SKORO SMO NA DNU LISTE PO BROJU INOVATIVNIH LEKOVA: Trkulja otkriva šta je razlog i ima li pravog rešenja za nas

O značaju inovativne terapije mnogo se govorilo, i o tome koliko je važna za pacijente svesni su oboleli, ali i lekari. Međutim, dostupnost inovativnih lekova u Republici Srbiji najmanja je u Evropi, pokazuju podaci najnovijeg istraživanja koje je sprovela Evropska federacija farmaceutske industrije i nacionalnih asocijacija.

Pacijentima u Srbiji dostupno je svega osam procenata inovativnih lekova koji su registrovani u Evropskoj uniji. Uprkos poboljšanju uslova prethodnih godina, zaostatak za Evropom je još uvek ogroman i dodatno raste.

Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova "Inovia" kao razlog je naveo nedovoljno ulaganje u lekove.

- Oko 112 evra po glavi stanovnika godišnje. Bosna ulaže oko 160 evra, Bugarska oko 180, Hrvatska 220 evra. Taj novac koji ulažemo, je samo oko 18 posto, ako pogledamo procentualno ukupan budžet za zdravstvo. Pre pandemije je bio oko 23-24 posto. U Severnoj Makedoniji 23 posto, Hrvatskoj oko 22, u Bugarskoj 29 posto. Sa tako niskim ulaganjem u lekove ne možemo da imamo veću dostupnost inovativnih terapija, ističe Trkulja.

Osnovni zdravstveni pokazatelji u Republici Srbiji nisu dobri: opšta smrtnost jr u 2019. godini iznosila 14,6 na milijardu stanovnika dok je evropski prosek iste godine bio 10,8. Prosečan ljudski vek u Srbiji iznosi 74,2 godine, dok je u razvijenijim zemljama Evropske unije 82 godine.

Trkulja je istakao da je potrebno ulaganje od minimalno 50 miliona evra godišnje da bi se probalo da u sledećih tri do pet godina poboljšaju ti zdravstveni parametri i da su već razgovarali sa predstavnicima Vlade i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

- Nadamo se da će ti razgovori biti pozitivni. Sa zdravstvenim indikatorima kakve imamo, inovativni lekovi su najbolja intervencija koje možemo da preduzmemo da bi ti indikatori bili bolji nego danas, kaže Trkulja.

-U poslednjih četiri do pet godina je nekoliko desetina lekova stavljeno na pozitivnu listu, ali je problem što taj proces mora da bude kontinuiran. Morali bismo svake godine barem 15 do 20 lekova koji najviše pomažu pacijentima da obezbedimo osiguranicima. Za to je neophodno da napravimo izdvojena budžetska sredstva, dodaje Trkulja.

Kaže da danas imamo situaciju da kada su u pitanju određene bolesti imate testiranje da li ste kandidat za lečenje nekim lekom, pa tek onda dobijate terapju.

- Tako se postiže ono što je cilj medicine, da svaki pacijent dobije lek koji je njemu potreban kako bi se postigao maksimalan efekat uz minimalan broj neželjenih događaja. To je era u kojoj živimo i koja je i budućnost, kazao je Trkulja i istakao da u ovom trenztku na ulazak na pozitivnu listu čeka više od 80 inovativnih lekova za koje je procenjen trošak prve godine bar 25 milijardi dinara.

Bojan Trkulja za Espreso je i ranije govorio zašto je važna inovativna terapija i koliko se način lečenja razlikuje, kako bismo dobili širu sliku o značaju ove vrste terapija.

Po čemu se današnji način lečenja razlikuje u odnosu na ranije godine?

- Farmaceutske inovacije su značajno unapredile zdravlje i kvalitet života pacijenata. Novi inovativni lekovi i vakcine predstavljaju neke od najmoćnijih sredstava kojima se ljudima širom Evrope i sveta pomaže da žive duže, zdravije i produktivnije živote. Kroz smanjenje simptoma bolesti, ubrzanje vremena oporavka, smanjenje neželjenih dejstava i dugoročnih posledica lečenja, kao i nepovoljnih interakcija sa drugim lekovima, kroz komforniji način primene pojedinih lekova, a pre svega kroz značajno veću efikasnost lečenja, inovativnih lekovi su doprineli značajnom produžavanju očekivanog životnog veka ljudi i poboljšavaju ekonomske (radne) produktivnosti, kvaliteta života i kvaliteta sveukupne zdravstvene zaštite.

Zašto je inovativna terapija važna za sve?

- Inovativni lekovi imaju višestruko dejstvo. Pre svega, kroz efikasnije lečenje bolesti, inovativne terapije omogućavaju pacijentima da žive duže i kvalitetnije i to je svakako najvažniji pozitivni efekat. Međutim, spisak koristi se tu ne završava. Zahvaljujući efikasnijem lečenju određene bolesti, smanjuje se potreba za češćim kontrolama, izbegavaju se skupe operativne procedure, ili potreba za kupiranjem neželjenih efekata lečenja, što dovodi do ušteda unutar samog zdravstvenog sistema. Konačno, pozitivni efekat se širi i izvan zdravstva, kroz smanjenje odlazaka u prevremenu penziju, smanjenje potrebe za dodatnom negom ili potrebom da član porodice prestane da radi da bi brinuo o bolesnoj osobi. Ovo sve rezultira smanjenjem troškova, ali i povećanjem produktivnosti što za krajnji rezultat ima povoljne efekte na ekonomiju jedne zemlje.

Podsetimo, o značaju inovativnog leka za multiple sklerozu govorila je neurolog prof. dr Jelena Drulović.

(Espreso)