"NE IZNOSITE LEKOVE IZ ZEMLJE": Direktorka RFZO-a apelovala, evo kakvo je stanje sa PARACETAMOLOM i BRUFENOM!
Sanja Radojević Škodrić, Foto: Youtube printscreen/Novo jutro

upozorenje rfzo

"NE IZNOSITE LEKOVE IZ ZEMLJE": Direktorka RFZO-a apelovala, evo kakvo je stanje sa PARACETAMOLOM i BRUFENOM!

Cela Evropa, ali i svet suočavaju se sa nestašicom pojedinih vrsta medikamenata

Objavljeno:

U Srbiji je povećana potražnja za lekovima koji se ne izdaju na recept, posebno za paracetamolom i brufenom, kaže za Euronews Srbija predsednik Saveza privatnih apotekara Srbije Dragutin Rajevac. Inače je svake zime veća potražnja za tim medikamentima, ali je sada situacija malo drugačija jer je nestašica lekova u celoj Evropi, a najavljuje se i dodatna kriza na jesen, te je to dodatno uplašilo građane da prave zalihe.

Paracetamol i brufen su lekovi koji se mogu kupiti u slobodnoj prodaji i koriste se za ublažavanje bolova. Zapravo, većina građana u Srbiji ih koristi kao "lek za sve". Ono što je nekada bio aspirin, danas je paracetamol, kažu apotekari.

Razvijene zemlje Zapadne Evrope već se suočavaju sa ozbiljnim nestašicama lekova. Iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kažu da građani ne treba da strahuju, da je tržište lekova u Srbiji stabilno, ali su apelovali da se ne iznose iz zemlje velike količine lekova koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

I Rajevac, koji je suvlasnik dve apoteke u Beogradu, navodi da je zaposlenima dao instrukcije da se pacijentima ne prodaje više od dve kutije paracetamola. Pojašnjava da je njima važno da im apoteke budu dobro snadbevene, a ne da pacijenti ulaze dobijaju uvek isti odgovor "nemamo".

"Oni koji su uzimali paracetamol da imaju jednu kutiju, sada traže pet, šest. Čak i moji dobri prijatelji dolaze i traže po pet, šest kutija. Od mene dobijaju uvek isti odgovor: 'Ne može toliko. Može dve kutije maksimalno'. Dakle, zavisi i od nas. Taj paracetamol ne košta 15.000 dinara i da se farmaceutima isplati da prodaju pet kutija i da posle toga kažu 'danas mogu da zatvorim apoteku'. To su smešne cene. Zavisi od apoteke, kako ona razmišlja na duže staze. Šta ću da radim ako za dva dana prodam sve količine koje imam na lageru, a onda narednih dana mogu samo da govorim pacijentima kada uđu u apoteku 'nemam, nemam'. Meni je cilj da ja imam paracetamol, ali i druge lekove uvek, a onda da ga raspoređujem", naveo je Rajevac.

Apoteka / Ilustracija
Apoteka / Ilustracijafoto: Profimedia

Dodaje da nema potrebe da se prave velike zalihe lekova, jer su to medikamenti koji se piju po potrebi.

"Bilo kakve zalihe lekova su opravdane samo kod hroničnih bolesnika. Ali samo za mesec dana. Recimo, ukoliko uzimete terapiju za pritisak u redu je da uzmete terapiju za mesec dana. Zašto biste kupovali 15 kutija paracetamola, da im protekne rok trajanja", naveo je Rajevac.

Razume i pacijente, jer čim se najavi neka nestašica krene veća potražnja za tim proizvodom. Tako je i sa lekovima. Ako se najavljuje nestašica na jesen, razume i zašto je sada veća potražnja.

Inače, nestašica lekova beleži se u svim evropskim zemljama. Proizvođači lekova su na to ukazali još u septembru prošle godine jer, kako su naveli, poskupeli su energenti, sirovine, radna snaga te im se ne isplati da proizvode jeftine lekove.

"Paracetamol i brufen se koriste protiv bolova. Paracetamol je, ono što je bio nekada pre 30 godina aspirin - lek za sve", naveo je Rajevac i dodao da trenutno u Srbiji nema ozbiljne nestašice nijednog leka.

