USTAŠE SU TERALE BRATA DA SILUJE MAJKU I SESTRU: BAKA MILKA (86) je jedina od 6 dece preživela JASENOVAC!

Sećam se jedna žena što je klala decu, takmičili su se ko će više da zakolje dece, ko će više da ubije naroda u logoru, pa su se svetili međusobno, gledala sam svojim očima kad su čoveku sekli uši, nos, vadili mu oči, izvršio je samoubistvo, jer nije mogao da podnese više.

Ovako svoju priču za Espreso počinje Milka Ćurgus Gostović (86), jedina preživela od šestoro dece porodice Ćurgus, koja je prošla kroz logor Jasenovac, 1942. godine.

CRNA LEGIJA U AKCIJI ISTREBLJENJA SRBA

Samo što je počela bitka na Kozari u toku Drugog svetskog rata, Crna ustaška legija odvela je Milkinog oca, majku Zorku, nju i petoro njene braće i sestara u logor smrti.

"Živeli smo ispod Kozare, Crna legija nas je izvukla iz kuće pravo u voz za Jasenovac. Nas je bilo šestoro dece, moj otac je bio u uniformi kada su nas terali iz Kozare, rekao je mojoj majki: Zorki čuvaj svu decu, ako možeš, ako ne sačuvaj najstarija dva sina, moju braću. Majka je sačuvala samo nas 4, najstariji i najmladji brat Branko i Marinko umrli su od tifusa. Onda je majka nas četvoro vratila, kada smo se vratili sve je bilo pogorelo i porušeno, mi smo išli po njivama gde je bilo krompira, pšenice, od toga bi ona zapatila seme i tako nas prehranila, srećom što je meni ostao ujak i deda moje majke, oni su njoj puno pomogala da bi nas ona odgajala, umrla je u 67. godini", rekla je baka Milka za naš portal kada smo je posetili u Železniku gde danas živi.

Možeš da zamisliš sine kad su dete odvojili od majke, pa onaj ustaša baci živo dete na bajonet, krv je tekla ispod baraka

Baka Milka danas ima 86 godina, ne seća se baš najbolje svega kroz šta je prošla, jer je imala samo sedam godina, ne seća se datuma, ni kada su ih pustili iz logora, kada su ustaše zauvek uništile njeno detinjstvo i promenile njenu sudbinu, a ono malo što je ostalo u pamćenju pokušava i danas da zaboravi, ali kako kaže to jednostavno ne ide tako.

"Kako je moja majka nas sačuvala ne sećam se, bila je jedna žena koja je nekoga mogla da spasi, nekoga ne iz logora, ali nisam zapamtila njeno ime. Oni su nas strpali u te logore, odvajali su mušku decu i žensku decu, odvajali su žene i muškarce, pa su terali neke i u Nemačke logore tamo na prisilne radove", priseća se starica koja u sebi ima više života od većine mladih kojima je danas verovatno najveća muka kada nestane interneta u kući.

PUT ZA JASENOVAC

Tačan datum kada je Milka sa svojom porodicom ušla u voz za Jasenovac nije joj poznat, zna da je bila 1942. godina, voz je bio pun, a oni ugurani u njega, vreme je za nju u tom trenutku stalo, a sada kada je pogledala i film "Dara iz Jasenovca" prikazan na RTS-u, plakala je i pitala se kako je sve to uopšte preživela.

" Kada su nas stavili u voz bio je pun, da izvinete tu se i mokrilo i vršila nužda. Pošto je padala kiša, moja pokojna majka ispruži prste kroz prozor samo da nam pokvasi usta, mi smo sine svoju mokraću pili, onda možeš da zamisliš kako je bilo i kako je to izgledalo, kako smo stigli i kako su nas isterali iz voza u barake, ne mogu da se setim tog trenutka. Ta trauma uvek ostane, ono što si gledao svojim očiima, to ne može da se izbriše, gledala sam film i plakala sam i pitala se, jel moguće da sam ovo sve preživela?", priča za Espreso Milka Ćurgus Gostović.

Od mene hoćeš da sakriješ nešto što znam da je bilo, mnogo me to pogađa. Treba prikazati činjenicu kakva je bila, nemojte uskraćivati to ljudima, drugačije se razmišlja posle, kaže Milka

SMRT PRED OČIMA DEVOJČICE OD 7 GODINA

Milka je imala samo sedam godina kada joj je život zavisio od milosti ustaša, a najviše je upamtila plač majki i dece koji su bili odvajani i ubijani, mirisa reke krvi, bljutave hrane, peska i žica u ustima koje je morala da jede, ali i žena koje su klale decu na čijim rukama se slivala krv 20.000 ubijenih mališana u fabrici smrti.

" Na početku rata smo otišli, ali koliko smo bili ne znam. Ostalo je tamo sveta još su ubijali. Kad se setim osećam tugu, taj neki miris krvi od tog naroda, ta drhtavica taj strah, šta sam sve gledala i preživljavala. Najteže mi je bilo kad je majka spašavala sina, oni ga odvodili od nje i ubiju i jedno i drugo. Gledala sam kad su muškarce poređali pored Save na bedeme i onda ih maljevima udarali i bacali u Savu, leševi samo plutali po vodi", objašnjava nam baka.

" Možeš da zamisliš sine kad su dete odvojili od majke, pa onaj ustaša baci živo dete na bajonet, krv je tekla ispod baraka", priseća se Milka, a koliko joj je bilo teško da ovo i izgovori videli smo na njenom licu, oči su joj zasuzile za trenutak i duboko je uzdahnula.

