Kuvaćemo se na 42 stepena, a u ovom mesecu moguće i poplave: Meteorolog za Espreso otkrio kakva nas godina čeka!

Godišnja doba na koja smo navikli i o čijim smo karakteristikama učili u školi više nisu ista.

Leta i zime nisu iste, temperatura se menja vrtoglavom brzinom i klima se promenila.

Tako su godišnja doba tokom 2023. i do septembra 2024. bila rekordno topla, a 2025. godina počela je smenom zimske i prolećne temperature.

Prema dugoročnoj prognozi profesora Aleksandra Valjarevića i meteorologa Ivana Ristića, tekuća godina donosi zimu, proleće i jesen u grinicama normale s mogućnošću da proleće ipak bude malo toplije.

- Nakon ledenih dana u drugoj dekadi dolazi postepeno otopljenje u trećoj dekadi januara, maksimalna temperatura u mestima gde bude više sunca biće oko 10 stepeni, dakle osetno viša. To otopljenje bi relativno kratko trajalo i prva polovina februara bi trebao da bude drugi najhladniji period ove zime. Povremeno bi bilo padavina, uglavnom kiše, susnežice i snega. Temperatura bi bila oko nule i ne mogu se isključiti ledeni dani u prvoj polovini meseca, kada su temperature tokom celog dana ispod 0 stepeni, navodi Ristić za Espreso.

Prvi i drugi mesec će u većini dana biti pravi zimski.

- U najhladnijem periodu u toku ta dva meseca temperature u Beogradu u jutarnjim časovima mogu biti -10 stepeni, pogotovo ako bude snežnog pokrivača, a u Srbiji se očekuje i do -20 stepeni. Padavine, susnežica i sneg se očekuju u tom periodu i u nižim predelima. Kraj februara bi mogao da bude topliji i tada bi temperatura mogla da skoči za oko 15 stepeni. Mart će biti promenljiv, smenjivaće se periodi kada će biti oblačno sa padavinama, kišom, susnežicom i snegom, i periodi kada će biti stabilnije i toplije vreme. Sa kalendarskim dolaskom proleća temperatura će osetnije da poraste, navodi sagovornik.

Sneg moguć u aprilu, a postoji i opasnost od poplava

Početak proleća doneće višu temperaturu koja će ići i do 20 stepeni. Poslednjih godina april je bio promenljiv i neretko je oko 20. aprila padao sneg. Ova godina bi mogla biti izuzetak po tom pitanju, ali kako napominje Ristić, ne bi trebalo da nas iznenadi ukoliko sneg ipak padne.

- Normalno je da temperature krajem aprila budu preko 20 stepeni, a mi imamo i pojavu snega i to je baš velika promena vremena. Ove godine se inače očekuje puno snega, pogotovo na planinama i tamo se sneg skoro uopšte neće topiti. Na kraju zime će biti i preko metar snega na Kopaoniku i drugim planinama i sa početkom toplijeg vremena doći će do naglog topljenja snežnog pokrivača, tako da se očekuje da vodostaji reka brzo rastu, a kako nisu niski, treba upozoriti, pogotovo ako bude prolećnih jačih majskih kiša, da može doći do poplava. Mora se voditi računa pošto se u godinama sa puno snega na planinama poplave vrlo lako dešavaju, navode autori dugoročne prognoze.

Ristić podseća da su normale za maj minimalna temperatura od 9 do 15, a maksimalna od 20 do 25 stepeni.

- U maju se polako približavamo letnjoj temperaturi. Dešava se da u petom mesecu temperatura bude i preko 30 stepeni, ali to je dosta retko i u poslednje vreme nije bio čest slučaj. U 2025. godini se to ne očekuje, već se očekuje da postepeno uđemo iz proleća u leto i da bude dosta padavina, kiše, navodi sagovornik.

Četiri toplotna talasa, temperatura će ići i do 42 stepena

Što se tiče šestog meseca, Ristić napominje da su normale minimalna temperatura od od 13 do 18, a maksimalna od 23 do 29 stepeni.

- Kada je preko 25 stepeni to je već letnja temperatura. To će se desiti u trećoj dekadi juna i oko 25-26. juna očekujemo prvi toplotni talas sa temperaturama do 35 stepeni. Kraj juna bi bio baš topao i voda će se ugrejati na preko 20 stepeni u Grčkoj i južnom Jadranu. Ko planira letovanje može da ode na odmor već krajem juna. Očekujem da budu tri ili četiri toplotna talasa, a najtopliji će biti u trećoj dekadi jula, oko 24-25. jula sa temperaturama od 41 stepen u Beogradu i 42 stepena u Srbiji – kaže Ristić.

