, zato što se sa većim brojem ljudi ne ostvaruje to tesno prijateljstvo. Svi Rotary klubovi u svetu se sastaju jedanput nedeljno. Na tim našim sastancima, ili ručkovima, uvek sumiramo šta smo uradili i šta nam predstoji da uradimo, a ostatak vremena provedemo družeći se."

- Vremenom, naše porodice postaju prijatelji, naša deca se međusobno druže, objašnjava advokat Brajer.

"Svaki Rotarijanac je obavezan da na barem 60% sastanaka prisustvuje. Ukoliko se više odsustvuje, nemoguće je ostvariti to prijateljstvo. Ne samo što imam pravo, nego imam i obavezu kao Rotarijanac da, ukoliko se ne nalazim u Beogradu, ili sam van svoje zemlje, prisustvujem sastancima Rotary kluba u mestu u kom se nalazim. Tu upoznajete nove ljude i ta konekcija je veoma bitna'', uvodi nas u priču predsednik Rotary kluba.

Kako se postaje član Rotary-a ?

''U Rotary klub neko mora da vas dovede, odnosno, da dobijete preporuku jednog od članova. Prvo dolazite kao gost, a onda, ukoliko vam se svidi kako funkcionišemo, prolazite određene faze kako biste postali član. Jedan od osnovnih načela je humanost, a drugo visok nivo morala. Rotary ima i organizaciju koja se zove Rotarakt. Namenjena je mladim, budućim Rotarijancima uzrasta između 18 i 30 godina, koji, naravno, ne moraju biti lideri. Oni imaju znatno smanjene obaveze prema klubu (finansijske itd. ), ali je to njima korisno zbog međusobne konekcije. Tu se informišu o stipendijama, akcijama, godišnje imaju konvencije gde se sastaju i razmenjuju svoja mišljenja''.

Rotary je specifična međunarodna organizacija jer je internacionalna , ali ono još bitnije je da je nadnacionalna.

''Ne poznajemo nijednu drugu koja je nadnacionalna. Svaka organizacija ima ovlašćenja koja na nju prenesu države članica. Rotary nema nikakve veze sa vlašću i zato nisu potrebna nikakva ovlašćenja država kako bi se sprovele određene akcije.To je jedna slobodna organizacija koja nema nikakav pritisak politike. Članovi Rotary International su klubovi, a ne države. Mi, zapravo, pomažemo državi, ma ko bio na vlasti", tvrdi on.

1928. godine kod nas je osnovan prvi Rotary klub i to je bio Rotary klub Beograd. Prilikom izbijanja Drugog svetskog rata bilo je 24 Rotary kluba i od toga je više od polovine bilo u Srbiji, ali ih je bilo i u ostalim delovima Kraljevine. Članovi tog kluba bili su izuzetno ugledni, poput Mike Alasa, Ive Andrića, knez Pavle je bio počasni član, čak i počasni guverner kod nas.

Po izbijanju Drugog svetskog rata, Rotary je bio, na neki način uspavan, jer se Rotarijanci ne gledaju preko nišana, mi smo svi podjednaki'', ističe gospodin Brajer.

Nacistička Nemačka bila je izuzetno protiv ove organizacije, praktično je zabranila. Oni, pre svega, imaju autoritativni režim koji ne trpi nikakvu konkurenciju, nikakvu opoziciju. Hitler nije želeo da trpi bilo koga, a pogotovu organizaciju koja je nadnacionalna, dakle iznad njega.

Rotary nikada nije bio zabranjen kod nas, ali je postojala jedna uredba prema kojoj su sve organizacije koje su želele da nastave sa radom i posle Drugog svetskog rata bile u obavezi da to prijave. Rotary nije prijavio nijedan od klubova iz Kraljevine Jugoslavije koji će da nastave sa radom, iz razumljivih razloga. Mnogi su desetkovani, imali smo revoluciju , a to znači smenu predratnih lidera u odnosu na posleratne. Počeli smo da gradimo komunizam, odnosno socijalizam , gde se svaka elitistička organizacija osuđivala.

Ne držimo do sebe da smo elitistička organizacija iz razloga što nam nije teško da radimo bilo kakav posao koji zahteva fizički rad kako bismo pomogli u realizaciji svojih akcija. Naš elitizam se sastoji u našoj odgovornosti i želji da više damo, nego da uzmemo i smatram da je to pravi elitizam. Nema svako taj osećaj, dodaje on.

Od pada Berlinskog zida mnogi su osetili da bi trebalo obnoviti tu organizaciju u zemljama istočnog bloka, jer druge zemlje nisu imale dugačku pauzu, kao što smo imali mi. Bez saglasnosti Rotary Internacionale ne možete osnovati nijedan Rotary klub.

Budući da su advokati bili potrebni i malim, ne samo velikim preduzećima, gospodin Brajer je svoju budućnost video u advokaturi.

Otvorio je advokatsku kancelariju i upoznao klijenta čija je ćerka bila udata u Americi, koji mu je predložio da osnuje Rotary klub u Beogradu. 1989. godine formiran je inicijalni odbor, bilo ih je šestorica, a on je bio predsednik tog odbora. Radili su na tome da se reosnuje Rotary klub Beograd.

Nijedan klub ne može da se osnuje dok mu ne kumuje neki drugi klub.

Nakon Drugog svetskog rata osnovan je tzv. Inervil (krug žena Rotarijanaca, sestara itd.) koje su radile isto što i Rotary, ali su bile članice Inervila.

Danas imamo 560 distrikta, koje čine 40 - 60 klubova. Na čelu distrikta je Guverner , koji ima svoj tim za koordiniranje.

Nekada su Srbija, Kosovo, Crna Gora, Makedonija i Severna Grčka činile jedan distrikt u okviru koga je postojalo 120 klubova. Sadašnji distrikt u kom smo mi čine Srbija i Crna Gora.

Imperativ rada Rotary kluba je međusobno pomaganje članova, kao i rad na podizanju osnovnih načela.

(Espreso)