Na Veliki petak farbamo jaja - EVO KAKO JE NASTAO I ŠTA SIMBOLIŠE OVAJ OBIČAJ (VIDEO)

Pitali smo etnologa kako je nastao običaj farbanja i darivanja jaja za Uskrs i evo šta nam je otkrila.

Veliki petak je najtužniji dan u hrišćanstvu, jer je tog dana Isus Hrist razapet na krst na brdu Golgota. Ipak, savremeni običaji proslave Vaskrsa posebno raduju najmlađe, pa tako je Veliki petak mališanima najzanimljiviji. To je dan kada se zasuču rukavi i šaraju jaja u najlepše boje. Običaj je da se prvo boje u crveno, a ono prvo da se istakne na posebnom mestu u kući kao čuvarkuća. Ali kako i zašto je nastao običaj bojenja jaja otkrila nam je etnolog Dušanka Stanković iz Zavoda za zaštitu spomenika Sremska Mitrovica.

“Iz jajeta nastaje život i jaje život stvara, čuva i održava. Razni narodi iz starog veka koristili su jaje u razne magijaske i ritualne svrhe. Sa pojavom hrišćanstva jaje dobija neki drugi značaj. Običaj bojenja jaja za Uskrs i priprema za uskršnje praznike, potekla je različitih hrišćanskih legendi. One se najčešće vezuju za Magdalenu, koja je poklonila crvena jaja caru Tiberiju, ali to su hrišćanske legende, oni nemaju uporište u veri. Na ovim prostorima uskršnje pripreme počinju da se obavljaju za poslednje nedelje posta, odnosno velike nedelje, te na veliki četvrtak i na veliki petak počinje u stvari bojenje jaja. Prvi tragovi bojenja jaja potiču iz 12. veka, a pisani izvori ih pominju u 16. veku. Dakle, tek u 16. veku je crkva prihvatila bojenje jaja kao deo hrišćanskog praznika”, rekla je Dušanka za Sremska Mitrovica živi.

Crvena jaja su simbol Hristovog vaskrsnuća, ali se danas koriste i druge boje i mnoge tehnike: “Uskršnja jaja su najčešće crvene boje, dugo su se samo tako i bojila. Kasnije su uvode razne tehnike ukrašavanja odnosno šaranja jaja. Na našim prostorima možda se najviše razvila i najbolje je sačuvana tehnika farbanja jaja i ukrašavanja sa voskom i neki od tih primera nalaze se i u našim muzejima, jer su određene umetničke i estetske vrednosti su izražene na tim primerima. Danas koristimo i neke druge boje, ali su crvena uskršnja jaja ostala dominantna. Uz to postoje razni društveni običaji, a to je razmena uskršnjih jaja, tucanje jajima i darivanje uskršnjim jajima, što je jedan lep hrišćanski običaj, koji je eto i crkva prihvatila u 16. veku kao deo uskršnjeg praznika”, zaključila je Dušanka.

(Espreso)