SRPSKI STRUČNJAK O NEVREMENU KOJE JE PROTUTNJALO SRBIJOM: Jovan Čabrilo za Espreso otkriva KAKO LOVI OLUJE!

Ogroman oblak koji se nadvio pre dva dana nad Slovenijom, a za koji su meteorolozi upozorili da mu je pravac kretanja ka Srbiji, stigao je za par sati preko Hrvatske do nas i doneo strahovitu oluju. Ono što je ovu oluju činilo razornom jeste vetar orkanske jačine koji je nosio sve pred sobom, lomio prozore i krovove, bacao kontejnere, čupao drveće i obarao kranove.

Već desetak godina stručnjaci upozoravaju da je naš region pogođeniji klimatskim promenama i da temperature rastu više nego što je svetski prosek. Zato imamo izuzetno visoke temperature i posle takvih dana po pravilu slede oluje i obilne padavine za kratko vreme. Urednik portala VojvodinaMeteo, Jovan Čabrilo, za Espreso je objasnio da je nevreme koje je zadesilo našu zemlju pre dva dana bilo zbog velike količine rapsoložive energije u atmosferi i smicanja vetra.

Ipak, naš sagovornik tvrdi da poslednja oluja u Srbiji nije bila superćelijska. Kako kaže, statistički posmatrano, bar u Vojvodini, bude ih do dve tokom letnje sezone. On, pak, tvrdi, da ova oluja ipak nije bila superćelijska.

“Postoji nekoliko vrsta oluja, a superćelijska je jedna od njih i kod nas se javlja najređe, ali ima najjači potencijal da donese vremenske nepogode sa gradom i orkanskim vetrom i jedino superćelije mogu da produkuju tornada. Visina, to jest vrh tih oblaka često bude preko 15 kilometara. Mogu da žive satima, tokom kojih pređu u proseku 500 kilometara, a mogu da pređu i do 1000 kilometara, kaže Čabrilo i dodaje:

Ovo prekjuče nije bila superćelija. Na području Hrvatske taj sistem konvektivne oblačnosti jeste imao karakteristike superćelije, ali pri dolasku u Srbiju došlo je do slabljenja i prelaska na MCS, odnosno linearni konvektivni sistem. Karakteristike tog MCS-a su olujni i orkanski udari vetra, dok nije bilo grada. Ipak 13. jula u nevremenu koje je zahvatilo središnje delove Vojvodine jeste bila superćelija koja je donosila krupan grad veličine preko 5 centimetara”, tvrdi on.

Kako tvrdi Čabrilo, svedoci smo da i drugi i tipovi oluja mogu da donesu stravične posledice.

Kako bi nastala superćelija, prema tvrnjama urednika portala VojvodinaMeteo, osim toplote i vlage u atomosferi potrebno je još i smicanje vetra, koje podrazumeva da se brzina vetra i njegov pravac razlikuju po visini.

Što se tiče hidrometeoroloških prilika narednih dana, Čabrilo za Espreso otkriva da bi danas u večernjim časovima moglo da dođe do vremenskih nepogoda i jakih oluja, koje bi u subotu u poslepodnevnim i večernjim časovima zahvatile i ostatak Srbije.

Jovan Čabrilo je inače široj javnost postao poznat prenošenjem slika sa lica mesta tokom oluja, a ovaj vid aktivnosti naziva se “lov na oluje”.

Kako nam objašnjava, lovci na oluje su stručna lica koja odlaze na teren s namerom da vide nešto što im je interesantno, a kako bi tu interesantnu pojavu fotografisali.

“Cilj nam je da zanimljive atmosferske prilike da fotografišemo, zabeležimo i podelimo sa pratiocima, ali i da ih analiziramo i eventualno izvučemo neke pouke kako bi naše buduće najave bile perciznije”, kaže Čabrilo.

Ceo proces sastoji se od nekoliko važnih koraka, a kako dodaje, jednako je važno biti oprezan i stručan.

“Prvi korak koji radimo je svakako prognoziranje tih pojava koje obavljamo sami. Imali smo i svoj numerički model visoke rezolucije uz pomoć kojeg lociramo gde bi moglo da dođe do konvektivnih dešavanja odnosno kakvog tipa bi oluje mogle da budu. Zatim podelimo tu informaciju na VojvodinaMeteo i uputimo se na teren tamo gde očekujemo da će se desiti oluja. Važno je da se prati udaljenost grmljavine to jest električnih pražnjenja kako nam ne bi grmelo I sevalo iznad glava. I sa distance fotografišemo”, kaže Jovan Čabrilo.

Bonus video:

(Espreso / Jovana Nedeljković)