MISLITE DA PIJETE NAJJAČI ANTIBIOTIK, A ON VAM SAMO ODMAŽE: Doktor Voja objasnio kad lekovi mogu da NAPRAVE PROBLEM

Gastroenterolog prof. dr Vojislav Perišić bio je gost Jutarnjeg programa gde je pričao o antibioticima i njihovom dejstvu.

Kada antibiotik pomaže, a kada odmaže? Veliku pažnju je privukla rečenica o CRP-u, pa je doktor razjasnio kada je u pitanju virusna, a kada bakterijska infekcija.

"Okvirno gledajući, ako je CRP između 40 i 50, virus je. Do 50 ide. Ako je od 50 do 70, ili virus ili bakterija, sve preko 70 je bakterija. To su bolnički orijentiri, CRP se određuje iz krvi uzete iz prsta, moramo znati da je potrebno osam, devet sati da bi CRP bio povećan. Zato ga treba ponoviti ako dete gori od temperature, ponovite popodne test. Ako je nejasna temperatura, dajemo paracetamol, bunovno je, uzimamo krvnu analizu na prokalcitonin. On već nakon dva sata pokazuje bakteriju preko 0,25" rekao je on i dodao da je to analiza koja se odvojeno traži.

"To ide iz vene, a CRP iz prsta. I vama dete plače, možda je bolje da plače pet minuta ali da znamo šta se dešava ako je temperatura 39 u jedan noću. Roditelji onda urade prokalcitonin i mirni su", rekao je on.

Kada znamo da je u pitanju bakterija, dobijamo antibiotik, ali kako da znamo da je dat baš onaj pravi?

"Pravilo je ovakvo, jedino je opasan streptokok u guši. Ako je druga bakterija, to nije opasno, ali streptokok mora deset dana da se leči antibiotikom. Biramo antibiotik koji ga pokriva. Pneumokok i meningokok su još dve opasne bakterije, deca se protiv njih vakcinišu, ali je poželjno da su to tri pokrivene bakterije. Vrlo je popularno davati amoksiklav, jer kiselina pojačava dejstvo navodno. Ona ništa ne pojačava, već samo pravi problem, to morate da znate", rekao je profesor Perišić.

"Kod nas su uglavnom cefalosporini, da ne pogrešimo, pa da pokrijemo sve redom. Ali ne treba tako, mi moramo da znamo šta taj antibiotik 'juri' u telu da bi bio delotvoran. Ne treba onda uzimati neke koji kao deluju na sve, to ne znači da su i najjači. Mogu u telu da stvore rezistenciju kod bakterija koje su inače prisutne", rekao je on.

Da li roditelji da traže dodatne analize kada je upala uha u pitanju, ili da se zadovolje antibiotikom?

"Delikatno je pitanje, dobro je pitanje, jer kada dete ima upalu srednjeg uha, Holanđani recimo kažu da će pregledati bubnjić, da li je crven ili otečen, to su samo dve doze antibiotika da bi se rešio problem. I ništa više! Obično su to takozvane blage upale. Kada se upali ždrelo, kanal je zatvoren i vazduh tako ulazi u srednje uho. Čim se ne ventilira srednje uho, vazduh pravi upalu i otok. Bitno je davati dekongestiv, kapi za nos, otvoriti kanal i sa dve doze antibiotika problem je rešen", rekao je on.

"Ima još jedna stvar, zapamtite sledeće. Dete od dve godine ima pet puta deblji bubnjić od odraslog, upalne promene na membrani se često i ne vide. Pazite dalje, gleda se da li vibrira ili ne, ali sa dve doze antibiotika se stvar rešava", rekao je dr Perišić.

(Espreso)