KOLIKO JE TEŠKO DOBITI SRPSKO DRŽAVLJANSTVO? Sagovornice Espresa o PROBLEMIMA I OLAKŠICAMA iz LIČNOG ISKUSTVA

Poznato je da u poslednjih nekoliko godina mnogi građani i građanke Srbije traže državljanstvo zemalja Evropske unije, Amerike ili Kanade, to jest pokušavaju da prvo kroz vize omoguće sebi duži boravak u tim zemljama, a potom se odlučuju i na korak više.

Međutim, mi smo se zapitale kako je u obrnutoj situaciji. Kako državljani i državljanke drugih zemalja mogu da dobiju srpsko državljanstvo?

Prema podacima navedenim na sajtu MUP-a, pored dokumenata i uplatnice za podnošenje zahteva stoje dve kategorije ljudi koji mogu da zatraže naše državljanstvo.

Prva kategorija:

Građanin Srbije, pripadnik srpskog naroda, koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije, uz zahtev, pored gore navedih dokumenata prilaže i :dokaz o boravištu; dokaz o pripadnosti srpskom narodu (uverenje o državljanstvu roditelja ili pretka, odnosno javna isprava gde je evidentirana činjenica državljanstva Republike Srbije ukoliko su pripadnici srpskog naroda ili neki od dokumenata u kojima se to lice ili njegov predak izjasnio kao pripadnik srpskog naroda); dokaz o uplaćenoj taksi tarifni broj 39 .

Pojednostavljeno, građanin/građanka drugih država koji/a se prilikom podnošenja zahteva izjašnjava kao Srbin/Srpkinja ima pravo, uz potrebna dokumenta, da dobije državljanstvo.

Druga kategorija:

Lice rođeno u drugoj republici ranije SFRJ koje je imalo državljanstvo te republike ili je državljanin druge države nastale na teritoriji ranije SFRJ, koje kao izbeglo, prognano ili raseljeno lice boravi na teritoriji Republike Srbije ili je izbeglo u inostranstvo, uz zahtev, pored gore navedenih dokumenata prilaže i: fotokopiju izbegličke legitimacije; dokaz o uplaćenoj taksi tarifni broj 39.

Dakle, građanke i građani bivše Jugoslavije mogu zatražiti državljanstvo.

U tu grupu spadaju ljudi koji su zbog građanskog rata u Jugoslaviji primorani da žive ili su u nekom trenutku živeli na prostoru Srbije (ranije SR Jugoslavija ili Srbija i Crna Gora).

Takođe, državljanstvo mogu zatražiti i građanke i građani bivše Jugoslavije (Kraljevine ili SFRJ) koji su zbog neadekvatnosti političkog delovanja ili zbog saradnje sa okupatorima morali da izbegnu iz države.

Teorija je jedno, a praksa drugo

Na papiru postoje određene informacije koje su validne u teorijskom smislu, ali kako je zaista u praksi jeste ono što je zanimalo novinarku Espresa.

Na primer, u Zakonu o crnogorskom državljanstvu, prema odrednici Gubitak crnogorskog državljanstva, stav dva Gubitak crnogorsko državljanstva po sili zakona, član 24 jasno se ističe da svako ko ima dvojno državljanstvo gubi crnogorsko.

Naša sagovornica A. K. (26) koja ima dvojno državljanstvo, crnogorsko i srpsko, upravo je svojim slučajem pokazala da je u praksi drugačije.

Republika Crna Gora ipak ne sprovodi svoj zakon, iako je o tome bilo reči u aprilu 2021. godine, kako je penela Slobodna Evropa, a što može da se dovede u vezu sa upitnim stavovima Crne Gore o nacionalnim manjinama.

Međutim, slučaj A.K. svedoči drugačije. No, na stranu međudržavni odnosi, nas je zanimalo šta je sve sagovornici bilo potrebno za dobijanje državljanstva, odnosno kako je put do tog papira tekao.

Na samom početku A. K. je istakla da je poreklom iz Crne Gore ali da je rođena u Srbiji, te se nadala da će joj mesto rođenja ubrzati proces dobijanja našeg državljanstva.

Donekle sam bila u pravu. Međutim, jedan od uslova za dobijanje državljanstva jeste da su roditelji podnositeljke zahteva srpski državljani ili da se izjašnjavaju kao pripadnici srpskog naroda, a da je zamena za taj podatak potvrda da je lice koje aplicira za državljanstvo kršteno u Srbiji, istakla je A.K.

Zbog obimnosti dokumenata koje je sagovornica morala da priloži, zahtev za državljanstvo podnet je nekoliko meseci od početne ideje - u junu 2022. godine. Samo državljanstvo stekla je u decembru 2022. godine.

Iako je proces dugo trajao, sagovornica ipak ističe strpljenje i požrtvovanost stručnih lica.

Naša druga sagovornica T.M. (30), primarno državljanka Bosne i Hercegovine, dobila je srpsko državljanstvo 2012. godine. Postupak dobijanja našeg državljanstva razlikovao se od onog što je navedeno na sajtu MUP-a.

Naime, 2012. godine, prema rečima sagovornice, Republika Srbija dala je mogućnost građankama i građanima entiteta Republika Srpska (BiH) da po bržem postupku dobiju državljanstvo ukoliko cela porodica konkuriše.

Za dobijanje državljanstva bilo je potrebno da članovi/ce cele porodice imaju prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji, da podnesu potrebna dokumenta, naravno uplate određenu sumu i da su se prethodno izjasnili kao Srbi/Srpkinje.

Prijava se vršila u Ambasadi Republike Srbije u Bosni i Hercegovini.

Međutim, kako se veliki broj ljudi prijavio, navodi sagovornica, za dobijanje državljanstva ona i njena porodica čekali su jedanaest meseci.

No, T.M. kaže da to nije problem sam po sebi i da dobijanje državljanstva ukoliko ste po nacionalnosti Srbi a građani ste Bosne i Hercegovine ne predstavlja komplikaciju.

Dakle, sam proces od podnošenja zahteva do dobijanja državljanstva može da traje nekoliko meseci, ali u suštini ukoliko ispunjavate zahteve navedene u zakoniku konačno dobijanje ne predstavlja problem.

S druge strane, kako smo primetile u razgovoru sa sagovornicama njima nije bio problem da se izjasne kao pripadnice srpskog naroda. O pripadnicima i pripadnicama drugih naroda, to jest o načinu na koji oni mogu da dobiju srpska dokumenta nije tačno definisano iako se pominje mogućnost ukoliko su im preci bili Srbi ili naši državljani ili državljani ranijih država u čijem se sastavu nalazila i teritorija koja je u sastavu današnje Srbije.

Dok to nije definisano, ne možemo da primetimo da mnoge poznate ličnosti dobijaju srpska dokumenta po vanrednom principu.

(Espreso/ Verica Arsić)