Podseća da je bilo problema sa nestašicom sirupa za decu, pre svega antibiotika, da je to trajalo oko mesec dana, ali da je tržište brzo stabilizovano.

Škodrić: Ne iznosite lekove iz zemlje

Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić nedavno je izjavila da je tržište lekova u Srbiji stabilno i da građani ne treba da strahuju od nestašice. Ona je apelovala da se ne iznose iz zemlje velike količine lekova koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta, kao što su paracetamol i brufen.

Cela Evropa, ali i svet suočavaju se sa nestašicom pojedinih vrsta medikamenata. Direktorka RFZO kaže da je Srbija preduzela nekoliko važnih koraka kako do nestašice ne bi došlo, a jedna od mera je povećanje sirovina za lekove koji se proizvode u Srbiiji.

"Domaća proizvodnja je jako važna i radimo na povećanju asortimana lekova koji će se proizvoditi u Srbiji", rekla je Radojević Škodrić za RTS.

Sanja Radojević Škodrić
Sanja Radojević Škodrićfoto: Printscreen/RTS

Ona je navela da se radi i na povećanju generičkih lekova, te da će se na novoj listi lekova koja uskoro izlazi biti više tih medikamenata. Škodrić je dodala da je trenutno problem samo sa lekovima paracetamol i brufen i apelovala na građane da ne iznose iz zemlje u druge zemlje velike količine tih lekova.

"Dešava se da građani kupuju lekove koji se izdaju bez lekarskog recepta za svoje rođake i prijatelje u inostranstvu", navela je Škodrić.

Nemačka, Italija, Austrija, ali i druge evropske zemlje već duže se suočavaju sa nestašicom lekova, posebno onih namenjenih deci. Najteža je situacija sa antibioticima i lekovima za ublažavanje bolova i snižavanje temperature.

Kriza u celoj Evropi

Dr Nada Milovanović Ivančić, ispred lanca apoteka, kaže da je nestašica lekova globalni problem i da je u Evropi sve krenulo od Nemačke koja je prva spustila cenu medikamenata koji se izdaju na teret zdravstvenog osiguranja kao meru štednje zbog ekonomske krize. Pojašnjava da je globalna politika da se proizvodnja sirovina izmesti u Indiju i Kinu, gde je jeftina radna snaga. "Desilo se da su svi zdravstveni fondovi u Evropi spustili cenu lekova. Prva je to uradila Nemačka, kako bi zaštitili budžet. Tako su upali u zamku, jer se proizvođačima ne isplati da lek proizvode i prodaju po tako niskim cenama, jer su njihove cene pod kontrolom drzave. Poskupele su sirovine, transport, ambalaža, energenti, radna snaga. Nemačka je prva povukla nogu i kod njih je sada nestašica antibiotika. Problem je što lekova neće biti. Što bi neko to radio, ako nema zaradu", navela je Ivančić.

Pojašnjava da snižavanje cene lekova u zemlji kao što je Nemačka povlači sa sobom i druge zemlje. Zapravo cene lekova se određuju na osnovu referentnih zemalja u okruženju. Za Srbiju su referentne zemlje Rumunija, Hrvatska, Italija, Slovenija. Cena se određuje tako što se uzme 80 odsto od maksimalne srednje cene leka u te četiri zemlje. Za Austriju je jedna od referentnih zemalja Nemačka. Kada jedna zemlja snizi cenu lekova nastaje lančana reakcija.

"Možetete zamisliti da je cena leka doksiiciklina (antibiotika) 91 dinar. Koliko jedna apoteka treba da izda tog leka da bi mogla da se zaradi platu za farmaceura. Ograničena je i visina marze u Srbiji. Marža na lekove je 12 posto, a cenu lekova država ograničava na 80 odsto prosečne cene u referentnim zemljama", navela je Ivančić.

I predsednik Srbije nedavno je ukazao da će biti kriza za lekovima na jesen u celoj Evropi, ali da građani Srbije ne treba da brinu.

(Espreso / Euronews, Slavica Tuvić)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.