Kad nam donesu pasulj, a on pun peska, samo poneko zrnce sa vodom, morali smo da jedemo, da preživimo, pa nam donesu kukuruzni hleb, ono stotinu žica u njemu, a gladan si, svega i svašta su nam donosili, pa se to usmrdi, ali smo bili gladni, prepričava starica

Kako i sama kaže ustaše su stoku bolje čuvali, na Srbe su gledali kao na nešto što treba da se ubije, na našu decu su nasrtali kao da nisu živa bića, kao da treba samo da ga uništiš da ga nema.

"Samo se sećam da su pokrštavali našu decu govoreći "više niste srpska deca, sad ste Hrvati", tako su govorili. Svojim očima sam gledala kako su ubijali, deca plaču, majke plaču, ubiju majku, dete ubiju, nas nisu odvajali od majke i to samo pukom srećom, ne znam ni sama kako. Nas decu nisu terali da radimo, ljudi su kopali rovove ustaše su ih terale da svoje ubijaju. Jedan je terao brata sestru da ubije i baci je u rov, a on beži neće, a ovaj ga samo ubije. Pa su terali da siluju svoju majku ili sestru, svašta su radili pod milim bogom. Hvala bogu da sam ostala normalna, mnogo sam stvari pozaboravljala, ali ovo čega se sećam je teška trauma", rekla je starica za Espreso.

MILKIN UTISAK O FILMU DARA IZ JASENOVCA

Baka Milka je živi svedok ustaške svireposti u logoru Jasenovac gde su masovno ubijani Srbi, Jevreji i Romi i to na najmonstruozniji način koji ne možete da zamislite, a što mnogi osporavaju.

Tako je i film Dara iz Jasenovca naišao na brojne kritike dela Hrvatske, ali i američkih medija u kojima se tvrdi da sve što je prikazano u filmu deo je srpske propagande, a baka Milka preživeli logoraš koja je osetila na svojoj koži kako je to kada te ustaše tretiraju kao ništa, kaže da se razočarala u sam film i to samo zato što nije prikazano sve onako kako je bilo, a mi koji smo ga gledali pitamo se kako je onda to bilo kada smo jedva skupili hrabrosti i želudac da samo odgledamo film, a posle njega ostali smo nemi u suzama.

"Žao mi je što to rade, što lažu, što kriju šta je bilo. Od mene hoćeš da sakriješ nešto što znam da je bilo, mnogo me to pogađa. Treba prikazati činjenicu kakva je bila, nemojte uskraćivati to ljudima, drugačije se razmišlja posle.. Mnogo sam razočarana kada sam videla film, zašto nisu prikazali onako kako je bilo. Pa onu ustaškinju što je klala decu, pa su se takmičili, kako da kažem blag je film, tako mi dođe neka tuga kada gledam, Trebalo je da prikažu sve kako su ubijali decu, odvajali, pokatoličili, kako su ubijali muškarce zakopavali u rovove, trebalo je original da se prikaže", kaže Milka uznemireno dodajući da muške glave nije bilo u njenom selu posle logore, sve same udovice su ostale, a jedino što je dobro prikazano u filmu su leševi kako plutaju po Savi to je jedino isto i decu koju su odvajali od majke.

DOLAZAK U BEOGRAD

Milka Ćurgus Gostović (86) u Železnik se doselila i sa mužem koga je upoznala u fabrici tekstila Zelengora na Umci sagradila kuću 1955. godine. U fabrici je radila četiri i po godine, radili su i u Švajcarskoj dobila je sina Đorđa, ali zla sudbina je nije napustila. Posle strašnog detinjstva, Milki je poginuo sin u saobraćajnon nesreći 2001. godine. Već 2008. godine Milki umire i muž Branko kada nju udaraju kola na početku ulice u kojoj živi i tada joj strada jedna noga u kojoj danas ima šipku i jedva se kreće.

"Ja poklušavam sve da zaboravim, ono što je bilo ima momenata kada legnem i razmišljam kakav mi je život bio, onda se trgnem i kažem šta je bilo bilo je, život mi je bio nikakav, kao dete sam se mučila, pa sam došla ovde, pa sam se mučila ovde, nemaština, nije to bilo lagodan i bogat život. Uvek neko namicanje, štednja i uvek si se povlačio u sebe, pa zamišljaš dovoljno ti što imaš, da je bio lak nije bio", kaže nam starica vedrog duha i pored svih nedaća.

MRŽNJA PREMA HRVATIMA

S obzirom na to da se često u hrvatskim medijima propagira to da Srbi huškaju svet da mrze Hrvate, da pozivamo na mržnju kada god nam se ukaže prilika, baka Milka je imala odgovor i za njih i to iz ličnog primera.

"Ja moje dete nikada nisam učila da mrzi nekog, poštuj kako te poštuje, uvek se sklanjaj i nemoj se mešati sa onima koji govore mrzi ovog, mrzi onog. Sine nikada nisam osećala mržnju, nisam bila ljubitelj Hrvata, ali sam uvek bila na nekoj distanci, nikada nisam mogla poštovati onog čoveka koji je ništio ne samo tebe, nego oko tebe svoj narod. To je isto nečije dete, on je drukčije vaspitan u njihovom duhu i dan danas, u njima teče ta krv, ja to ne mogu da prihvatim, ali nikada zbog toga nikom nisam rekla da treba da mrzi Hrvate. Ako veruješ kada bih ga gledala na vatri da se peče ne bih mogla da mu pomognem, kad znam šta su radili od našeg naroda, može on biti dobar čovek ali on ima tu krv, on nikada ne može biti kao tvoj čovek, ako ćemo ruku na srce bilo je i naših, ali Srbi logor nisu imali, Hrvati jesu", ispričala nam je za kraj razgovora Milka Ćurgus Gostović koja je posle rata išla u svoje rodno mesto, obilazila spomenik u Jasenovcu, mesto gde je njeno detinjstvo zauvek bilo uništeno.

Bonus video:

(Espreso)