ON JE NEMANJIĆ KOJI JE NAJDUŽE VLADAO, ALI NIJE BIO OMILJEN U NARODU: Oženio šestogodišnju devojčicu i oslepeo sina

Srpska pravoslavna crkva 12. novembra obeležava praznik posvećen Stefanu Urošu II Milutinu Nemanjiću, poznatijem kao kralj Milutin.

On je Nemanjić koji je najduže vladao, čak 39 godina, od 1282. do 1321. i podigao je najviše bogomolja oko 40, ali je ostao u senci njegovog pradede Stefana Nemanje i unuka Stefana Dušana.

Milutin je ipak ostao među narodom upamćen po ženidbi sa Simonidom koja je imala samo šest godina, ali i po tome što je oslepio sina Stefana Dečanskog.

Da bi mogao da se oženi i po četvrti put, odnosno da se venča sa Simonidom i tako zapečati politički savez sa Vizantijom, kralj Milutin primenio je sledeću logiku: kad se ženio Anom, ćerkom bugarskog cara, što mu je bio treći brak, njegova prva žena Jelena bila je još živa – taj brak je, dakle, bio protivzakonit, pa se ne računa. Jelena je u međuvremenu umrla, pa se on imao smatrati slobodnim udovcem.

Najveće posledice ovakve Milutinove pravničke vratolomije pretrpeo je njegov i Anin sin Stefan, koji će kasnije u istoriji Srba biti upamćen kao Stefan Dečanski. Jer, poništavanjem braka sa Anom, on je postao "nezakonit" i, sledstveno tome, izgubio pravo na nasleđivanje prestola.

OSLEPEO SINA

Oko Stefana je u Zeti ubrzo počela da se okuplja vlastela nezadovoljna Milutinovim okretanjem Vizantiji. Ne zna se tačno kada ni kojim povodom je izbila buna protiv kralja Milutina, koju je predvodio njegov, sada nezakoniti, sin Stefan.

Ali hroničar tog vremena Danilo beleži da je kralj poveo jaku vojsku pred kojom se Stefan sa svojim jedinicama povukao iza reke Bojane. Milutin je svom sinu uputio pismo: "Čedo moje milo i srdačno, zovem te, i ne odazivaš mi se. U žalosti mojoj izgleda mi da si blizu mene, no pružam ruku, i ne nalazim te. Mnoge suze čine mi slepoću, i ljutim bolom cepa mi se srce zbog tvoga razlučenja i deli me plamenovima od mnogog uzdisanja. Zar to beše čedo moje, čemu se ne nadah od tebe? No dođi, dragi sine moj, da se uteši starost moja."

Danilo beleži da je Stefan dirnut pismom otišao kod Milutina da moli za oproštaj, ali ga je Milutin kad je došao odmah okovao i poslao u Skoplje da ga oslepe, kako bi ga jednom zauvek isključio iz borbe za vlast. Slepi ljudi prema srednjovekovnim shvatanjima nisu bili sposobni za upravljanje državom.

Međutim, njegov plan je osujećen, Stefanovi ljudi su potkupili dželata, te mu je ovaj samo izravnjavao oči. Stefan je nakon toga živeo u strahu od oca i to je krio i stalno je nosio zavoj. Odmotao je oči tek kad mu je potvrđena vest da je Milutin umro.

U SVETU GA VOLE, A U SRBIJI OSPORAVAJU

Kralj Milutin je vodio je izuzetno mudru doplomatsku politiku i sa Istokom i sa Zapadom. Stupio je u diplomatske odnose sa Egiptom i Zlatnom hordom, uz mongolskog kana iz Persije jedini je imao izaslanika van rimo-katoličkog sveta na proslavi Jubileja u Rimu 1300. godine.

Izgradio je najlepšu bogomolju u Jerusalimu manastir sv. Arhangela, jedini je vladar koga je susedni narod Bugari proglasio svojim svecem.

(Espreso / Mondo)