SRBI OVDE IZBACUJU SVOJ STRES: Jedni gađaju mete sekirama, drugi dovode i decu, a mi vam otkrivamo pravu atmosferu

Lakši šurikeni, lakši noževi, Boš šuriken, lagana kamperska sekira, srpovi, samo neki su od rekvizita fino naslaganih na policama neobičnog kluba "Sekirana" na Vračaru. Dok nam instruktor Dimitrije Andesilić objašnjava veštine i način bavljenja ovim sportom, imamo utisak da se nalazimo u kakvom "vojničkom kampu" koji je smešten u samom srcu Beograda.

Mlađi, stariji, devojke, muškarci, roditelji sa decom dolaze u ovaj klub zbog razonode i provoda, ali i da bi izbacili višak stresa zbog svakodnevnih problema.

Ulazimo u ovaj klub i sa naše desne strane primećujemo veću prostoriju, a unutra tri velike drvene mete koje su postavljene jedna pored druge, odvojene žičanim ogradama kako bi se gosti zaštitili prilikom bacanja rekvizita.

Dimitrije nam pokazuje rekvizite i objašnjava nam način njihove upotrebe u cilju gađanja drvenih meta. Kako kaže, najbolje je kada je drvo najsvežije, a najpovoljnija meta za gađanje je jelovina.

"To je u principu osnovni lakši deo arsotimana i ovim svim rekvizitima gađamo na srednjoj meti koja je najčvršča meta u odnosu na ostale dve, u smislu da je najmanje "pohabana". To su zapravo rekviziti koji traže drvo koje je najsvežije i koje je najotpornije. U pitanju je jelovina. Za gađanje ovim rekvizitima može da se koristi i topola. Topola se nehaba, a sa druge strane je dovoljno meka. Rekvizit može da se zabode, da se iščupa, i da se ta rupa maltene regenereiše. Uvek je od velike koristi ukoliko drvo nije suvo. Ono što je bitno jeste, da se drvo uvek i konstantno kvasi vodom kako bi bilo mekše kada se gađa", objašnjava Dimitrije Andesilić.

Što se tiče samog kvaliteta gađanja, veći rekviziti prave veće rupe i veću "štetu" na postavljenoj meti. Cilj nije samo pogoditi određeni broj, već i uspešno zabosti rekivizit u drvenu ploču.

"Što je rekvizit veći on pravi veću štetu na meti. Krupniji šurikeni mogu dublje da se zabodu. Kada nam dođu noviji takmičari koji nisu iskusni, za njih se preporučuju sitniji artikli. Veličina šake nije presudna. Neko ko ima manju šaku može da koristi i krupniji šuriken, ukoliko zna kako da ga pravilno baci. Ukoliko dođu roditelji sa decom, radije ću im preporučiti da koriste manje šurikene, nego li veće.", kaže Dimitrije.

U "Sekirani" gosti početnici mogu da vežbaju gađanje sa šurikenima. Ovo tradicionalno japansko oružje zvezdastog oblika koristilo se tokom istorije kao dopunsko oružje čuvenoj - katani.

"Svaki šuriken se poravna sa kažiprstom i čvrsto se drži palcem i dosta je slično držanju olovke. Gađa se u položaju dominantne desne noge napred i podrazumeva blagu rotaciju kuka. Gađa se od gore ka dole polukružno. Prilikom bacanja u trenutku se rekvizit pušta iz šake u glavnom pravcu. Generalno kada ljudi dođu prvi put, gledam da se sitnijim stvarima izvežbaju", pokazuje nam Dimitrije.

Kako kaže, pored toga što nabavljaju i kupuju rekvizite, njihov član - instruktor koji se bavi bravarijom sam za potrebe kluba pravi rekvizite. Seče metal, kasnije ga oblikuje, na kraju se oštri i obrađuje, a po potrebi i zavaruje.

Zidovi u hodniku ovog zanimljivog kluba ukrašeni su slikama glavnih negativaca iz brojnih horor filmova poput "Američkog psiha", "Petka 13" i "Isijavanja", a jedno im je zajedničko - svi su oni koristili sekiru.

Sekira je još jedan rekvizit koji možete da koristite u ovom klubu.

"Sekira ove težine, glave osam stotina grama (pokazuje nam rukom), se nebi lepo zabola u ivericu. A sa druge strane ove daske koje su debele dva santimetara, njih bi polupala. Ali zato u drvetu koje je mekano i koje se nalazi na trećoj meti, jako je lepo za bacanje sekire, jer ona se zabada jednim delom oštrice i zadržava se. Što je kraća držalica sekire, to se bliže gađa, jer kraća držalica pravi više rotacija. Sa druge strane što je duža držalica trebamo se udaljiti više od mete. I naravno potrebno je uvek šakom držati sam kraj držalice prikom gažanja", objašnjava Dimitrije.

Vreme provedeno u "Sekirani" se zakazuje unapred na jedan sat ili dva sata, sve u zavisnosti kako takmičarima odgovara. Ali i sam kapacitet i broj ljudi koji su se javili utiče na samo takmičenje u klubu. Pored Vračara, svoj klub imaju i u Malom Mokrom Lugu.

"To posmatramo po principu kuglane. Nije isto kada se na jednoj traci kugla jedan čovek, ili kada se kugla više ljudi. Vi dok dočekati vaš red treba da postoji određena rotacija. Tako da je na veći broj učesnika u našem klubu, cena po učesniku niža. Mi se u svakom slučaju trudimo da omogućimo ljudima da što lepše i delotvornije provedu tih sat vremena u našem klubu. Na Vračaru moguće je da učestvuje do petnaestak osoba, dok na našoj drugoj lokaciji u Malom Mokrom Lugu može doći i do pedeset ljudi koji će imati adekvatan red za gađanje.", priča Dimitrije.

Kako dodaje, sve odluke u pogledu organizacije posla u "Sekirani", donose se dvotrećinskom većinom članova na sastancima.

"Na sastancima rešavamo ko će kada da radi, ko pokriva obim termina, koje su smene u pitanju, kako da izgledaju mete, šta da se novo implementira, kao i oostalim stvarima", završava Dimitrije.

Bonus video:

(Espreso)