HAŠIM I RAMUŠ ĆE LAKO LEČITI SVOJE PORODICE, ŠTA JE SA SIROTINJOM KOSOVA? Danica Grujičić o raku kod dece i NATO-u

Danas je obeležen Svetski dan dece obolele od raka, i tim povodom o svim uzrocima kancera kod dece i odraslih, najstrašnijim brojkama i načinu prevencije ove zlokobne bolesti razgovarali smo sa najboljim srpskim neurohirurgom, Danicom Grujičić.

Ona nam je otkrila zbog čega će broj obolele dece tek rasti, kako je NATO direktno ubijao i kako će tek ubijati našu decu, ali i kako to možemo da sprečimo. Govorila je i o šarlatanima, o Miroljubu Petroviću, o doniranju organa, i mnogim drugim aktuelnim temama...

Ceo Espreso intervju možete pogledati ovde:

Ranije je rekla da su maligne bolesti u Srbiji tri puta učestalije nego u svetu. Šta danas kažu te brojke?

To su podaci Batuta, koji kažu da 2,8 puta više oboljevamo nego što je svetski prosek. Što se tiče dece, 2,5 puta oboljevaju naša deca više nego što je evropski prosek.

Da li je tačan podatak da svakog dana jedno dete u Srbiji oboli od raka?

Da podaci su tačni, to su prijavljeni slučajevi s tim što ne znam da li sve zdravstvene instucije prijavljjuju malingna oboljenja kod dece. Dovoljno vam govori podatak da godišnje imamo 120 dece operisano od tumora na mozgu.

Otkud nam ovoliko bolesne dece?

Oni koji tvrde da su faktori poput pušenja, velike telesne težine i druge stvari razlog pojave takvih bolesti, oni verovatno ne leče takve pacijente. Lično mislim da, kad su deca u pitanju, osim spoljašnjeg zagađenja određena oštećenja koja su pretrpeli njihovi roditelji uzrok takvim oboljenjima. Neko sam ko se zalaže za ispitivanje posledica NATO bombardovanja i NATO agresije 1999. godine. Razlog zbog kog se zalažem za to nije taj što ja ne volim NATO i da sam nekakav pacifista – činjenica je jedna: Ako imate neko postrojenje na mapi hazarda i vi ste to objavili čitavom svetu, to znači da onaj ko vodi rat protiv vas i gađa to postrojenje namerno hoće da napravi ekološku katastrofu u određenoj regiji. Oni su to radili! To se ne može objasniti drugačije nego genocidnom namerom. Od svih nas zapravo su napravili jedan eksperimentalni poligon.

- Problem imamo u tome što ljudi koji su vodili ovu državu, nisu shvatili koliko je značajno da se ispita da se ispita ne samo vazduh, voda i tlo, nego da se vodi računa o ljudima koji su raščišćavali posebno hemijska postrojenja, gde je bilo dosta toskičnih materija, i to posebno o ljudima koji su na neadekvatan način raščišćavali recimo Pljačkovicu kod Vranja. Tada se nije ni znalo da je gađano osiromašenim uranijumom, a pritom je jedan običan projektil mogao da sruši predajnik RTS-a. Ako ste gađali jedno brdo usred Vranja, koje ima 10.000 stanovnika, šta je bio vaš cilj? Zašto ste gađali osiromašenim uranijumom i to niste hteli da priznate dok naša vojska nije našla penetratore? Prema tome, verovatno postoje istorijska zagađenja, postoje zagađenja posle, ali jedan ozbiljna grupa ljudi i jedna ozbiljna srtučna grupa može tačno da vam kaže šta je istorijsko zagađenje, šta je 1999, šta se javilo kasnije, i šta sa čime možemo povezati. Mi moramo napraviti jednu epidemiološku studiju koja će tačno po onim zonama gde je gađano, i gde znamo da su te toksične materije otišle u vodu, vazduh i tlo, i da se onda napravi prava epidemiološka studija koja će nam možda pokazati da smo mi u stvari zdraviji od svih ostalih i da možda ne bi bilo loše da nam ponovo poruše sve ono što imamo od fabrika, da nas ponovo bombarduju osiromašenim uranijumom, jer eto – pokazalo se da to kao efikasno i zdravo. Ono što je najkritičnije i najpodmukle ne samo u osiromašenom uranijumu, nego u svim tim toskinima, bez obrzira na to da li su kancerogeni ili ne je što se zdravlje narušava pokolenjima koja dolaze. Javljaju se genetske aberacije kod potomaka onih koji su izloženi određenim toskičnim materijama.

