KORONA NAS JE SVE POREMETILA PSIHIČKI I FIZIČKI: Načelnik klinike za psihijatriju otkriva kako prevazići STRAH!

Depresija kod ljudi je tokom borbe s kovidom porasla za 30 a anksioznost za 60 odsto, upozorio je Vladimir Diligenski, načelnik Odeljenja za kliničku psihijatriju KBC "Dragiša Mišović".

Objasnio je da je strah, u osnovi, strah od smrti i da ljudi koji su bili na kovid odeljenju znaju da je to neverovatna situacija. Svi se, kako kaže, nadamo da će ovo čudo stati, ali ćemo, ako ne stane, morati da se borimo kao i do sada na sve moguće načine.

Neuropsihijatar, profesor Vladimir Diligenski, koji je dve godine u crvenoj zoni pomagao pacijentima i kolegama, izjavio je da je to isuviše dug period kada su ljudi bili u veoma stresnim situacijama – svaki dan sa najtežim pacijentima.

Iako je sada malo resterećenije, ostale su posledice.

"Dugo je trajalo i, nažalost, ne vidi se ni kraj. Ljudi su premoreni i sad ih teramo da malo odu na odmor. Posao je bio izuzetno težak u bliskom susretu sa smrću. Pokušavamo da se vratimo u normalu ali se tu srećemo s anksioznošću", rekao je Diligenski.

Dodao je da svi koji su dugo bili pod dugim stresom postaju anksiozni, te precizirao da govori i o medicinskom osoblju i o pacijentima.

"Jako puno ima obaveza i prema ljudima koji su u procesu oporavka od kovida", dodao je profesor.

Strah od smrti

Naglasio je da je depresija porasla za 30, a anksioznost za 60 odsto.

Svi ti strahovi, čak i strahovi koji su vezani za anksioznost i panični poremećaj su, kako je objasnio neuropsihijatar, u osnovi strah od smrti, tako da je negde, poslednja instanca upravo strah od smrti.

Navodi da se ljudi, koji su ugroženi životno, plaše i strepe, a strepnja je najgora moguća emocija. Objašnjava da čovek vrlo teško podnosi kad razmišlja kako će da bude, i šta sve može da mu se desi i situacija se pogoršava.

"Prvo što ne možete da spavate, s druge strane pojačavaju vam se telesni simptomi napetosti, lupanje srca, nemate dovoljno vazduha, podrhtavate, ne spavate. Znači, svi mogući simptomi se pojačavaju i ulazite u stanje koje je blisko panici", kaže profesor.

Kada se uđe u paniku, koja je iracionalna stvar, to ne može da se kontroliše.

"Baš u tom trenutku imate neposrednu ideju da ćete umreti, da ćete izgubiti kontrolu nad sobom. Imate utisak kao da ludite iz razloga što se mentalne funkcije jako poremete i neke stvari baš izlaze na površinu koje se nikada ranije ne bi desile kod ljudi", ukazao je Diligenski.

Anksioznost prelazi u depresiju

Precizirao je da neko ko je anksiozan i ako to duže traje, ne može a da ne uđe u depresiju, a to znači da biva i depresivan i anksiozan.

Uz to, dodaje, ide i masa drugih poremećaja kao što je poremećaj spavanja, a čim čovek ne spava postaje razdražljiv, nema koncentraciju, kognitivne funkcije su mu u opadanju.

To znači da ne može da bude koncentrisan na poslu, ne donosi dobre odluke, ima tzv. pauze u razmišljanju, nečemu što nije konstruktivno, tako da je celo mentalno funkcionisanje onemogućeno da bude korisno.

Kako kontrolisati stanje

Diligenski savetuje da se stanje kontroliše koliko je to moguće i da uče pacijente kako da kontrolišu disanje i sve ostalo.

"Ali nemate vi u svakom trenutku ljude koji su spremni i u mogućnosti da budu sa stručnjacima i oni moraju sami da se snalaze kako znaju i umeju. Daju se naravno i lekovi da bi se pacijenti smirili", ukazuje on.

Posebno naglašava da ljudi koji su bili na kovid odeljenju znaju da je to neverovatna situacija, pogotovo tokom noći koliko je strah veliki.

"Kao da je neka kolektivna panika, svi se plaše, kukaju, dozivaju. Iz straha samo može da se pogorša situacija, iz razloga što je disanje loše, ulazite u neke nepredviđene situacije, čak vam padaju na pamet neke suicidne stvari. Mi smo imali naše ekipe lekara na svim vizitama i bilo je posla", rekao je Diligenski.

Ko je podneo najveći teret

Naglasio je da se ne mogu nikako zaboraviti medicinske sestre koje su završile, kako je rekao, herojski posao, koji su radile neposredno s pacijentima koji su u teškom stanju, kojima treba i nega i koji imaju više bolesti, često u dramatičnim situacijama.

"Mislim da su one ponele najveći teret i naravno lekari, prvenstveno anesteziolozi. Zamislite jednu medicinsku sestru koja ima troje dece, muža, treba da brine o svojoj porodici i svako veče ide u noćnu smenu. Ujutru dolazi neispavana, to su sve veliki šokovi", istakao je neuropsihijatar.

Smatra da su svi platili veliku cenu, i to najviše oni koji nisu uspeli da se izbore za život, i koji su preboleli kovid.

Gubitak je, ocenjuje, veliki, i ne zna ni jednu porodicu koja nije izgubila nekog bliskog ili da im je neko u vrlo teškom stanju, praktično invalidan. Takođe, navodi i da su stariji ljudi često ulazili u demencije posle preležanog kovida.

Borba na sve moguće načine

"Svi se nadamo za narednu godinu, da će ovo čudo da stane, dosta nam je svega ali ako ne nestane, moraćemo da se borimo kao i do sada na sve moguće načine. Vrlo je bitna podrška svih, svih struktura. Imamo porodicu, da jedni članovi imaju podršku od drugih, na radnom mestu velika tolerancija", poručuje Diligenski.

Posebno naglašava važnost kulturnih događaja, kako god da se prenose, i na televiziji, jer nam je to duševna hrana.

Kvalitet života je, navodi, direktno vezan samo za socijalnu komunikaciju.

"To znači, koliko se vi družite, s kim se radujete da se vidite, znači nešto što unapred postavljate kao kamen temeljac. Evo, prekosutra ću videti nekoga ko je drag i vama je život lepši. Male stvari čine život, velike su mimo nas i ne možemo da ih kontrolišemo.

Strašne su stvari kad neko izgubi nekog svog. Mora da se radi na toj tuzi, kako da sebi pomognu, da se s njima maksimalno radi", poručio je dr Vladimir Diligenski.

(Espreso / Blic)