SRBI ZBOG TIK TOK IZAZOVA IZGUBILI KOMPAS, SVE ZA LAJK! Psiholog za Espreso o OPASNOSTIMA koje vrebaju našu DECU

Nekada je važila ona čuvena "čega se pametan stidi, time se budala ponosi", ali izgleda da je to danas izašlo iz mode.

Trend koji je preovladao među omladiom jeste da na društvene mreže kače sve moguće gluposti koje prave i da se time apsolutno ponose i pumpaju svoj ego, kao da se takmiče ko će veću glupost da napravi. I to nije najgore jer danas pristup internetu i društvenim mrežama imaju jako mala deca koja sve te gluposti upijaju i kasnije oponašaju.

Definitivno najpopularnija i najutucajnija aplikacija trenutno jeste "Tik-Tok", skoro svako dete, tinejdžer ima ovu aplikaciju, što je najgrđe i stariji su počeli da se snimaju svakodnevno.

Najnovije bahaćenje nesavesnih vozača zabeleženo je u samom centru Beograda, u ulici Kneza Mihaila. Vozač je uz taktove pesme "Policija" jurcao celom dužinom Knez Mihailove ulice, nakon čega je video objavio na društvenoj mreži ponoseći se time, uz poruku - "Koja je kazna za ovo?".

Mnogi korisnici društvenih mreža su bili besni zbog ovog nesavesnog i bahatog vozača, pa tako ni komentari nisu izostali: "Zabrana slobodnog kretanja i psihijatrijsko posmatranje minimum 6 meseci u ludari. Znaš da to ne sme, a opet radiš to, dakle, lud si", "Šta radi policija u ovom gradu ako se neko kolima vozi po pešačkoj zoni", "Ček, ovi moroni se potpisuju imenom i prezimenom? Pa normalno, bole ih dupe, k'o da će neko da ih kažnjava zbog toga...", "Intervetna brigada da ga priupita za zdravlje, a sud da mu doživotno oduzme i vozačku i auto"... Ovo su samo neki od komentara.

Internet može lako da pomeri granice, ali isto tako nosi i mnoge rizike. Neke od opasnosti koje vrebaju na mreži svakako je i dostupnost mnogim neprikladnim sadržajima, sajber nasilje koje je sve češće, problemi u poremećaju pažnje, problemi u komunikaciji, socijalizaciji, podsticanje neadekvatnog ponašanja.

Ovo je samo jedan od mnogobrojnih primera da je omladina za malo pregleda spremna na svakakve gluposti kojima privlači pažnju ostalih. Tik-Tok je mesto na kom i mlađi i stariji dele detalje iz svojih privatnih života što može imati nekad i loš uticaj na mlade i još uvek neformirane ličnosti. Na ovu temu razgovarali smo sa dečijim psihoterapeutom Višnjom Divild Žeželj koja kaže da se danas sve "brzo širi, poput virusa koji lako zarazi veliki broj pratilaca".

"Verujem da je bahatih, neuobičajenih stvari uvek bilo u nekim krugovima među nekom decom, razlika je u tome što je sada sve viralno, sve se sada brzo širi, poput virusa koji lako zarazi veliki broj pratilaca naročito se to odnosi na decu", počinje priču naša sagovornica.

Prošle godine je tako na "Tik-Toku" postao popularan izazov da deca na semaforu čekaju da se upali žuto svetlo za vozače kako bi u tom momentu istrčali na pešački, uradili par sklekova i pobegli. Druga varijanta izazova je da dete legne na ulicu dok automobil ide ka njemu. Kada vozač vidi dete i krene da koči, dete i dalje leži - sve tok se auto opasno ne približi. Tek tad ustaje i otrči.

Ovaj nenormalni trend započeo je u Americi a proširio se i kod nas, osim toga je bilo i jezivih slučajeva gde su deca umirala zbog "Tik-Tok" izazova što je crvena lampica da nešto debelo nije u redu. Internet kao da nam je isprao mozak!

U jednoj beogradskoj školi kamerom je zabeležen jedan izazov koji se mogao završiti kobno, a sve zbog lajka na mreži. Dečak stavi kesu na glavu, drugi ga guši, treći snima.

Kako kaže naša sagovornica, osim opasnosti od izazova koji mogu ugroziti zdravlje i život deteta, na ovoj mreži a i mnogim drugim vrebaju predatori kojima su informacije o korisnicima lako dotupne.

"Obzirom na činjenicu da je TikTok trenutno jedna on najpopularnijih društvenih mreža deca i mladi je masovno prate i lako postaju deo nje. TikTok sa jedne strane može podsticati kreativnost, inovativnost, a sa druge postavlja neke standarde koji lako mogu postati opasni. Opasnost vreba kako od izazova koji mogu ugroziti život, zdravlje, bezbednost tako i od predatora kojima su informacije o korisnicima lako dostupne. Kreirajući samu aplikaciju na svom telefenu malo ko od dece čita uslove korišćenja i pravila privatnosti već žure da što pre dobiju priliku da budu deo tog sveta i nisu svesni koje sve lične podatke šalju u etar. Zato je neophodno što ranije opismenjavati, obaveštavati, edukovati decu za virtualan svet", pojašnjava naša sagovornica i dodaje:

"Važno je uzeti u obzir da se dečiji mozak postepeno razvija, mlađa deca nisu u stanju da prosuđuju i rasuđuju, nemaju razvijeno apstraktno mišljenje, ne mogu da predvide moguće posledice a deo su ozbilje i surove igre za koju često ni odrasli nemaju veštine. Većina mreža zvanično ima ograničenje korišćenja u smislu godina, ali kako je na internetu sve moguće tako se i ova ogranićenja ne poštuju i lako se pravila krše zato je neophodna ozbiljna kontrola odraslih koji su u svakom smislu te reči odgovorni za decu", kaže Višnja.

