humanost na delu
SVI MOŽEMO DA BUDEMO HEROJI: Osim što je dobrovoljno davanje krvi HUMAN ČIN, davaocima omogućava i BENEFITE!
Ovaj dan je i prilika da se podsetimo da je neophodno redovno snabdevanje bolnica i klinika krvlju, i da je to stalna potreba jer se krv može čuvati samo ograničeno vreme pre upotrebe
Za velike humane gestove nisu potrebni ni specijalni događaji, ni novac, jer svako od nas poseduje nešto mnogo vrednije - krv! Na spisku onih kojima je ova donacija neophodna ima dosta dece, trudnica i porodilja, ali i osoba koji boluju od leukemije i sličnih bolesti pa krv primaju dva puta mesečno. Zbog toga je svaki human gest koji podrazumeva dobrovoljno davanje krvi dobrodošao.
Današnji dan je idealna prilika da se uputi neizmerna zahvalnost svim dobrovoljnim davaocima krvi za njihov plemenit čin davalaštva krvi s obzirom na to da se obeležava Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi. 14. jun je kao Svetski dan dobrovoljnih davalaca uspostavljen 2005. godine sa ciljem da ukaže na značaj tog humanitarnog čina, ali i velike napore kojima su izloženi zdravstveni radnici.
Ovaj dan je i prilika da se podsetimo da je neophodno redovno snabdevanje bolnica i klinika krvlju i da je to stalna potreba jer se krv može čuvati samo ograničeno vreme pre upotrebe.
Krv nije moguće proizvesti na veštački način. Nju jedino može da proizvede čovek. Onaj ko je nesebično daje drugima je naš heroj - dobrovoljni davalac. Heroj koji spašava život.
A o tome ima li Srbija dovoljno ovih "heroja" i u kakvom su položaju smo razgovarali sa Mirjanom Knežević, PR-om Instituta za transfuziju krvi u Beogradu.
Sami zaposleni na transfuzijskim zavodima i klinikama čine sve kako bi donori bili dobro primljeni, pregledani, zbrinuti ako bi im bilo loše, počašćeni sokom, keksom ili šta već imaju. Za nešto više, zadužena je država.
Mirjana Knežević za Espreso kaže da postoje Zakonske regulative koje se odnose na dobovoljne davaoce krvi koje oni mogu da ostvare sa knjižicom doborovoljnog davaoca krvi.
"Pre svega jedan od benefita koji se ostvaruje doniranjem krvi je ne plaćanje participacije za preglede, bolničke dane, za određene laboratorijske usluge i postoji čitav spisak pogodnosti na našem sajtu. Mnogi sugrađani ne znaju da ostvaruju pravo na besplatnu godišnju članarinu u Biblioteci grada Beograda, a u saradnji sa Ministarstvom zdravlja omogućili smo doborovoljnin davaocima da imaju prednost prilikom zakazivanja pregleda u donosu na one pacijente koji nisu", navodi Mirjana Knežević.
Takođe još jedan načun podsticaja da što više ljudi doborovoljno da krv je i pravo na slobodan dan. U članu 77. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi.
Davanje krvi potpomaže dobro zdravlju i samom davaocu
Postoji mnogoštvo doborbiti za zdravlje dobrovoljnih davaoca. Samo davanje stimuliše kostnu srž da stvara nove krvne ćelije, na taj način regenerišemo organizam, smanjuje se procenta od mogućih kardivaskularnih bolesti. Dokazano je i da nivo hormona opada", objašnjava Mirjana.
U Srbiji nema dovoljno doboroljni davalaca
Kako kaže naša sagovornica, a prema procenama Instituta, u Srbiji je oko 3% dobovoljnih davaoca to znači da na 100 osoba 3 osobe daju krv.
Ideal kojem težimo je da taj procenat bude povećan na 4. Kada bismo to ostvarili zaista bismo bili mirni jer bismo imali optimalne rezerve tokom cele godine, tako da fali još 1% što možda zvuči malo, ali zapravo i nije toliko malo", dodaje.
Na Institutu za transfuziju krvi Srbije u ovom momentu je situacija sa rezervama krvi relativno stabilna. Naša sagovornica dodaje da trenutno imaju četvorodnevnu rezervu krvi, a da je najdeficitarnija B negativna krva grupa i to već neki vremenski period.
"Negativne krvne grupe su generalno ređe u našoj populaciji, samo 15 % ljudi ima neku od negativnih krvnih grupa tako da je jasno zašto su rezerve u deficitu", kaže Mirjana za Espreso.
Bliži se i leto tačnije sezona godišnjih odmora što je neki uvod u situaciju kada postoji mogućnost podnosno bojazan da će biti smanjenih rezervi krvi. Zbog toga je ovo idealna prilika da pozovemo i podsetimo sve sugrađane da dok su još u zemlji da doniraju krv kako bi rezerve ostale stabilne.
Ko može da daje krv
Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila. Važno je da je osoba dobrog opšteg zdravstvenog stanja, da je teža od 50 kg, da zu poslednjih 6 meseci nije bilo ušivanja niti sečenja kože kao I da osoba ne boluje od neke hronične bolesti.
Interval između davanja krvi je 3 meseca (12 nedelja) za muškarce i 4 meseca (16 nedelja) za žene.
Rekorderi
Kako kaže naša sagovornica, jedna jedinica krvi može da spasi čak 3 života, a postoje ljudi koji su spasili na stotine života. Zato smo pitali za kraj sagovornicu koji je rekord u broju doborovoljnog davanja krvi.
"Malo je teže utvrditi tačan broj davaoca kao i to koliko je određeni davalac dao krv tokom svog života s obzirom na to da naš sistem nije umrežen to jest nemamo jedinstvenu bazu podataka, ali znamo da postoje muškarci koji su redovno davali krv, na svaka 3 meseca i koji su to učinili i preko 150 puta, pa čak i 200. Treba napomenuti da osim davanja krvi se mogu davati i komponente krvi pa su neki ljudi prešli i magičan broj od 200", zaključila je naša sagovornica.
NE PROPUSTITE
(Espreso / Jovana Nedeljković)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
