SRPSKI HEMATOLOG OTKRIVA MOGUĆE POREMEĆAJE NAKON PRELEŽANE KORONE: Kako da otkrijete 1 od 4 najčešće komplikacije?
Bolnica, Foto: Printscreen Youtube

POSLEDICE KOVIDA

SRPSKI HEMATOLOG OTKRIVA MOGUĆE POREMEĆAJE NAKON PRELEŽANE KORONE: Kako da otkrijete 1 od 4 najčešće komplikacije?

Znaci anemije su osećaj zamora i slabosti, bledilo ili žućkasta boja kože, nepravilan rad srca, otežano disanje, vrtoglavica ili nesvestica, bol u grudima, hladne šake i stopala

Objavljeno:

Anemija (malokrvnost), leukocitoza (povećan broj belih krvnih zrnaca), trombocitopenija (snižen broj trombocita), a neretko i aktivacija sistema zgrušavanja krvi kada je D-dimer povišen, sa razvojem tromboze odnosno zapušenja krvnih sudova ili bez njega, sve to mogu biti posledice preležane kovid 19 infekcije, doc. dr Darko Antić, internista-hematolog objašnjava stanja.

Anemija, stanje snižene koncentracije hemoglobina u krvi i apsolutnog smanjenja ukupne mase eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), čija je uloga da prenesu kiseonik do svih organa i tkiva, može da nastane i posle preležanog kovida 19.

Znaci anemije su osećaj zamora i slabosti, bledilo ili žućkasta boja kože, nepravilan rad srca, otežano disanje, vrtoglavica ili nesvestica, bol u grudima, hladne šake i stopala.

– Laboratorijskim analizama krvi i kliničkim pregledom hematologa anemija se lako dijagnostikuje. Veoma je važno utvrditi da li je uzrok anemije nedostatak gvožđa (kada treba primeniti nadoknadu preparatima gvožđa), ili je posledica nedovoljnog oslobađanja gvožđa iz depoa u organizmu, kada se ne preporučuje primena preparata gvožđa. Do nedovoljnog oslobađanja gvožđa iz rezervi, koji se u organizmu nalaze u obliku feritina, dolazi upravo u toku infekcija i sam oporavak traje duže od same infekcije, zbog čega je značajno pratiti dinamiku nalaza tokom vremena - objašnjava doktor Darko Antić.

Leukocitoza

Leukocitoza označava povećan broj belih krvnih zrnaca (leukocita) i može da bude prirodni odgovor na bakterijsku infekciju, ali isto tako i posledica određenih lekova koji se koriste u lečenju kovid 19 infekcije.

Krv
foto: Petar Lazović

– Zato je važno je utvrditi koji je od ova dva uzroka u pitanju, kako se ne bi primenjivala prekomerna antibiotska terapija.

Da bi se potvrdila infekcija, potrebno je odrediti i vrednosti zapaljenskih parametara – sedimentaciju, CRP, fibrinogen i na osnovu tegoba razmatrati potencijalno žarište upale u organizmu. Tek nakon toga daje se ciljana antibiotska terapija. S druge strane, primena kortikosteroida za lečenje kovid 19 infekcije takođe može dovesti do porasta broja leukocita, ali ne predstavlja patološki nalaz.

Trombocitopenija

Usled kovida 19, odnosno poremećaja imunskog sistema, može doći i do smanjenja broja krvnih pločica (trombocita).

– Tada organizam počne da stvara autoantitela koja napadaju i uništavaju sopstvene trombocite. Ovaj problem može da se pojavi tokom SARS-CoV-2 pozitivnosti, ali i da se razvije nakon kovid 19 infekcije. I primena lekova koji se koriste u cilju sprečavanja prekomernog zgrušavanja krvi može složenim mehanizmima da dovede do stvaranja antitela na sopstvene trombocite. To dovodi do pada broja trombocita, ali delom i do povećane sklonosti razvoju tromboza. To stanje je potencijalno životno ugrožavajuće i zahteva lečenje – objašnjava doktor Antić.

Zbog toga je važno prepoznati znakove trombocitopenije, a to su spontana pojava modrica, krvarenje iz desni, krv u mokraći i stolici, intenzivni ciklusi kod žena, i na vreme se javiti lekaru.

Povišen D-dimer

D-dimer je protein koji nastaje u procesu razgradnje krvnog ugruška i ukazuje na aktivaciju sistema zgrušavanja krvi u organizmu.

– Samo povišena vrednost D-dimera nije indikacija za primenu lekova za razređivanje krvi. Neophodno je utvrditi da li je došlo do duboke venske tromboze, najčešće zapušenja krvnih sudova nogu ili embolije (zapušenja krvnih sudova) pluća. Vrednost D-dimera može biti povišena duži vremenski period nakon kovid 19 infekcije – objašnjava dr.

Sam zahtev za određivanje vrednosti D-dimera treba da bude utemeljen na tegobama koje ima pacijent ima, a samo tumačenje vrednosti D-dimera mora se zasnivati i na analizi starosne dobi pacijenta, funkciji jetre i bubrega, postojanja krvarenja kao i pridruženih bolesti poput maligniteta.

– Imajući u vidu sve navedeno, lekar je nadležan da odredi da li je uopšte opravdano kontrolisanje D-dimera, kao i da li treba primeniti antikoagulantne terapije.

(Espreso/Žena Blic)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media