Oduvek postoje trendovi, prati se ono što je moderno. Deca generalno, a naročito tinejdzeri imaju potrebu da budu prihvaćeni od stane vršnjaka, da se uklope u društvo, da budu popularni. Društvene mreže utiču na ponašanje, stavove, mišljenje, možemo slobodno reći da oblikuju svakodnevnicu.

"Retko ko danas nema profil bar na jednoj od društvenih mreža , one nam svima pored toga što omogućuju komunikaciju daju i mogućnost lične promocije. Broj društvenih mreža se iz dana u dan povećava, svaka od njih kreirana je sa ciljem da privuče što veći broj prevashodno mladih, tako oni jureći pratioce, lajkove iz želje da budu prihvaćeni prihvataju nove trendove koje nameću da li kreatori mreža, da li influenseri ili marketing stručnjaci. Sigurna sam da dok čitate ovaj tekst nešto novo već postaje trend i većina mladih koji žele da su u trendu vežba kreiranje neke nove vrste objave koja za cilj ima da pošalje poruku pratiocima i ja sam važan deo ove priče. Kao i sve drugo i trendovi mogu da šire pozitivan ali i negativan talas. Odlika današnjice svakako je brzina, munjevita brzina kojom se sve menja, prevazilazi i zastareva, i dok se trendovi menjaju, prolaze posledice nekih pogrešnih odluka, objava mogu ostati trajne", kaže sagovornica.

Odgovornost roditelja

Ne smemo za sve kriviti iskjučivo decu, kontrolu nad njihovim ponašanjem i vaspitanjem treba da imaju prvenstveno roditelji. Kako kaže dečiji psihoterapeut Višnja Divild Žeželj, roditelji su ti koji su svesno ili ne dete „gurnuli“ na internet, dete nije došlo na svet sa telefonim ili tabletom već smo mi odrasli ti koju smo doneli odluku da tu spravu damo detetu u ruke.

"Sve se više pomera granica prvog susreta deteta i telefona, sve češće ćete videti bebe u kolicima koje prstićima veoma uspešno listaju sadržaj na jutjubu. Telefon je tu da bi detet jelo, da bi bilo mirno, da bi roditelj imao malo mira ili uspeo nešto važno da završi. Tako dete upoznaje čari virtualnog sveta koji nudi zabavu, pesmice, igrice, okupira pažnju. Kako dete raste tako raste i želja da se sazna više, da se vidi dalje, na tu radoznalost mreže i računaju, algoritmi su takvi da sadržaji samo pristižu i decu sve više uvlače u čaroban svet", skreće pažnju naša sagovornica.

Roditelji i drugi odrasli koji su u kontaktu sa decom pre svega treba da budu upućeni, obučeni i obavešteni šta su sve izazovi koji vrebaju po mreži zvanoj internet kako bi mogli da svoje detete spreme i pripreme za online život.

"Mišljenja sam da što je moguće duže treba odlagati prisustvo na mrežama, roditelj treba da bude taj koji donosi odluku i uslove korišćenja interneta, jako je važno na početku postaviti jasne granice i ograničenja. Uvek treba biti na oprezu i pratiti šta dete gleda, sa kim je u kontaktu, kako provodi to onlajn vreme. Koliko god da je virtualni svet prijemčiv i zabavan roditelji su ti koji treba da omoguće detetu i druga iskustva, nuditi mu druge sadržaje, motivisati ga da se okuša u nekim drugim aktivnostima jer na taj način dete postaje samopouzdanije i sigurnije u sebe a kao takvo bi trebalo da bude manje podložno lošim uticajima sredine", kaže Višnja za portal Espreso.

Kada je vreme da se obratite za stručnu pomoć?

Ponekad je teško proceniti da li je detetu potrebna stručna pomoć, deca i mladi prolaze kroz razvojne krize koje su očekivane i poptuno normalna pojava i one mogu da se prevazidju ali ukoliko dete ima neke emocionalne ili ponašajne probleme vreme je za stručnu pomoć.

"Najčešći problemi koji se javljaju kod dece su iz kategorije poremećaja raspoloženja to su povišena anksioznos, panični napadi, depresija, nisko samopoudanje, problemi u socijalizaciji, loše školsko postignuće, nedostatk motivacije, poremećaj ponašanja, prkos, opsesivno-kompulsivni poremećaj. Znaci koju mogu ukazivati na to da je trenutak za posetu dečijem psihoterapeutu su prenaglašena tuga, bes, strah, izbegavajuća ponašanja, povučenost, izolovanost, ovisnost, preterana okupiranost virtualnim sadržajima, prekomerno igranje igrica tačnije sve ono što ometa svakodnevno funkcionisanje deteta", upozorava naša sagovornica.

Višnja Divild Žeželj savetuje da je nephodno da roditelji sa decom ostvare odnos pun poverenja, podrške i razumevanja kako bi dete, ukoliko ima bilo kakav problem, isti poverilo prvo svom roditelju.

"Graditi dobar odnos sa detetom, što znači da dete treba da se oseća prihvaćeno, voljeno, poštovano. Dobar odnos je odnos poverenja to je odnos u kom je dete sigurno da ima podršku, da će ga roditelj razumeti, da će biti tu za njega i ako napravi grešku. Iz grešaka se uči, jača, greške su prilika i poligon za napredak. Važno je da deca kada imaju problem, kada im se desi neprijatnost, kada nisu sigurni u ono što se oko njih dešava budu slobodni da se obrate roditeljima za pomoć i zajedničkim snagama prevaziđu izazove koji su sastavni deo svakodnevnice", zaključila je naša sagovornica.

Bonus video:

(Espreso/Dijana Spasov)