SRPSKI VERNICI KOJI SLAVE 3 DANA NA SLAVSKU TRPEZU STAVLJAJU I POSNU I MRSNU HRANU: Jedna stvar ih skroz ZBUNJUJE!

Srpska pravoslavna crkva računa da novi dan nastupa posle večernje službe u 17 sati i verovatno se zbog toga diže slava. Inače, krsna slava se proslavlja tri dana. Prvog dana dolaze kumovi, bliska rodbina, drugog prijatelji, a trećeg komšije na kafu i sitne kolače.

Po crkvenim kanonima slavu čine hleb – kolač, umešen s vodicom koju je sveštenik osveštao nekoliko dana pre slave, kuvano žito – koljivo, sveća od čistog voska koji simbolizuje marljivost i čistotu, crveno vino – krv Hristova i malo ulja, da se zapali kandilo. I molitva, pre svega svecu – zaštitniku porodice, uz izučavanje i poređenje njegovog života i dela sa sopstvenim.

Svetkovanje kućnog sveca ili slava, kao jedinstveni srpski praznik, doživelo je kroz vreme i prostor velike promene, te danas gotovo da nema kraja bez neke specifičnosti vezane za samu slavu. Moguće je da su uslovi života u različitim istorijskim okolnostima i okruženjima pojedinih krajeva Srbije i onih u kojima žive ili su živeli Srbi, značajno uticali na te razlike. Ali je verovatno i tradicionalna osobina Srba – nepristajanje na slepo poslušništvo kada su kanoni i pravila u pitanju, takođe zaslužna za to.

"Ja sam sa prostora Kosova i Metohije" kaže Svetlana Kojić koja živi u okolini Beograda. "Moji roditelji slave Đurđic i običaj je da se veče pred slavu seče kolač i uz kandilo čita Oče naš i Bogorodice djevo. Kolač umesi majka to jutro sa svetenom vodicom koju je ranije osvetio sveštenik. Kolač su najčešće lomili moj otac sa prvim gostom koji je to veče naišao. Zatim se sutradan nosi drugi kolač u crkvu koji je majka umesila zajedno sa onim koji je već prethodno veče presečen", ispričala nam je Slavica i otkrila jednu pojedinost koja ih često zbunjuje.

S obzirom na to da je u pitanju slava koja se ne pada ni za jedan od nekoliko velikih postova, da li će slava biti posna ili mrsna zavisi od toga na koji dan se pada.

"Kako naša porodica svetkuje 3 dana, vrlo često se dešava da se neki dan padne sreda ili petak, te moja majka često sprema i posnu i mrsnu hranu, kao što će to uraditi i ove godine", objašnjavam nam sagovornica.

Sveti Georgije ili Sveti Đorđe veoma je poštovan svetac u našem narodu. Slavi se dva puta godišnje - 16. novembra po novom kalendaru, kao Đurđic, praznik prenosa moštiju svetitelja u Palestinu i polaganja u velelepni, njemu posvećeni, hram, i 6. maja kao Đurđevdan, dan smrti Svetog Georgija, velikomučenika i borca za hrišćanstvo.

Ove godinine se Đurđic pada u sredu, a kako nam je ispričala Svetlana, na večeru uoči slave se na trpezu iznosi mrsna hrana, dok se na dan slave posti i samim tim na slavsku trpezu nalazi posna hrana.

"Kao što i sama vera nalaže, posna slava se priprema ne samo za vreme velikog posta, već obuhvata sredu i petak kao dane kojima se upražnjava post. Ali ne bih rekla da je greh izneti posnu hranu i onda kada se ne posti. Ali moja majka se uvek hrabri da sve može da postigne, i da ne može da bora dan kada će biti slava te da se spram toga mora i upravljati" ispričala nam je Svetlana.

U vezi sa ovim, podelićemo stac Srpske Pravoslavne Crkve koji su objavili na sajtu:

Gospodu nije potreban naš post i gladovanje, već nama samim akako bi naša srca omekšala, skrušila se i smirila pred Bogom i postala sposobna da prime Božju blagodat i pomoć. Postom izražavamo svoju ljubav i veru u Gospoda, jer samo onaj koji poštuje Gospodnje zapovesti ima istinsku ljubav prema svome Tvorcu. Greh nepoštovanja posta ne leži u samoj hrani koju sa blagodarnošću uzimamo, već u drskom gaženju zapovesti Gospodnje o postu i crkvenih pravila koja su po nadahnuću Svetog Duha propisali bogonosni oci, svetitelji Crkve Hristove, i ostavili ih nama kao večni amanet i nezabludivi put duhovnog usavršavanja - objašnjeno je na sajtu Srpske pravoslavne crkve.

Tom danu u godini se domaćice najviše posvećuju, i trude se da ispoštuju svaki običaj ali i da im tpeza bude bogata, a gosti siti. U samoj pripremi slave, gubimo psećaj duhovnosti i zaboravljamo zašto taj dan svetkujemo i čega treba da se setimo.

Istina je da smo zaboravilli da je smisao krsne slave pre svega u molitvi, učestvovanju slavara na svetoj liturgiji i gostoljublju, a ne u hrani i prejedanju. Slava ima i socijalni aspekt, pošto je to zbog današnjeg tempa života i otuđenosti ponekad i jedina prilika da se susretnemo sa rođacima i prijateljima. Najvažnije je ipak da budemo umereni u svemu, da slavu obeležimo kako dolikuje, bez razmetanja i kiča ali i da se setimo onih koji nemaju i da im baš tog dana pomognemo, darujući prema svojim mogućnostima sirotišta narodne kuhinje i slične ustanove.

(Espreso)