Da li ti onda znači da će nam se deca tek razboljevati?

Da, to to znači. Onda vi imate situaciju da je to zaista tako, da imate oblast gde se izlio određeni toksični otpad zaista imate povećan broj patoloških poremećaja, spontanih pobačaja i pojave anomalija kod dece, ne samo urođenih bolesti već i urođenih hromozomskih aberata, onda vi možete direktno da kažete: Da, krivo je bombardovanje. Ali, da biste do uradili, mora time da se bavi jedna stručna ekipa ljudi.

Da li će se to desiti?

Nadam se da hoće. Obećanja su bila velika. Zvanično je formirano jedno koordinaciono telo od četiri ministarstva. Međutim, Ministarstvo životne sredine čiji je zadatak bio nas organizuje i da stvori uslove da možemo da prikupljamo podatke, da se u ime Vlade republike Srbije javljamo, da tražimo podatke kako od Ministarstva odbrane tako i od svih ovih fabrika koje su bombardovane, mi jednostavno nismo uradili ništa. Ministarstvo životne sredine sedam meseci nije moglo da se smisli, a čak nisu stavili tu tačku ni na sednicu Vlade. Tako da – ne postoji zaključak Vlade niti pravni akt koji su potpisala četiri ministra,ozbiljna čoveka, a koji je trebalo gospodin Goran Trivan da iznese pred Vladu, da se donese zaključak i da to bude pravnosnažno to nije urađeno sedam meseci. Zašto, to je pitanje za njih.

Dakle, mi pričamo o tome da u zemlji u kojoj svakog dana jedno dete oboli od raka, mi nešto čekamo?

To nije normalno, ali oni čekaju. Neko sam ko smatra da pre svega treba iskoristiti institucije sistema. S druge strane, istraživanje je takvo da ako ne stane država iza njega, mi ne možemo ništa da uradimo. Može Dana Grujičić da pita direktora fabrike „Lučana“ šta su pre 1999. godine i pre bombardovanja imali na skladištu. Ko će to meni da kaže? S druge strane, ako zove neko ispred Vladine komisije, onda će morati da daju sve podatke.

Velika je greška urađena što to nije urađeno do sada. S druge strane, dajte barem sada! Znate šta je još važno? Videti šta se sada dešava u spoljašnjoj sredini. Treba videti da li još negde treba napraviti remidijaciju, odnosno očistiti još neka područja. Moramo videti i da li neka područja treba ponovo da se čiste. Vi imate toksične materije koje morate fizički da ostranite. Ako treba da isušite reku, onda isušite reku, ali to sklonite. Do sada – ništa od toga nije urađeno.

Na koji način ti toksini deluju na ljudski organizam?

Kako koji. Određeni toksini, posebno organska jedinjenja koja su u ogromnim koncentracijama bila za vreme bombardovanja petrohemijskih postrojenja, njih direktno udišemo. Mogu da se odraze na pojavu određenih plućnih bolesti. S druge stranice, te nano čestice osiromašenog uranijuma mogu da budu uzrok karcinoma, posebno pluća. Vi to udišete, a koliko daleko stignu te nano čestice, to niko ne zna. S druge strane, dolazi do promene u vašem genetskom materijalu. U Srbiji je sada za 100 odsto povećan sterilitet kod mladih muškaraca. Mnogo bračnih parova mora da se leči zbog steriliteta. Ranije toga nije bilo. Mehanizmi su različiti, najčešće je delovanje na nivou same ćelije, a onda i delovanje na reproduktivne materijale.

Koje su realne šanse za oporavak od kancera? Da li je rak izlečiv?

