OVI LJUDI ĆE SA ISTIM PROBLEMIMA UĆI U 2020. GODINU: Neki ne jedu, neki udišu BUĐ, a doček će provesti U MRAKU

Kao i svake godine, novogodišnja euforija je prisutna gde god da se okrenete, a Beograd svakako u tome "prednjači". Ukrašeni trgovi, "svetleće reklame", bezrazložno veliki šopinzi, crveni karmini i mrežaste čarape "progoniće" vas na svakom ćošku.

I tako dok se mnogi žale kako će dobiti epilepsiju od svetala koja blješte iz svake kuće, mnogi domovi će biti u mraku.

Iako je Srbija "ekonomski napredovala", a zgrade oko nas niču sada već na dnevnom nivou, mnoge porodice skapavaju, doslovno. Oni žive bez struje, vode, a mnogi i ne jedu, i to po više dana.

U naselju Šangaj u Novom Sadu živi porodica sa šestoro dece. Jelica Makra je majka tri dečaka od 4, 8 i 10 godina i tri devojčice od 1, 3 i 5 godina.

Očajna majka i dalje moli za pomoć jer se sa svojim suprugom bori iz dana u dan da prehrani decu.

- Imam šestoro dece i živimo jako teško. Najpotrebnija mi je odeća za dečaka od devet godina i ćerkicu od šest meseci. Bila bih zahvalna od srca svakom ko bi mogao na bilo koji način da nam pomogne, poručuje majka, Jelica Makra.

Ovoj porodici je i dalje hitno potrebna pomoć u vidu pelena, odeće, obuće kako za decu tako i za roditelje.

Milorad Rajišić iz Subotice živi u kući sa suprugom koja je nakon serije moždanih udara jedva ostala živa. On je od 2014. godine zvanično nezaposlen, i od tada je život posvetio čuvanju i negovanju supruge.

Nakon moždanih udara ona je postala dementna i svakodnevno halucinira. Njeno stanje je iz dana u dan sve gore, a Miloradove muke postaju sve teže.

Iako Milorad tvrdi da je njegova žena skoro u potpunosti nepokretna, lekarska komisija fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje je ranije u par navrata procenila da Miloradova supruga može samostalno da se brine o sebi pa im je uskratila novčanu pomoć za negu drugog lica.

Pre nego što je ostao bez posla, Milorad je podigao kredit i redovno ga otplaćivao sve dok je imao primanja. Ipak, zbog životne situacije, radio je to sporadično, pa su mu dugovi narasli. Na svu muku, izvršitelji su mu popisali materijalne stvari, a naredni korak, kako to obično biva, jeste izbacivanje iz doma.

Trenutno od prihoda imaju samo umanjenu penziju od 14.000 dinara koju prima supruga, a sa tim novcem oni jedva ispunjavaju osnovne životne potrebe članova domaćinstava, kao što su hrana i lekovi.

Porodica Kocić preživljava pravu dramu sa sudskim izvršiteljima koji žele da ih izbace iz doma, a Predrag je ove godine "prošao još gore".

Njemu je od stresa pozlilo, pa je pao i zadobio velike povrede.

Kada su ga žena i ćerka našle, već mu je curila krv iz nosa i iz ušiju.

Bila sam u toaletu kada sam čula kako je nešto palo. Ćerka je počela da vrišti i odmah sam dotrčala. Videla sam Predraga kako leži na podu i kako mu se krv sliva niz uši, pomislila sam na najgore, odsekla sam se, ovako nešto ne može da se opiše, ispričala nam je ranije očajna Jasna koja je kako kaže, umorna od pakla u kojem živi već godinama.

Iako se Predrag polako oporavlja, njegova bitka je tek počela.

Sonja Ilić (35), njena svekrva Vera (66), sin Branko (7) i ćerka Anđela (8) žive u straćari bez krova u Požarevcu.

Porodici Ilić je i dalje potrebna svaka vrsta pomoći jer oni nemaju apsolutno ništa, pa ni krov na kući iako je sezona kiša uveliko počela. Od kad znaju za sebe, žive skromno od svekrvine penzije od 6.000 dinara i dečjeg dodatka.

- Živimo u ovoj straćari sa tri sobice, a u jednoj nemamo ni prozore već samo drvene ramove za iste. Stalno nam svuda prokišnjava i šerpe su nam po podu, krevetu, svuda. Po celu noć ih menjam i praznim, ne možemo ni da spavamo od zime, a svekrva se razbolela i ima problema sa plućima zbog vlage, pričala je ove godine Sonja za Espreso.

Zima je uveliko stigla, a ova porodica mora da se dovija kako da je preživi. Njihova najveća želja je da se u 2020. godini probude u toploj sobi.

Biserka Demša (65) je ove godine sahranila sina, Sašu Demšu (48) koji je preminuo usled ogromnog stresa koji je doživeo nakon što mu je saopšteno da će mu kuća na Gardošu biti srušena.

Ovaj mučeni čovek je živeo u maloj trošnoj kućici sa majkom Biserkom, sestrom Kristinom, mlađim bratom i sa dve male bebe. Umro je u 48-oj godini, a da nije ni slutio šta će mu presuditi.

- Mi smo se žalili nadležnima dok mi je sin bio još živ, nazvali su nas prevarantima, i on to nije mogao da podnese. Kada mu je stigao dopis o rušenju kuće, pozlilo mu je i dobio je temperaturu. Odmah smo ga prevezli u bolnicu, ali me je doktorka pogledala i rekla kako mu nema spasa, ispričala je očajna majka za Espreso.

