HOĆEMO LI ČEŠĆE IMATI SUPERĆELIJSKE OLUJE I DA LI ĆE OSIGURANJE SVIMA BITI NEOPHODNO? Ovo su saveti STRUČNJAKA!

Profesorka meteorologije na Poljoprivrednom fakultetu Ana Vuković Vimić kaže da ćemo superćelijske oluje kakvu smo u Srbiji imali u sredu biti sve češće, najviše zbog toplotnih talasa koji su jako povoljni za njihovo stvaranje, ocenjujući da je ova godina u klimatskom smislu veoma ekstremna.

Predviđa da će biti i velikih rizika od suša, koje nam donose mnogo veće štete od ovih oluja, kao i da će u budućnosti takvi ekstremni događaji biti učestaliji. Vesna Lapčić, urednica specijalizovanog finansijskog magazina "Svet osiguranja", kaže da je najsigurniji način da naplatimo štetu nastalu zbog oluje da imamo polisu osiguranja, i da kada se radi o osiguranju kuće ili stana standardno košta oko jedan evro po kvadratu, dok je kod automobila najbolje imati kasko osiguranje.

Vuković Vimić pojašnjava da je superćelijska nepogoda zapravo ogroman oblak koji održava uzlazna struja koja pravi olujne frontove, uslove sa ekstremnim padavinama i gradom. Kaže i da u trenutku temperatura može da padne i do 10 stepeni.

„Superćelijske oluje su oble, kružne, kao neki mali rotirajući ciklon, koji kako rotira može da izazove i tornado. Superćelijska oluja kod nas je vrlo retka, ali povećava se njihova učestalost zbog velikih vrućina“, pojašnjava ona.

Na pitanje da li smo na vreme bili informisani o dolasku superćelijske oluje, ona kaže da jesmo, da je na sajtu Republičkog hidro-meteorološkog zavoda tri dana ranije postojalo upozorenje, ali da ne gledaju svi taj sajt.

Ukazuje da sistem obaveštavanja kod nas nije dobro razvijen, jer do sada nismo imali potrebe da ga razvijamo jer nismo imali ovakve događaje, ali je neophodno u budućnosti ga razvijati.

Ističe i da je velika uloga novinara u obaveštavanju, ali da treba koristiti i SMS, sve društvene medije i sve televizije kada je vanredna situacija.

Takođe, treba ulagati i u unapređenje sajta RHMZ, kao i u tehniku koju koriste za predviđanje vremena, ali i povećati spremnost ljudi na ovakve stvari.

Kako naplatiti štetu

Kada se oluja već dogodila i izazvala štetu, najbolji način da je naplatimo je da imamo polisu osiguranja, ističe Vesna Lapčić.

Kod osiguranja kuće ili stana oluja jeste uključena u rizik, kod automobila je potrebno imati kasko osiguranje, dok je kod poljoprivrednog osiguranja oluja dodatni rizik, pojašnjava.

Navodi i da ne postoji jedna polisa koja objedinjuje sve rizike i da je potrebno imati pojedinačne i dobro proučiti šta ona pokriva, a šta ne pokriva.

Dodaje i da, recimo, standardno osiguranje kuće ili stana košta jedan evro po kvadratu, kao i da se polisa uzima na godinu dana. Smatra da je to relativno mala suma imajući u vidu štetu koja može da nastane ukoliko se desi oluja ili neki drugi rizik.

Oni koji nemaju osiguranje automobila, na primer, a palo im je drvo na isti, ukoliko je za to drvo zaduženo Gradsko zelenilo, mogu njemu da se obrate i onda njihove službe izlaze na teren i vrše procenu štete. Ono što je bitno, ističe, je da se automobil nalazio na javnom parkingu. Ako drvo pripada stambenoj zajednici, onda je procedura komplikovanija i često se završava na sudu, navodi Lapčić.

Savetuje, imajući u vidu da će oluje poput one u sredu biti sve češće, da je najsigurnije imati privatno osiguranje i dodaje da osigurivači imaju rok od 14 dana da isplate štetu, ukoliko je prikupljena sva potrebna dokumentacija.

Na pitanje da li čin proglašavanja vanredne situacije olakšava ljudima isplatu štete, kaže da olakšava, ali da bi vlada odobrila dodatna sredstva, potrebno je da šteta bude iznad 10 odsto budžeta lokalne samouprave.

Bonus video:

(Espreso / N1)