U savremenoj medicini ne možemo govoriti o tome ko će koliko živeti. Mnogo se napredovalo u poslednjih 30 godina. Ipak, slika se potpuno promenila. Rak jeste izlečiv. On je nešto što se može izlečiti. Rak je nešto što možete otkriti na vreme. Primarna zdravstvena zaštita je u Srbiji loše organizovana. Na tome mora da se radi. Kolege u primarnoj zdravstvenoj zaštiti mnogo znaju, ali su potpuno neiskorišćeni. Oni su prikovani za kompjutere, moraju da pregledaju najmanje 30 pacijenata za svojih 7, 8 sati. Nemamo tu ranu dijagnostiku koja bi drastično povećala broj izlečenih od karcinoma. S druge strane, imamo i one pacijente koji dođu sa metastazama na mozgu, pa se izleče. Sa ovim terapijama, gama nožem i iks nožem koji imamo, imamo fantastično oružje da čak i u zakasnelim fazama možete značajno da produžite kvalitetan život pacijenata.

Šta kažete o antivakcerima?

Osim par mojih kolega, koji mi nisu jasni, moram reći da to moraju biti ljudi koji nisu dobro prošli imunologiju. Ono što moramo uraditi, i zbog onih koji veruju i zbog onih koji ne, mi moramo obnoviti Torlak. Mi smo imali najjaču BSŽ vakcinu, koja je bila najbolja BSŽ vakcina na svetu. Sada uvozimo, i te vakcine kontroliše Torlak te zato možemo da budemo sigurni da su one dobre. Ipak, strateško pitanje za ovu zemlju je da se obnovi Torlak, i to je jednako važno kao to da li imate nuklearnu bombu ili ne. Kada imate svoju vakcinu ne zavisite ni od koga.

Ne možemo da se ne dotaknemo Miroljuba Petrovića, koji je poslednjih nedelja glavna tema medija. Posle troje preminulih pacijenata koje je lečio šarlatan, da li će Srbija uspeti da se izbori sa nadrilekarstvom? O njemu ste se ranije izjašnjavali, imate li šta da pridodate? Čovek I dalje nije iza rešetaka?

To su prevaranti i to čak treba da uđe u Krivični zakonik kao krivično delo. Za mene tu nije ništa sporno. Neko ko kaže otvoreno: „nemojte da idete kod lekara“ je ubica. Nadrilekari misle da su lekari jer su pročitali nešto na internetu. Ali travkama se ne može lečiti. Najbolji lekari jesu potekli iz biljaka, ali koncentracija njih u biljkama i koncentracija u lekovima je potpuno drugačija. Nisam neko ko je lobista farmakologije, ali ako hoćete da imate pravi lek vi morate da znate ko ga je proizveo, koja je njegova koncentracija, a onaj ko je garantovao za njega mora da stoji iza toga da je lek bezopasan.

Šta imate da poručite onima koji kažu da se leukemija može izlečiti korenom maslačka?

Kakvi korenovi, kakve gluposti. Ljudi, idite kod lekara...

Čime još leče šarlatani u Srbiji?

Imala sam iskustva sa pacijentima koji su dolazili nakon što ih je lečio neko krečnom vodom, zmijski otrov, sok iz korena biljaka, ma svime i svačime!

Ljudi kada su očajni, kada gube nekoga koga vole, ja ne mogu te ljude da optužim što oni traže spas. Mogu da optužim one koji im obećavaju spas, a za to im uzimaju novac. To zato mora da bude kažnjivo zakonom. Ako je neko prevarant, neka ide u zatvor. Ako je njegovo laganje nekoga koštalo života, to je onda ubica.

Što se tiče momka koji je umro zbog Miroljuba Petrovića, moram reći da je i porodica tu odgovorna.

Momak je mogao da bude psihički izmenjen, ali je porodica bila ta koja je morala da donosi racionalne odluke. Mogli su da traže mišljenje drugih lekara, ako im se jedno nije dopalo. Možda bi on danas bio živ da je to operisan. Prema tome, koliko su odgovorni oni koji šire lažne nade ljudima i uzimaju im novac, isto toliko su odgovorne porodice. To govorim o onima koji imaju tumor na mozgu jer se sa takvim pacijentima najčešće susrećem. Takvi pacijenti imaju pravo da neke stvari ne kapiraju, ali porodica nema.

Zbog čega šaljemo pacijente u inostranstvo, a ne leče se ovde? Mi imamo sjajne lekare...