U ovom mesecu se očekuju veće količine padavina u par navrata- čak 100 litara po metru kvadratnom za jedan dan.

Ovo, kako navode autori dugoročne prognoze Valjarević i Ristić, može prouzrokovati urbane poplave.

- Minimalne temperature u julu su u proseku od 15 do 19 stepeni i 26 do 30 stepeni maksimalne. Međutim, u julu ćemo imati dosta dana sa tropskim temperaturama. Naime, već od kraja juna skoro do septembra će nas pratiti izuzetno toplo vreme sa tropskim temperaturama zbog priliva toplog vazduha iz Afrike, ističe sagovornik.

2025. godina pod uticajem "La Ninje"

"La Ninja" je poremećaj klimatskih prilika, tj. fenomen koji je karakterističan za centralni i istočni deo tropskog pojasa Pacifika. Javlja se u periodu jakih pasatskih vetrova i niske temperature mora. Ovi vetrovi utiču da zimi bude hladnije, a leti još toplije.

Najčešće traje tri do sedam godina. Njegov naziv potiče iz španskog jezika i znači „devojčica“.

Ristić i Valjarević napominju da je ove godine „La Ninja“ zbog čega je uticaj kontinentalne klime još veći. Zbog toga će zima biti hladnija, a tokom leta može biti jako toplo.

- Jul je najtopliji mesec i druga dekada je najrizičnija kada su u pitanju superćelijske oluje. Očekuje se da temperature tokom leta budu visoke i mora će se brzo zagrejati. Sredinom jula temperatura morske vode će biti blizu 30 stepeni što znači da će biti ispunjen jedan od kriterijuma za superćelijsku oluju, a to je da temperatura bude veća od 27 stepeni. Granica za nastanak uragana na okeanima je 27 stepeni, ali može da se koristi i za nastanak oluja s tim što sa superćelijsku oluju na visini vetrovi moraju da budu izraženi i da postoji smicanje vetra sa visinom. Nadamo se da se 2025. godine neće poklopiti svi uslovi za njeno nastajanje, ističe naš sagovornik.

I ako izostanu superćelijske oluje, biće dosta pljuskova, lokalno i padavina sa gradom, jakih olujnih vetrova.

Stabilizacija vremena se očekuje od osmog meseca koji bi trebalo da bude tipični letnji mesec, sparan i tropski.

- Opet nam neće biti lako, jer dugo će trajati toplotni talasi, pogotovo što je sada izražena umereno – kontinentalna klima zbog koje se vazduh preko leta greje, a zimi se hladi. U julu i avgustu maksimumi će biti oko 40-41-42 stepeni, s tim što u julu očekujemo malo više kiše. Imaćemo puno tropskih dana i tropskih noći, pogotovo u većim gradovima zbog zagrevanja betona, slabe cirkulacije... Jedva ćemo čekati da dođe jesen, prognozira Ivan Ristić za Espreso.

Već u novembru 2025. godine može pasti prvi sneg

U septembru se očekuju prodori sa Severnog ledenog mora što će spustiti temperaturu.

- Opet bi došlo do promene cirkulacije što bi značilo da nećemo imati puno toplih dana i neće biti previše vruće na jesen. Zato već u novembru možemo očekivati prvi sneg, sa temperaturama u granicama normale. I decembar bi mogao biti kopija prethodnih decembara, sa povremenim blažim zahlađenjima uz padavine i blažim otopljenjima, kaže sagovornik.

Trend pada temperature na Balkanu

Sumirajući vremenske prilike za ovu godinu, Ristić navodi da će jedino leto ostati toplo, a proleće, jesen i zima će biti hladniji u odnosu na prethodne.

- Zbog promene cirkulacije primetiće se trend pada temperatura na Balkanu, koje su rasle iz godinu u godinu i dostigle su maksimum. Više nećemo biti najtoplije područje, trenutno imamo najveće negativno odstupanje u odnosu na celu Evropu. Prethodnih godina vreme su nam određivali Islandski ciklon i Afrički anticiklon, ali to je prekinuto u septembru 2024. godine. Došlo je do stvaranja jakog polarnog vrtloga i on je doneo toplije vreme polarnim oblastima, ali zato na našoj geografskoj širini zbog dominacije vetra s istoka, dosta je ciklona tokom jeseni i još uvek dolazi sa istoka, prelazi preko nas i donosi hladniji vazduh, zakljućuje Ivan Ristić i dodaje da još uvek nema naznaka za spregu Islandskog ciklona i Afričkog anticiklona, ali će se ovaj anticiklon sada spajati sa ogrankom Sibirskog i leti će nam doneti velike vrućine.

Bonus video:

Espreso/Marina Letić