DECA MASOVNO TROŠE NOVAC PO KLADIONICAMA: Stručnjak otkriva zašto se mladi u Srbiji sve više okreću ovom POROKU!

Broj kladionica u Srbiji iz meseca u mesec sve je veći. Neretko možemo videti da otvaraju u blizini škola i ostalih obrazovnih ustanova, na mestima gde su nekada bile pekare.

U ovom periodu, dok traje Svetsko prvenstvo u fudbalu, posebno su aktuelne. Neke statistike pokazuju da svaki treći dečak novac od užine potroši u kladionici.

Velika je odgovornost na roditeljima, ali i na svima onima koji su uključeni u detetov život, pa čak i na javne ličnosti koje plasiraju određene proizvode na televiziji i internetu.

O ovoj temi razgovarali smo sa dečijim psihoterapeutom, Višnjom Divild Žeželj koja kao stručnjak ima utisak da je mnogo otvorenih kladionica u našoj zemlji.

- Moj je utisak da je kladionica mnogo, ali ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da li ih je više nego ranije ili su samo na udarnim lokacijama sa upadljivim svetlećim reklamama. Činjenica je da kladionicu ne možete da ne primetite, ali isto tako sastavni deo gotovo svakog reklamnog bloka na mnogim televizijama upravo su reklame za njih. Velika je odgovornost na nekim javnim ličnostima koje su možda olako prihvatile da budu zaštitna lica kladionica, kazina, kockarnica. Mnoge od njih su uzor deci, idoli, mladi ih gledaju kao heroje svog vremena, kao uspešne i moćne, a onda oni baš takvi sa ekrana pozivaju na klađenje. Deluje tako lako, tako lepo i neka deca će želeti isto, težiti onome što radi neko ko je slavan, neko ko je u očima deteta bitan i važan, započela je razgovor Višnja.

Kao dečiji psihoterapeut svakodnevno prati istraživanja i rezultati nisu optimistični.

- Rezultati istraživanja sprovedenih među đacima su zabrinjavajući, većina dece uviđa kladionice blizu škola, sve ranije dolaze u kontakt sa nekom vrstom klađenja, kockanja, znaju da popune tiket, vešto prate rezultate i lako računaju kvote. Klađenje je za neke povremeni vid zabave, dok za druge može biti problem koji razara porodicu, dodaje Divild Žeželj.

Klađenje, posebno igranje tiketa postalo je društveno prihvatljiv vid zabave. Ponovo se vraćamo na početak, a tu je glavna karika roditelj na kog se dete ugleda. Mnogi roditelji greše kada se ispred dece klade i tikete popunjavaju pred njima. To je naglasila i naša sagovornica.

- Mnogi roditelji na klađenje ne gledaju kao na kockanje, neki od njih i sami posećuju kladionice i zajedno sa decom popunjavaju tikete i tako im jasno šalju poruku da je klađenje samo zabava i nije nešto što je zabranjeno i neprihvatljivo. Na samom početku novac koji se ulaže je zanemarljiv, ulog minimalan, isčekivanje rezultata uzbudljivo, ali vrlo brzo kod neke dece se granica pređe i tako se pokreće začarani krug.

Višnja je za Espreso objasnila i kakvi se procesi dešavaju u organizmu deteta tokom bilo koje igre na sreću. Kako roditelji treba da postupaju u vaspitavanju dece kako do ovih problema ne bi dolazilo i kada klađenje postaje ozbiljan problem.

- Tokom klađenja razvija se poseban vid uzbuđenja, adrenalin se povećava, prisutna je neizvesnost, isčekivanje, maštanje o momenentu neverovatnog dobitka, troši se sve više novca i sve više vremena. Tada klađenje više nije socijalno prihvatljiva zabava već ozbiljan problem. U doba kada većina dece poseduje mobilni telefon opasnost preti i online, koliko god da ima kladionica u našem okruženju još više je prilika za klađenje na mreži. Tu vam niko ne traži ličnu kartu na ulazu, pristup je veoma lak ukoliko je roditeljska bankovna kartica u rukama deteta, dodala je.

Kratko se osvrnula i na Zakon i kada se granice isto krše.

- Zakon je veoma jasan i maloletnicima je zabranjeno klađenje i kockanje, ali uvek negde neka rupa postoji, neko zna nekoga ko zna nekoga i tako se tiket uplati. Naravno, neće svako dete koje je jednom iskusilo klađenje postati kockar, niti će klađenje postati opsesija... Teško je proceniti koji je to stepenik koji je ključan i važno je biti na oprezu i deci slati jasnu poruku šta klađenje zapravo jeste, koji su rizici i eventualne posledice. Roditelji pre svega treba da budu primer, model, uzor svom detetu, da uče decu da nema lake zarade, da nema brze zarade. Važno je sa decom graditi dobar odnos, biti uključen, prisutan i zaniteresovan za njihova inetresovanja. Usmeravati decu da kvalitetno provode svoje slobodno vreme, nuditi im opcije, postavljati im jasne granice i dozvoliti slobodu unutar njih, zaključila je Višnja Divild Žeželj.

Podsetimo, Zakonom je regulisano da maloletnicima nije dozvoljeno igranje igara na sreću, a tu spadaju i kladionice. Obavezno je da na vratima kladionice jasno bude istaknuta zabrana pristupa mlađima od 18 godina.

Takođe, Zakon predviđa da udaljenost kladionice od bilo koje obrazovne ustanove ne sme biti manja od 200 metara.

Udaljenost se definiše kao najkraći bezbedni pešački put od najbliže ivice zgrade obrazovne ustanove do ulaza u objekat predviđen za igre na sreću.

Zakonom je regulisana i kazna ukoliko pravno lice otvara objekat za igre na sreću na manjoj udaljenosti od propisane. Kazne se kreću od 100.000 dinara do dva miliona dinara.

(Espreso)