Postoje opravdani i neopravdani odlasci u inostranstvo. Opravdani su oni kada mi kažemo da ne možemo da pomognemo pacijentu, ili se radi o jako retkoj bolesti. Dobro je to što je Ministarstvo omogućilo da ako mi imamo opremu, ali nemamo iskustva za neku operaciju, pozovemo kolegu iz inostranstva.

Imamo i tu nesretnu situaciju, kada ljudi u očaju ne znaju šta da rade, pa posegnu za lečenjem u inostranstvu. I to je bolje, jer oni idu kod doktora. Sve je bolje od toga da uzimaju travke, čajeve i tako polako propada. Mi znamo da kada god se skupljao novac da neko dete ode u inostranstvo, da će se to loše završiti.

U operacionu salu ulazili ste i u kolicima. Tada je o vama pričala cela Srbija?

Nisam ja jedina. Moj profesor Bećirić je bio paraplegičar i operisao je u invalidskim kolicima. Moj profesor Vragović je polomio koleno i sa gipsom ušao u operacionu salu. Ja sam polomilo stopalo, pa sam barem mogla da savijem nogu. Mi neurohirurzi smo takvi, ja nisam izuzetak. Bilo mi je teško kad sam stajala, ali eto ništa mi se nije desilo što sam malo ranije počela da radim. Nisam heroj, to sam samo naučila od mojih profesora. Imala sam sreću da radim ono što volim, zato mi ništa nije teško, a to je velika privilegija – raditi ono što volite.

Ranije ste rekli da ko ne želi da donira organe, ne treba ni da ih dobije. Mnogi su mislili da je to pregrubo rečeno, a opet većina se s vama složila. Da li su Srbi svesni toga da su veće šanse da nam organ zatreba nego da budemo u mogućnosti da ih nekome damo?

Mislim da nisu ljudi svesni važnosti transplantacije. Tek sada kada se na tu temu povela čitava diskusija, i kada su ljudi shvatili da niko neće nikoga ubiti da bi došao do organa. Zakon je zaista zaštitio donatora i niko neće biti gepekovan zbog toga. Mi smo ozbiljna zdravstvena organizacija a ne Žuta kuća! Ne radimo ono što rade kriminalci niti ono što se verovatno radi po svetu. U zemlji Srbiji, odgovorno tvrdim, nijedan pacijent ne može biti progllašen moždano mrtvim ako to nije zaista.

To pitanje sam postavila u više moralnom smislu: ja ne dam organe, ali bih da ih dobijem. Pa kako to? Treba da uđe u Zakon i to podržavam, da svi mi budemo donori, osim onih koji to isključivo ne žele. Ljudi tek sad shvataju plemenitost davanja organa, koja iz korena menja život onome ko je prikovan za krevet jer mu ne radi bubreg, srce...

Vratili smo se ponovo i na NATO bombardovanje. Danica Grujičić kaže da nikad nije trpela pritiske zbog toga što govori, ali da Srbija mora da se trgne jer to dugujemo celom svetu.

Ne smemo dozvoliti da se neka zemlja odluči za to da bombarduje zemlju jer joj se ne sviđa njihov predsednik. Pa više su oni ubili svojim bombama Albanaca nego Srbi. Samo u Prizrenu je ubijeno 35 dece, albanske, a ukupno njih 85. To njima nije bitno jer nije Tačijevo dete ili Haradinajevo. Oni umiru više nego mi jer im nisu raščistili taj osiromašeni uranijum. Te ljude, što je najgore, nema ko da leči. Oni odlaze više nego mi. To ne dotiče ni Haradinaja ni Tačija jer oni imaju para, pa će se oni i njihove familije lečiti gde god bude trebalo. Oni če moći to da plate, a ne haju za narod koji ne može, a umire više nego mi. O tome niko neće da govori, ali najveće količine osiromašenog uranijuma su upravo tamo izručene. NATO je jedna zločinačka organizacija, genocidna, i kao takva ne treba više da postoji. I tačka.

Da li rak preti da postane bolest broj jedan u Srbiji?

Da, i to ne samo kod nas već i u celom svetu. Ako se ovako nastavi, ako se ne bude kontrolisalo zagađenje, da, nastaviće se... - zaključuje Danica Grujičić.

Bonus video: