ISPRAVKA: Antibiotici JESU LEKOVI, oni i te kako LEČE BOLESTI
Dr Branimir Nestorović, Foto: Printscreen

DEMANTOVANO

ISPRAVKA: Antibiotici JESU LEKOVI, oni i te kako LEČE BOLESTI

Doktor ima malo drugačije poglede na lečenje

Objavljeno: 17:56h
  • 389

*Napomena: Ovaj članak je ispravljen zbog netačnih i nenaučnih tvrdnji dr Nestorovića da "antibiotici nisu lekovi". Izmenjen je deo teksta u kojem se ovo tvrdilo, kao i naslov. Tekst je izmenjen na osnovu analize portala Raskrinkavanje.me

Mnogi mediji su objavili izjavu doktora Branimira Nestorovića koju je magazin Balkan Press objavio 25.10. sa naslovom "ANTIBIOTICI NIŠTA NE LEČE! Dr Nestorović: Uzmite beli luk, propolis i origano!"

U izjavi Nestorovića koja datira iz decembra 2018. godine Nestorović tvrdi:

"Verovati da antibiotici ne štete našem organizmu je poptuno smešno. Imate 20.000 sintetisanih antibiotika a koristi se stotinak jer su svi ostali smrtonosni za nas”, i “Antibiotici ništa ne leče. Ja kad to kažem moji studenti i specijalizanti me gledaju belo. Ako nemate bela krvna zrnca vi ćete umreti…", te "Sve začinske biljke su antibiotici. Origano koristimo kod teških pacijenata sa jakim zapaljenskim bolestima pluća jer ubija bakterije."

Međutim, tvrdnja da antibiotici ne leče ništa, svakako nije tačna.

Antibiotik je lek koji se koristi za liječenje bakterijskih infekcija. Antibiotici nemaju učinak na virusne infekcije. Izvorno je antibiotik bio supstanca koju proizvodi jedan mikroorganizam koja selektivno inhibira rast drugog.

Na sajtu MedicalNewsToday se objašnjava:

Antibiotici su moćni lekovi koji se bore protiv određenih infekcija i mogu spasiti živote ako se pravilno koriste. Oni ili zaustavljaju razmnožavanje bakterija ili ih uništavaju. Prije nego se bakterija razmnoži i izazove simptome, imuni sistem obično može da je ubije. Bela krvna zrnca napadaju štetnu bakteriju, pa čak i ako se simptomi pojave, imuni sistem obično može da se izbori sa infekcijom.

Prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) antibiotici su lekovi koji leče infekcije izazvane bakterijama tako što im onemogućavaju rast i razmnožavanje i ubijaju ih.

Svetska zdravstvena organizacija objašnjava da ono što jeste tačno je da postoji mogućnosti rezistencije na preteerano korišćenje antibiotika.

Ispod je cela izjava dr Nestorovića, koja je sporna:

"Mi smo svojim načinom života napravili određene bolesti. Primera radi to su zapaljenske bolesti creva poput Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa…

To su bolesti koje su nastalje jer smo postali previše čisti. Dok smo imali česte infekcije, dok smo bili prljavi dotle smo imali prirodne stimuluse našeg imunog sistema i onda smo bili zdravi, kaže prof. dr Branimir Nestorović, načelnik pulmologije na Univezitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj u Beogradu.

"Ali onda smo počeli da se perkamo, da se tuširamo sapunima. Poludim kad vidim one baktericidne sapune. Ti sapuni su budalaština zadnje vrste. Kažu – uništava 99 posto bakterija. Pa što ih bre uništava? Najveći broj bakterija na svetu nije uopšte zainteresovan za nas. Pazite, imamo 440.000 do sada poznatih vrsta bakterija. Od njih se samo neke interesuju za nas. Jer mi smo beznačajni. U ukupnoj biomasi na Zemlji mi smo beznačajni. Mi sebi izgledamo sebi važni ali bakterije se bave nekim druzgim stvarima. Mi njima nismo zanimljivi i to je dobro. Nas napada samo mali broj bakterija”, kaže dr Nestorović.

On kaže da kada su ljudi postali čisti, imuni, kada su te bakterije u pitanju je ostao očuvan ali sad nema stimulusa, nema antigena.

"I on se sada okreće sopstvenim ćelijama na primer ćelijama creva ili mišića. To je takozvana molekularna mimikrija. I mi znamo da je ta teorija tačna jer na primer pacijenti sa Kronovom bolešću kad dobiju gliste njihovo zdravstveno stanje se popravi. Suštinski to su bolesti koje smo mi napravili. Svaka tura antibiotika je mnogo ako nije potrebno. Ako vi lečite neku specifičnu infekciju naravno da spasavaju život. Ali danas antibiotike uzimaju po principu – ajde da ih uzmem što da ne. Oni uništavaju bakterije ali sličnost naših i bakterijskih ćelija je veoma velika. Verovati da antibiotici ne štete našem organizmu je poptuno smeštno. Imate 20.000 sintetisanih antibiotika a koristi se stotinjak jer su svi ostali smtonosni za nas”, kaže dr Nestorović i dodaje:

"Antibiotici ništa ne leče. Ja kad to kažem moji studenti i specijalizanti me gledaju belo. Ako nemate bela krvna zrnca vi ćete umreti… Pacijenti koji nemaju leukocite, možete im dati bilo kakav antibiotik, oni će umreti. Antibiotici samo primiruju bakterije, oni usporavaju njihovo razmnožavanje. Bez našeg imunog sistema nema ništa. Vi kad četvrti ili peti put uzmete antibiotike onda dolazi do poremećaja belih krvnih zrnaca. Antibiotici su nužno zlo."

Doktor Nestorovim smatra da mi imamo gomilu prirodnih antibiotika ali ih slabo koristimo.

“Beli luk na primer… Alicin iz belog luka je jedan od najjačih antibiotika koje imamo. Propolis je izvanredna stvar koji u sebi sadrži 64 prirodna antibiotika i nema bakterije koja je rezistentna na to. Antibiotike treba da koristimo za ono za šta su namenjeni a to su bakterijske infekcije. U pedijatriji je to od 2 do 4 posto infekcija, sve ostalo su virusi. Respiratorne infekcije su bolesti koje prolaze same od sebe. Gnojna angina prolazi sama od sebe lečena ili nelečena. Većina lekara i pacijenata misli da će ako uzme antibiotik sprečiti komplikacije. E to nije tačno. Bilo bi super – imate kijavicu uzmete antibiotik i ne dobijete upalu pluća. Niko onda ne bi imao upalu pluća, ali to ne ide tako. Postoji samo jedna bolest gde preventivno vredi davati antibiotike a to je grip. Tu može da se da antibiotik jer se onda smanjuje za 25 posto šansa za dobijanje zapaljenja pluća”, kaže dr Nestorović.

On napominje da razume da roditelji hoće da im dete što pre ozdravi, da ne bi došlo dokomplikacija.

“I lekari ih plaše po principu ako ne uzmeš biće ovo i ono. Zanimljivo je bilo ispitivanje u Hrvatskoj među lekarima na pitanje zašto ste prepisali antibiotik. Prvi odgovor je bio: "Ako ne prepišem ja, prepisaće kolega i ogovaraće me." A drugi odgovor je bio: "Ova majka je jako zabrinuta biće tu komplikacija ako ne prepišem."

Ni jedan ni drugi razlog nisu medicinski. Sve začinske biljke su antibiotici. Origano koristimo kod teških pacijenata sa jakim zapaljenskim bolestima pluća jer uništava bakterije. Začinske biljke su počeli ljudi da koriste jer nisu imali frižider i primetili su da se uz pomoć začinskih biljaka meso duže održi. Crni biber je snažan antibiotik”, kaže on i zaključuje:

"Naš glavni problem je malo kretanja i puno stresa. Ljudski život je stalna borba, nema depresija jer ona vodi u bolest.""

BONUS VIDEO: POSLE OVOG SNIMKA PONOVO ĆETE SLASNO JESTI ŠARGAREPU! Panda to sa takvim uživanjem radi, da će vam krenuti voda na usta! (VIDEO)

(Espreso.co.rs/Novi.ba)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media