- Njemu je sve pregorelo, plućno krilo, jetra i pankreas, ali mu je ipak stres presudio. Nadala sam se do poslednjeg momenta, išla sam da mu kupim pelene, kalijum, nisam želela da prihvatim neizbežno. Mi smo bili jedna duša, kada ja poželim da ga čujem, on me već zove, to je bila neverovatna telepatija. Pola mene sada nema, ja imam prazninu koja se nikada neće ispuniti, rekla nam je Biserka koja neće imati ni volje ni snage za doček Nove godine.

Priča o Mladenu Makiju Markoviću nikoga nije ostavila ravnodušnim. Ovaj dečak koji boluje od distrofije mišića je sve što njegova majka Živka ima u životu. Ona je izgubila već četvoro dece zbog iste bolesti.

A kako izgleda život kada se svakoga dana budiš gledajući u umrlice svoje braće, a znas da boluješ od iste bolesti, zna on, mali Maki. A znaće i u narednoj, kao i u svakoj drugoj godini.

Naime, njegov brat Andreja, Miloš i Marko su imali 16 godina kada su umrli, a Nikola je živeo 22 godine. Mladan koji je jedini preživeo ovu strašnu genetsku bolest trenutno ima 21 godinu i živi samo sa majkom u selu Varvarin kod Kruševca.

Njegova plemenita majka je ceo svoj život sada posvetila njemu jer Mladen zahteva negu od 14h.

- Ja sam zaboravila kako je to živeti za sebe, sada svoje dane do kraja života dajem mom Mladenu. Od kada ustanem pa dok opet ne odem u krevet radim oko njega jer je njemu samo pokrentna desna ruka, i ništa više, pričala nam je Živka.

Da nesreća nikada ne ide sama, govori i činjenica da se ovoj majci i detetu koji žive sami, kuća zapalila pa su ostali bez svega što su imali. U kući i dalje nema struje, a nemaju ni vodu, pa majka svakog dana ide i na rukama nosi vodu za piće, pranje i kupanje. Onda stavi Mladena u korito pa ga kupa, pa sve iznova.

- Dobri komšija mi daje svoju vodu preko kabla. Taj mio dekica koji je i sam teško bolestan jer je operisao rak grla i ne može da priča nam uvek da svoju vodu i on je dokaz da i dalje postoje dobri ljudi, ispričala nam je ranije Živka.

Ova porodica i dalje muči muku oko egzistencije, a jadna majka je "osuđena" na doživotni bol.

Za Stublinsku ulicu u Železniku retko ko iz ovog beogradskog naselja nije čuo, a ona je postala poznata svima zbog jednog rđavog vagona koji se u njoj nalazi. U njemu žive dve žene, majka i ćerka.

U ovih 15 kvadrata koliko vagon ima, ove žene žive od kada znaju za sebe. One su jedna drugoj sve na svetu, a kada se posvađaju, ubrzo se i pomire jer nemaju kuda.

Kata Đorđević (84) je sedamdesetih godina došla iz Bosne kada se udala za čoveka iz Železnika koji je već imao dvoje dece. Nesreća ju je pratila od samog početka pa je kuća u kojoj je nekada živela sa tadašnjim mužem ubrzo i srušena.

On je kako nam je rekla nakon toga, kupio vagon u Boljevcu nakon čega ga je "dovukao" u Železnik.

- U početku je ovaj vagon bio pristojno mesto za život. Udarili smo tu zidove, bilo je lepo i toplo, a imali smo i fin nameštaj. Nesreća je što je on umro jako rano, a ja sam se posle brinula o njegovoj deci iz prvog braka. Čim su stasali, otpisali su me, pričala je ova izmučena žena za Espreso.

Ona i njena ćerka će Novu godinu proslaviti u ledenom vagonu.

Đorđe Marković iz sela Čepura, pored Paraćina je dečak koji ima samo 16 godina, a ponaša se i razmišlja kao da ima 40 godina što ne čudi jer ga od kad zna za sebe prate nedaće.

Život ga nije mazio, a već od malih nogu je počeo da se bavi poljoprivredom i seoskim poslovima kako bi izdržavao svoju porodicu. I pored brojnih obaveza koje nikako ne idu uz život jednog deteta, on je stizao i da redovno ide u školu.

Da stvari budu gore, a da maler kada krene on ne staje, osetio je vrlo dobro Đorđe na svojoj koži...

Pre tačno tri godine, otac Aleksandar (69) se šlogirao i od tada je nepokretan, teško govori, vrši veliku i malu nuždu u krevetu. Njegova mlađa sestra Aleksandra (15) i on su uvek tu za njega kada zatreba da se presvuče, opere, nahrani.

Pored brojnih muka, pre godinu dana se desila još jedna tragedija u porodici Marković. Njegova majka Željka koja je imala 45 godina je legla da spava i više se nije probudila. Zvanično, u pitanju je bio srčani udar, ali je porodica sutradan videla kako zmija izlazi iz njenog kreveta pa sumnjaju da ju je ujela u snu.

I pored tolikih muka koje su ih zadesile, Đorđe i njegova sestra ne savijaju glavu. Kažu, neće to uraditi ni u 2020. godini.

Ovo su samo neke porodice "koje muče veliku muku". Srbija je "puna" ljudi, porodica, pojedinaca koji skapavaju. Oni su gladni, bolesni, bez krova nad glavom, a tako će ući i u famoznu Novu godinu.

Bonus video: